Raskršće sumraka полностью

Njemu nekako pođe za rukom da upitnim pogledom sakrije svoju razdraženost. Ta glupača ga uvek pita za Aes Sedai u palati ili one koje naziva Srodnicama, a ako ne o njima - onda ga propituje o Morskom narodu. Glupa pitanja. Ko se s kime ponaša prijateljski, a s kime neprijateljski. Ko s kime šapuće u potaji, a ko koga izbegava. Šta je čuo da pričaju. Kao da on nema pametnija posla nego da vreba po hodnicima i da ih uhodi. Nikada je nije lagao - preveliki su izgledi da ona sazna istinu, čak i uglibljena u tu kuću kao služavka; naposletku, ipak je ona Aes Sedai - ali sada mu je već sve teže i teže da se seti nečega što joj on već nije kazao, a ona je bila nepokolebljiva u tome da joj on saopštava novosti, ako očekuje da ih i sam čuje. Svejedno, danas on ima nekoliko mrvica za nju - neke pripadnice Morskog naroda odlaze, a dobar deo dana sve do jedne su skakale kao da su im ledenice natrpane uz leda. Time će morati da se zadovolji. Ono što je njemu potrebno da sazna veoma je važno, za razliku od krvavih olajavanja.

Ali pre nego što ona stiže da mu saopšti svoje pitanje, otvoriše se spoljna vrata. Murelin je bio dovoljno veliki da je popunio skoro čitav dovratak, ali studen je svejedno uletela u kuhinju, nošena naletom vetra od kojeg se vatrica rasplamsala i razasula kišu žiški uz dimnjak sve dok grmalj nije zatvorio vrata za sobom. Ničim nije odavao da je osećao zimu, mada - smeđi kaput mu je ipak bio debeo kao dva plašta. Sem toga, taj čovek ne samo da je bio krupan kao vo, već i toliko pametan. Spustivši uz tresak veliki drveni krčag na sto, zadenuo je palčeve za široki opasač i mrsko odmerio Henlona. „Je l’ se ti to petljaš s mojom ženskom?“, promrmlja.

Henlon se lecnu. Ne zato što se plašio Murelina - nije, pošto se mamlaz nalazio s druge strane stola. Iznenadilo ga je to što je Aes Sedai skočila sa stolice i zgrabila ibrik s vinom. Bacivši u njega đumbir i karanfilić, dodala je tome kašiku meda i mućnula ibrik kao da će tako nešto izmešati, a onda preko suknje uhvatila žarač i izvukla ga iz vatre, pa ga gurnula u vino i ne gledajući je li se dovoljno usijao. Za sve to vreme Murelina nije ni pogledala.

„Tvoja ženska?“, oprezno upita Henlon. Ovaj mu se na to podrugljivo isceri.

„Taman tako. Gospa je rekla da bi ja mogo da koristim ono što ti nećeš. Kako god, Fali i ja se noću grejemo." Murelin krenu oko stola, i dalje se cereći, samo sada ženi. Ali povik odjeknu niz hodnik, a on uzdahnu i stade, a kez mu minu s lica.

„Falion!“, oštro doviknu Šiejnin glas iz daljine. „Dovedi sada Henlona - i požuri!" Falion spusti ibrik na sto tako snažno da se vino preli preko ruba i pođe prema vratima i pre nego što Šiejn završi. Kada ona govori, Falion skače.

I Henlon poskoči, mada iz drugog razloga. Sustiže je, pa je zgrabi za ruku laman kada ona zakorači na prvi stepenik. Jednim brzim pogledom uveri se da su kuhinjska vrata zatvorena. Možda Murelin ipak oseća hladnoću. Ali svejedno šapatom reče: „Šta je sad pa ovo?“

„To se tebe ne tiče“, ona mu odbrusi. „Možeš li da mi nabaviš nešto što će ga uspavati? Nešto da mu stavim u pivo ili vino? Taj sve pije, kakvog god da je ukusa."

„Ako Šiejn misli da ne slušam naređenja, onda me se to krvavo tiče, a i ti bi trebalo da tako gledaš na sve to, ako imaš dve krvave mrve mozga u glavi."

Ona naheri glavu i pogleda ga niz onaj svoj dugi nos, hladno kao riba. „Ovo nikakve veze nema s tobom. Što se Šiejn tiče, i dalje ću pripadati tebi kada si ovde. Vidiš, neke stvari su se promenile." Odjednom ga nešto nevidljivo zgrabi za zapešće i otrže mu šaku sa njenog rukava. Nešto drugo ga zgrabi za grlo, pa ga stisnu tako da više nije mogao da diše. Leva ruka mu zaludno polete da dohvati bodež. Njen glas je i dalje bio hladan. „Mislila sam da bi izvesne stvari trebalo da se promene u skladu s tim, ali Šiejn nema logično stanovište. Kaže da će Veliki gospodar Moridin reći kada bude hteo da se moja kazna umanji. Moridin me je dao njoj. Murelin je njen način da se postara da ja to shvatim. Njen način da se postara da budem svesna toga da sam njeno pseto sve dok ona ne kaže drugačije." Odjednom duboko uzdahnu, a pritisak nestade s njegovog zapešća i grla. Vazduh nikada nije bio slađi. „Možeš li da nabaviš ono što sam tražila?“, upita sasvim mirno, kao da nije upravo pokušala da ga ubije pomoću krvave Moći. Sav se naježio od pomisli da ga je to dodirivalo.

„Mogu..." promuklo zausti, pa zastade da ovlaži grlo trljajući grkljan. Osećao se kao da je visio sa omče. „Mogu da ti nabavim nešto što će ga tako uspavati da se nikada više neće probuditi." Čim bude bezbedno, rasporiće je kao gusku.