Uzdahnu, pa spusti uzde na visoku jabuku svog sedla i diže dugi mesingani durbin. Plašt joj skliznu s jednog ramena, ali ona zanemari hladnoću od koje joj se dah ledio i jednom rukom u rukavici zakloni prednje sočivo od sunčevog sjaja. Gradske zidine odjednom iskočiše bliže nego što su bile. Usredsredi se kroz durbin na visoke zakrivljene ruke Severne luke koje su se zarivale u uzvodne struje. Ljudi su se kretali povrh grudobrana s kruništima kojima je luka bila okružena kao da nešto rade, ali s te daljine ona jedva da je mogla razlikovati muškarce od žena. Svejedno, bilo joj je drago što ne nosi svoju sedmobojnu ešarpu i što joj je lice sakriveno kapuljačom, čisto za slučaj da neko ima jači durbin od nje. Široki ulaz u luku podignutu ljudskim rukama bio je zaprečen ogromnim gvozdenim lancem, zategnutim nekoliko stopa iznad vode. Sićušne tačke na reci, ptice koje ispred luke love ribe, omogućavale su da se sagledaju razmere tog lanca. Bila bi potrebna dva čoveka da podignu samo jednu, korak dugu alku. Možda se čamac provuče ispod njega, ali nijedno veće plovilo neće moći da uđe u luku ako to Bela kula ne dopusti. Naravno, namena lanca jeste da sprečava prolaz samo neprijateljima.
„Eno ih, majko“, promrmlja lord Garet, a ona spusti durbin. Njen vojskovođa je jedan zdepast čovek u jednostavnom oklopnom prsniku, koji nosi preko jednostavnog smeđeg kaputa, bez trunčice pozlate ili veza. Lice iza prečage njegove čelenke strogo je i oprljeno suncem i vetrom, a godine mu daju nekakav čudan, utešan spokoj. Dovoljno je bilo samo pogledati Gareta Urina i shvatiti da će, sve da se Jama usuda i otvori pred njim, on potisnuti st rah i uraditi ono što je potrebno da se uradi. A drugi će ga u tome slediti. Na bezbrojnim bojnim poljima dokazao je da je put kojim on ide, put koji vodi u pobedu. Dobro je što taj čovek sledi nju. Pogled joj je pošao za njegovom Sakom u oklopnoj rukavici, koja je pokazivala uzvodno.
Iza jedne okuke u reci taman je dolazilo pet, šest - ne, sedam - rečnih lađa, sekući Erinin kao da su plugovi. Tako velika plovila viđala su se na reci jedno s tri jarbola isticalo se zategnutim trouglastim jedrima - a njihove duge kobilice oštro su sekle plavo-zelenu vodu kako bi makar malo dobile na brzini. Sve o tim plovilima govorilo je o gorućoj želji za brzinom, i za lim da se do Tar Valona stigne
Zapravo, sve dok se drže van dometa luka - nemaju čega da se boje. Istina, ona bi ih s tog mesta mogla zapaliti sve do jedne, ili im jednostavno proseči trupove i pustiti da potonu. To bi se dalo završiti za tili čas. Ali ako bi tako nešto učinila, začelo bi se makar neko od članova posade utopio. Struja je tu snažna, voda hladna kao led, a do obale ima da se pliva - i to za one koji umeju da plivaju. Svaka smrt značila bi da je koristila Moć kao oružje. Ona pokušava da živi kao da je već vezana Trima zakletvama, a Zakletve štite ta plovila od nje, baš kao od svake druge sestre. Sestra koja je položila zavet na Štapu zakletvi ne bi bila u stanju da
Kako su se lađe približavale, tako je vika postala jedva čujna zbog velike razdaljine preko površine vode. Osmatrači na jarbolima pokazali su na nju i Gareta, a ubrzo je postalo očigledno kako misle da je reč o Aes Sedai sa Zaštitnikom. Ako ništa drugo, kapetani izgleda nisu bili spremni da prihvate mogućnost da je o nečemu drugome reč. Trenutak kasnije, veslanje se ubrzalo. Svega za delić, ali veslači su se napinjali iz petnih žila da odnekud smognu snage da nađu taj delić. Jedna žena na krmenoj palubi predvodničke lađe, verovatno kapetan, počela je da maše rukama kao da traži da se veslači još više potrude, a šaka ljudi potrča uz palubu pa niz nju, zatežući konopce ili ih olabavljujući, kako bi promenili ugao jedara - mada ništa nisu postizali time, koliko je Egvena mogla da vidi. Na tim palubama nije bilo samo mornara, već i drugih ljudi, a većina njih nagurala se uz ograde, dok je šačica nešto posmatrala kroz svoje durbine. Izgleda da su neki od njih odmeravali koliko im je ostalo da preplove pre nego što stignu do luke i bezbednosti.
