„To ne mogu" progunđa. „Jedino ako hoćeš da posle toga pobegnem. Tako pomno beleže ko je izdao koje naređenje da bi i nekom Kairhijenjaninu bilo muka. A to svejedno ne bi ništa vredelo, pošto kroz one krvave kapije svakoga dana dolazi sve više krvavih kola." Zapravo, nije mu bilo žao zbog toga. Hvatala ga je mučnina od toga kako se to postiže - to da - ali nije mu bilo žao. Pretpostavljao je da će palata u svakom slučaju biti poslednje mesto u Kaemlinu u kome će se gladovati, ali preživeo je opsade sa obe strane bedema, tako da nije imao namere da ikada više kuva supu od rođenih čizama. Ali Šiejn hoće požare.
„Još jedan odgovor koji nisam tražila." Ona odmahnu glavom, i dalje gledajući u kamin a ne u Doilena. „Ali možda se tu nešto da učiniti. Koliko si daleko od toga da zaista... uživaš u Elejninoj naklonosti?“, završi uštogljeno.
„Bliži sam nego što sam bio kada sam došao u palatu“, procedi on streljajući je pogledom s leđa. Pokušavao je da nikada ne uvredi one koje Izabrani postave iznad njega, ali ova mu drolja iskušava strpljenje. Mogao bi joj polomiti taj vratić kao grančicu! Da je ne bi ščepao za grlo, on napuni jedan pehar i uze ga u ruku, ali nije nameravao da pije iz njega. Naravno, u levicu. To što je u sobi već jedan mrtav čovek ne znači da ona ne namerava da taj broj poveća na dva leša. „Ali moram da idem lagano. Nije kao da mogu da je sateram u neki ćošak pa da je golicam dok ne skine spavaćicu."
„Valjda je tako“, odgovori mu Šiejn prigušeno. „Teško da si ti navikao na žene kao što je ona." Zar mu se ona to
Ona se odjednom okrenu, a on trepnu kada žena opušteno vrati bodež u kanije. Nije ni video kada je izvadila prokletinju! I ne razmišljajući šta radi, otpi gutljaj vina - i skoro se zagrcnu kada shvati šta je učinio.
„Bi li voleo da vidiš Kaemlin opljačkan?" upita ga ona.
„Prilično, ako imam četu valjanih ljudi za sobom i čist put do kapija." Vino mora da je bezbedno. Dva pehara znače da je i ona pila, a ako je odabrao mrtvačevo vino, začelo u njemu nije ostalo dovoljno otrova ni da se miš razboli. „Da li to hoćeš? Umem ja da sledim naređenja." Sledi ih on kada mu izgleda verovatno da će preživeti, ili kada ih dobije od Izabranih. Bolje je umreti kao budala nego ne poslušati Izabrane. „Ali ponekad mi pomaže da znam nešto više od ’idi tamo i uradi to’ Kad bi mi rekla šta hoćeš da postigneš ovde u Kaemlinu, možda bih mogao da ti pomognem da do toga brže stigneš."
„Naravno." Ona mu se široko nasmeši, ali oči su joj i dalje bile tupe kao smeđe kamenje. „Ali najpre mi reci otkud ti sveža krv na rukavici?"
On joj uzvrati osmeh. „Secikesa koju je izdala sreča, milostiva." Možda je ona poslala tog čoveka, a možda i nije - ali svejedno je dodao njeno grlo na spisak onih koje namerava da prekolje. A mogao bi tu dodati i Marilin Gemalfin. Naposletku, priču o onome šta se desilo jedino može ispripovedati onaj ko preživi.
Jutarnje sunce lebdelo je nad obzorjem tako da je njemu bliža strana Tar Valona i dalje bila obgrljena senkama, ali sneg što je po svemu popadao svejedno se blistavo belasao. Čitav grad kao da je plamteo iza svojih jih belih zidina, načičkanih hrabrim tornjevima i barjacima, ali Egveni - koja je sedela u sedlu svog uškopljenog dorata na rečnoj obali iznad grada - činio se još daljim nego što je odista bio. Reka Erinin na tom je mestu bila šira od dve milje, a Alindrela Erinin i Osendrela Erinin, koje su tekle s leve i s desne strane ostrva, bile su skoro upola toliko široke, tako da je izgledalo kao da se Tar Valon nalazi posred nekog golemog jezera, i da se do njega nikako ne može stići uprkos ogromnim mostovima podignutim visoko iznad vode, kako bi brodovlje moglo s lakoćom ploviti ispod njih. Bela kula, beli toranj debeo kao kost, dizala se iz srca grada sve do nemogućih visina, a od tog prizora srce joj se ispunilo čežnjom za domom. Ne za Dve Reke, već za Kulom. Sada je to njen dom. Pogled joj privuče dimna perjanica, tanani crni stub koji se dizao sa suprotne obale, iza grada, pa se namrštila. Daišar zakopa kopitom po snegu, ali smiri se kada ga ona potapša po vratu. Da se i njegova jahačica smiri biće potrebno nešto više. Čežnja za domom najmanje je od onoga što je muči. U poređenju sa ostalim - neprimetno.
