„Min, slobodno uđi“, tiho reče Kecuejn. I to glasom koji ljudi obično primete. Bar oni koji je poznaju. Min blago pocrvene. „Bojim se da je gospa od talasa već saznala što je mogla iz tvog čitanja. Ali sudeći po tvojoj užurbanosti, možda si pročitala još nečiju auru, pa želiš da mi kažeš šta si videla?" Devojčina čudna sposobnost u prošlosti se pokazala korisnom i nesumnjivo da će tako ponovo biti. Možda. Koliko Kecuejn može da vidi, ona ne laže o onome što vidi u slikama i aurama koje u njenim očima lebde oko ljudi, ali nije ni uvek predusretljiva. Naročito ne kada je reč o onome o kome bi Kecuejn najviše volela da zna neke stvari.
Bez obzira na to što joj se obrazi crvene, Min tvrdoglavo isturi bradu. Promenila se od Šadar Logota, ili je možda to počelo još ranije - ali bilo kako bilo - ta promena nije išla nabolje. „Rand hoće da dođeš kod njega. Rekao je da te zamolim, pa ne moraš da dižeš nos zbog toga.“
Kecuejn je samo pogleda i pusti da se tišina rastegne. Diže nos? Svakako ne nabolje. „Reci mu da ću doći kada budem mogla“, reče naposletku. „I lepo zatvori vrata za sobom, Min.“ Mlada žena zausti kao da bi htela da joj nešto kaže, ali ostalo joj je bar toliko pameti u glavi da to zadrži za sebe. Čak je i izvela pristojan naklon, uprkos tome što nosi te besmislene čizme, i čvrsto zatvorila vrata za sobom. Štaviše, skoro da ih je zalupila.
Verin opet odmahnu glavom, pa se nasmeja, ali taj njen smeh vrlo je malo zvučao kao da joj je to zaista smešno. „Kecuejn, zaljubljena je u onog mladića i sakrila je svoje srce u njegov džep. Šta god ti kažeš ili učiniš, ona će pre slediti srce nego glavu. Mislim da se ona boji da ga je umalo izgubila, a znaš koliko to može da učini ženu rešenom da istraje.“
Kecuejn stisnu usne. Verin se u takve odnose s muškarcima razume bolje od nje - ona nikada nije verovala u zadovoljavanje sa svojim Zaštitnicima, kao što to neke Zelene rade, a drugi muškarci nikada nisu dolazili u obzir - ali Smeđa je prišla nadomak istine a da toga i nije svesna. Bar Kecuejn misli da druga sestra ne zna da je Min vezana za malog Al’Tora. I ona je to otkrila samo zbog toga što se devojka izlanula u trenutku nepažnje. Čak i najtvrđa školjka vremenom prepusti svoje meso pošto čovek dođe do te prve tanane pukotine u ljušturi. A ponekad preda i nenadani biser. Da, Min će hteti da sačuva momka u životu, volela ga ili ne, ali ništa više nego Kecuejn.
Prebacivši plašt preko naslona jedne stolice, Verin priđe najbližem kaminu i pruži ruke da ih ogreje na niskom plamenu. Ne bi se moglo reći da Verin klizi kao labud, ali ipak se kreće skladnije nego što bi se to dalo zaključiti po njenom telu. Koliki se deo njene ličnosti sastoji od obmane? Vremenom se sve Aes Sedai sakriju iza raznih maski. Nakon nekog vremena, to prelazi u naviku. „Verujem da će se na kraju stanje u Tiru razrešiti mirnim putem“, reče zureći u vatru. Kao da je pričala sebi u bradu. Ili želela da Kecuejn to pomisli. „Hern i Simaan postaju prilično očajni, jer se boje da će se ostali visoki lordovi vratiti iz Ilijana i zarobiti ih u gradu. Uzevši u obzir druge izbore koji su im na raspolaganju, možda budu spremni da prihvate Darlina. Estanda je čvršća, ali ako bude mogla da se ubedi da iz toga može da izvuče neku prednost za sebe..."
„Rekla sam ti da im ne prilaziš“, strogo je prekide Kecuejn.
Zdepasta žena iznenađeno trepnu na nju. „Pa nisam. Po ulicama uvek kruži gomila glasina, a ja umem da ih spajam i prosejem sitne istine. Jesam videla Alanu i Rafelu, ali pre nego što su me videle sakrila sam se iza jednog čoveka koji je prodavao pite od mesa s kolica. Sigurna sam da me nisu videle." Zastade, očigledno čekajući da joj Kecuejn objasni zašto joj je rečeno da izbegava i sestre.
„Verin, moram da odem kod malog“, kaza Kecuejn umesto toga. U tome je muka kada se čovek saglasi da nekoga savetuje. Čak i kada uspe da postavi sve uslove onako kako želi - bar većinu - opet mora ranije ili kasnije da dođe kada ga taj pozove. Vremenom. Ali to joj daje razlog da izvrda Verininoj radoznalosti. Odgovor je jednostavan. Ako pokušaš da svaku poteškoću lično rešiš, završićeš tako što ništa nećeš rešiti. A kada je o nekim problemima reč, dugoročno posmatrano zapravo i nije bitno kako su rešeni. Ali to što nije odgovorila Verin na pitanje predstavljalo je malu zagonetku za nju i naznaku klizavog puta na kojem valja da se pazi. Kada Kecuejn u nekog nije sigurna, ne želi ni da taj bude siguran u to šta će ona uraditi.
Verin uze svoj plašt i pođe za njom iz sobe. Da li to ta žena namerava da je prati? Ali kada su izašle iz sobe, susrele su Nesunu kako žustro hoda niz hodnik. Ona se naglo zaustavi. Tek je šačici ljudi pošlo za rukom da ne obraća pažnju na Kecuejn, ali Nesuna je u tome bila sasvim uspešna, jer su njene bezmalo crne oči bile ustremljene na Verin.
