Svi Zaštitnici koje su imale sa sobom bili su okupljeni u kaldrmisanom dvorištu - svi u košuljama, premda je bilo hladno. Većina njih sedela je na obojenim drvenim klupama gledajući dvojicu kako vežbaju drvenim mačevima. Džahar, jedan od Merisine trojice, bio je lep mladić preplanuo od sunca. Srebrna zvonca na krajevima njegove dve duge pletenice zveckala su od siline njegovog napada. Kretao se kao crnokoplje. Ni dašak povetarca nije dunuo, ali osmokraka zvezda u Kecuejninoj kosi, nalik na zlatnu ružu kompasa, kao da se pomerila. Da ju je držala u ruci, osetila bije kako jasno podrhtava. Mada, već zna da je Džahar Aša’man, a zvezda ga ne bi pokazala, već bi joj samo stavila do znanja da je u blizini muškarac koji može da usmerava. Otkrila je da što je više muškaraca koji mogu da usmeravaju, to snažnije zvezda drhti. Džaharov protivnik, veoma visok čovek širokih pleća i kamenog lica s upletenom kožnom vrpcom vezanom oko prosedih slepoočnica da mu do ramena duga kosa ne bi padala u oči, nije bio drugi Aša’man tamo dole, ali beše jednako smrtonosan na neki svoj način. Zapravo, nije delovalo kao da se Lan kreće tako brzo, ali nekako je... tekao. Njegovo sečivo od uvezanog pruća stalno je skretalo u stranu Džaharove udarce, neprestano pomerajući mladića za trunčicu više van ravnoteže.
Odjednom, Lanovo drveno sečivo uz glasan prasak tresnu o Džaharov bok, što bi bio ubistven udarac da je mač od čelika. Dok se mlađi čovek još zanosio od siline udarca, Lan se skladnim pokretom za tren oka vratio u pripravan položaj, držeći obema rukama dugo sečivo pravo pred sobom. Netan, još jedan od Merisinih, skoči na noge - vitak čovek kose potpuno sede na slepoočnicama i visok, mada za šaku ili više niži od Lana. Džahar mu mahnu da se vrati i opet diže svoj mač za vežbanje, glasno zahtevajući da proba još jednom.
„Kako se Dejđin drži?“, upita Kecuejn.
„Bolje nego što sam očekivala“, priznade Merisa. „Previše boravi u svojoj sobi, ali ipak plače jedino kada je sama." Pogled joj s muškaraca što su plesali s mačevima prelete na zelenu klupu, gde je Verinin zdepasti i sedokosi Tomas sedeo pored starijeg čoveka kojem je na glavi ostao samo rub sede kose iznad ušiju. „Damer hoće da isproba svoje Lečenje na njoj, ali Dejđin ga je odbila. Možda nikada pre toga nije imala Zaštitnika, ali zna da je žaljenje mrtvog Zaštitnika sastavni deo sećanja na njega. Iznenađena sam što se Korela nosi mišlju da to dopusti."
Odmahnuvši glavom, Tarabonka se vrati da posmatra Džahara. Zaštitnici drugih sestara baš je i ne zanimaju, bar ne kao njeni. „Aša’mani žale na isti način kao Zaštitnici. Mislila sam da Džahar i Damer možda samo slede ostale, ali Džahar mi reče da je to i njihov običaj. Naravno, nisam se mešala, ali posmatrala sam ih kako piju u sećanje na Dejđininog mladog Ibena. Ime mu nisu spomenuli, ali napunili su pun pehar vina i za njega. Besen i Netan znaju da svakoga dana mogu da poginu - i to prihvataju. Džahar
Kecuejn se jedva suzdrži da je ne pogleda. Merisa ne priča često toliko dugo. Lice joj je bilo bezizrazno i ponašala se staloženo, ali zbog nečega se uzrujala. „Znam da vežbaš povezivanje s njim“, oprezno i pažljivo poče, gledajući u dvorište. Pažnja je neophodna kada se s drugom sestrom priča o njenom Zaštitniku. To je bio jedan od razloga zbog kojih je namršteno zurila u dvorište. „Jesi li uspela da dođeš do zaključka je li mali Al’Tor uspeo kod Šadar Logota? Da li je zaista uspeo da očisti mušku polovinu Izvora?"
I Korela je uvežbavala povezivanje s Damerom, ali ta Žuta se toliko usredsredila na svoje zaludne pokušaje da shvati kako da sa saidarom radi ono što on čini sa saidinom da ne bi primetila opačinu Mračnog ni da joj klizi niz grlo. Šteta što ona nije došla do šala pedeset godina kasnije nego što jeste; da je tako, lično bi vezala jednog od tih muškaraca i ne bi morala nikog ništa da pita. Ali tih pedeset godina značilo bi da bi Norla umrla u svojoj kućici u Crnim brdima pre nego što bi Kecuejn Melajdrin uopšte otišla u Belu kulu. To bi poprilično izmenilo istoriju. Kao prvo, bilo bi krajnje neverovatno da bi se ona zatekla u ma čemu što nalikuje okolnostima u kojima se trenutno nalazi. Pa je stoga pitala, pažljivo, i čekala na odgovor.
Merisa je dugo nepomično ćutala, a onda je uzdahnula. „Ne znam, Kecuejn. Saidar je spokojno more koje će te odneti kud god želiš, sve dok mu poznaješ struje i pustiš ih da te nose. Saidin... Lavina gorućeg kamena. Ledene planine koje se urušavaju.
