Raskršće sumraka полностью

„Pomahnitao je od...“ Druga žena se uhvati za glavu kao da opipava splet osećaja koji dopiru kroz vezu. Zaista je uznemirena! „Ne od besa. Od osujećenosti." Zahvati rukom u zelenim koncem izvezenu kožnu torbicu za pojasom, pa izvadi malu pribadaču, vitko crveno-zlatno stvorenje, nalik na zmiju s nogama i lavljom grivom. „Ne znam otkud ovo mladom Al’Toru, ali dao ga je Džaharu. Ovo je za Aša’mane izgleda nešto što je šal za nas.

Naravno, morala sam da mu uzmem. Džahar je još u razdoblju privikavanja, kada mora naučiti da prihvata samo ono što ja kažem da sme. Ali toliko je uzrujan zbog ovoga... Da li da mu vratim? Na neki način, to bi bilo kao da sam mu to ja dala.“

Kecuejnine obrve stadoše da se izvijaju pre nego što stiže da ih obuzda. Merisa traži savet o tome šta da radi s jednim od svojih Zaštitnika? Naravno, Kecuejn joj je i predložila da ga iskuša, ali ta mera otkrivanja prisnosti je... Nezamisliva. Fuj! „Sigurna sam da ćeš postupiti ispravno, šta god da odlučiš."

Pogledavši još jednom Ninaevu, ostavi višu ženu da palcem gladi pribadaču i namršteno zuri u dvorište. Lan je upravo ponovo porazio Džahara, ali mladić se već nameštao i opet tražio da se bore. Šta god da Merisa odluči, ona je već saznala jedno što joj se nikako ne dopada. Granice između Aes Sedai i Zaštitnika uvek su bile jasne; Aes Sedai zapoveda a Zaštitnici se pokoravaju. Ali ako se niko drugi nego Merisa koleba zbog pribadače za okovratnik - Merisa koja čvrstom rukom upravlja svojim Zaštitnicima - onda će morati da se iscrtaju nove granice, bar kada je reč o Zaštitnicima koji mogu da usmeravaju. Sada se čini neverovatno da će Aes Sedai prestati da ih vezuju; Beldejn je dokaz koji ide u prilog tome. Ljudi se zapravo nikada ne menjaju, ali svet se menja oko njih - i to često onespokojavajuće. Moraš da živiš s time, ili makar da to preživiš. Povremeno, uz malo sreće, čovek može da utiče na smer tih promena, ali sve i da sprečiš jednu, samo pokreneš neku drugu.

Kao što je i očekivala, vrata Al’Torove sobe nije zatekla nečuvana. Naravno, tamo je bila Alivija. Sedela je na klupi pored vrata strpljivo držeći šake u krilu. Bledokosa Seanšanka postavila je sebe za svojevrsnu mladićevu braniteljku. Alivija mu je bila zahvalna što ju je oslobodio s povoca, ali ima tu još nečega. Kao prvo, Min je ne voli, a tu nije reč o uobičajenoj ljubomori. Alivija izgleda i da ne zna šta to muškarci i žene rade zajedno. Ali između nje i momka na delu je neka povezanost, koja se otkriva u potajnim pogledima: njenim prepunim rešenosti, a njegovim punim nade, ma koliko teško bilo poverovati u to. Dok Kecuejn ne otkrije o čemu se tu radi, nema namere da učini ama baš ništa kako bi ih razdvojila. Alivijine oštre plave oči posmatrale su Kecuejn sa oprezom punim poštovanja, ali je nije smatrala neprijateljem. Alivija brzo završava sa onima za koje pomisli da su neprijatelji malog Al’Tora.

Druga žena na straži bila je po građi slična Aliviji, ali njih dve nisu mogle da budu različitije, i to ne samo stoga što su Elzine oči smeđe a lice glatko i bezvremeno, dok Alivija ima sitne bore u uglovima očiju i sede vlasi skoro skrivene u kosi. Elza skoči na noge čim ugleda Kecuejn i stade ispred vrata čvrsto se obmotavajući šalom. „Nije sam“, ledeno reče.

„Misliš li ti to da mi staneš na put?“, upita Kecuejn jednako ledenim glasom. Andorska Zelena trebalo je da se samo skloni. Elza je po snazi u Moći toliko ispod nje da nije trebalo ni da okleva, a kamoli da čeka naređenje, ali ta žena se ukopala i čak ju je ošinula pogledom.

To je neprilika. Još pet sestara u vlastelinskoj kući bilo je zavetovano na odanost dečaku, a sve koje su ranije bile odane Elaidi zure u Kecuejn kao da sumnjaju u njene namere prema njemu. Što, naravno, dovodi do pitanja zašto Verin to ne čini. Ali samo Elza pokušava da je drži podalje od njega. Ta žena bazdi na ljubomoru, što nema nikakvog smisla. Nemoguće je da je zaista ubeđena da bi ga sama bolje savetovala, a da je bilo makar i nagoveštaja da Elza želi dečaka bilo kao muškarca ili Zaštitnika, Min bi već režala. Što se toga tiče, ta devojka je izoštrila nagone. Da je od onih žena koje škrguću zubima, Kecuejn bi ih već stiskala.

Taman kada pomisli da će morati da naredi Elzi da joj se skloni s puta, Alivija se nagnu napred. „Elza, on jeste poslao po nju“, otegnuto izjavi. „Naljutiće se ako joj ne damo da prođe. Na nas, a ne na nju. Pusti je da uđe.“

Elza krajičkom oka baci pogled na Seanšanku, a usne joj se izviše u osmeh pun prezira. Alivija je u Moći daleko iznad Elze - a kad je već kod toga, Alivija je i iznad nje - ali ipak je divljakuša, a u Elzinim očima i lažljivica. Tamnokosa žena nije prihvatala da je Alivija bila damane, a kamoli ostatak njene priče. Svejedno, Elza pogleda Kecuejn, pa se osvrnu i pogleda vrata iza sebe, a onda cimnu šal. Očigledno da nije želela da se momak naljuti. Ne na nju.