Odjednom, obema rukama diže sekiru iznad glave i zavitla je što je silnije mogao. Ona polete kroz vazduh tumbajući se usput i uz glasan tup zvuk zari se u široko deblo jednog hrasta.
Pustivši da mu dah izleti kao iz zamandaljenih pluća, on sede na hrapavu stenu koja je iz zemlje štrčala visoko i široko kao nekakva klupa, pa se laktovima nasloni na kolena. „Elijase, sad možeš da se pokažeš“, iznureno izusti. „Osećam ti miris."
Ovaj lakim koracima izroni iz senke, žutih očiju koje su mu slabašno blistale ispod širokog oboda šešira. U poređenju s njim, Aijeli su bučni. Pomerivši dugi nož za pojasom da mu ne smeta, sede pored Perina na stenu, ali je neko vreme samo prolazio prstima kroz prosedu bradu koja mu je padala preko grudi. Na kraju klimnu prema sekiri zarivenoj u hrast. „Jednom sam ti kazao da je zadržiš dok ne počne previše da ti se sviđa. Je li počela da ti se sviđa? Tamo?“
Perin snažno odmahnu glavom. „Ne! Ne to! Ali...“
„Ali šta, dečko? Mislim da si skoro i Masemu uplašio. Samo, i ti se osećaš na strah."
„Krajnje je vreme da se on nečega uplaši“, progunđa Perin, nelagodno sležući ramenima. Nekim stvarima se mora dati glas. Možda i jeste vreme. „Sekira. Prvi put kada se to desilo, nisam primetio; tek kada sam se osvrnuo na to. Bila je to noč kada sam upoznao Gaula i kada su Beli plastovi pokušali da nas ubiju. Kasnije, boreći se protiv Troloka u Dvema Rekama, nisam bio siguran. Ali onda, kod Dumajskih kladenaca - jesam, bio sam. Elijase, u bici se bojim, bojim se i tužan sam, možda zbog mogućnosti da nikada više ne vidim Failu.“ Srce mu se stislo toliko da su ga grudi zabolele. Faila. „Samo... Slušao sam Grejdija i Niejlda kako pričaju o tome kako je zapravo držati Jednu moć. Kažu da se osećaju više
Elijas frknu. „Mislim da ti nisi takav, dečko. Slušaj, različiti ljudi različito se ponašaju kada su u opasnosti. Neki su hladni kao kamen, ali tebe nikada nisam doživljavao kao hladno čeljade. Kada ti srce zalupa, zagreva ti krv. Razumno je zaključiti da ti takođe izoštrava čula. Tako si svesniji okoline. Možda ćeš za nekoliko minuta poginuti, možda za otkucaj srca, ali sada nisi mrtav - i to znaš od zuba pa do nožnih prstiju. Stvari su jednostavno takve. To ne znači da ti se to dopada."
„Voleo bih da verujem u to“, jednostavno odgovori Perin.
„Poživi koliko ja“, kaza mu Elijas suvo, „i poverovaćeš. A do tada samo prihvati da sam živeo duže od tebe i da sam već prolazio kroz to kroz šta ti prolaziš sada."
Njih dvojica su tako sedeli i gledali u sekiru. Perin je želeo da veruje u to što mu je Elijas rekao. Krv na njegovoj sekiri sada je izgledala crna. Krv se nikada ranije nije tako crnela. Koliko li je vremena prošlo? Sudeći po uglu pod kojim se svetlost probija kroz krošnje, sunce je već na zalasku.
Uši mu uhvatiše zvuk skorelog snega kako se mrvi pod kopitima koja mu se lagano približavaju. Nešto kasnije pojaviše se Niejld i Aram; nekadašnji Krpar pokazivao je tragove, a Aša’man nestrpljivo odmahivao glavom. Jeste da je to jasan trag, ali Perin se ne bi kladio da bi Niejld mogao sam da ga sledi. On je čovek iz grada.
„Arganda je mislio da bi trebalo da sačekamo da ti se krv ohladi“, reče Niejld, nagnuvši se u sedlu i odmeravajuči Perina. „Što se mene tiče, mislim da ne može biti hladnija." On klimnu glavom, sa osmehom zadovoljstva na usnama. Navikao je on da ga se ljudi boje, zbog njegovog crnog kaputa i onoga što taj kaput predstavlja.
„Progovorili su“, kaza Aram, „i svi su dali iste odgovore." Po mrštenju bi se reklo da mu se ti odgovori nisu dopali. „Mislim da su se prestravili više od pretnje da ćeš ih ostaviti da prose nego od tvoje sekire. Ali kažu da nikada nisu videli gospu Failu', niti ikoga od ostalih. Mogli bismo ponovo da isprobamo ugljevlje. Možda se onda prisete." Da li on to zvuči željno? Da nađe Failu ili da koristi ugljevlje?
Elijas se namršti. „Sada će ti samo odgovarati služeći se odgovorima koje su već dobili od tebe. Pričaće ti ono što želiš da čuješ. Svejedno su izgledi bili slabi. Šaidoa i zarobljenika ima na hiljade. Čovek bi čitav život mogao da preživi među tolikim ljudima, a da nikada ne upozna više od nekoliko stotina koje će upamtiti."
„Onda ih moramo ubiti“, sumorno i zloslutno odvrati Aram. „Sulin je kazala da su se Device postarale da ih uhvate kada nisu imali oružja, da bismo ih mogli ispitati. Neće pristati da postanu gai'šaini. Ako makar jedan pobegne, kazaće Šaidoima gde smo. Onda će nas napasti."
