„Moramo da mislimo na konje“, objasni Luka, gledajući kako se zaprega odvaja od njegovih besmisleno oslikanih kola i kroz sitnu kišu vodi do mesta gde se konji vezuju. Sunce još nije prešlo ni pola puta do zalaska, ali sivi pramenovi već su se dizali iz šatorskih proreza za dim i metalnih dimnjaka na kolima za boravak, koja su bila kao kutije. „Niko nas ne juri, a dug je put do Lugarda. Do dobrih konja teško se dolazi, a i skupi su.“ Luka se namršti i odmahnu glavom, kao da ga muči žuč. Proradi mu žuč i na pomen troškova. Taj pazi na svaki novčić, sem kada je reč o njegovoj ženi. „Sve do tamo nema mnogo mesta gde se isplati zaustavljati se duže od jednog dana. Većina sela ne bi mogla da nam obezbedi punu posećenost sve i da se čitavo njihovo stanovništvo pojavi, a nikad se ne zna kako će biti u nekom gradu dok se ne dignu čadori. Ali ti me ne plaćaš dovoljno da bih zanemario ono što mogu da zaradim." Ogrnuvši se malo bolje svojim izvezenim grimiznim plaštom da ne bi kisnuo, osvrnu se i baci pogled na svoja kola. Kroz rominjanje kišice osećao se miris nečeg gorkog. Met baš i nije bio siguran da bi hteo da jede bilo šta što sprema Lukina žena. „Siguran si da nas niko ne juri, je li tako, Kautone?"
Razdraženo natukavši vunenu kapu još više na glavu, Met ljutito ode između raštrkanih šarenih šatora i kola, sve vreme škrgućući zubima. Ne plaća dovoljno? Za novac koji mu je ponudio, Luka bi trebalo da bude voljan da svoje životinje
Nedaleko od Lukinih kola, Čel Vanin sedeo je na tronošcu premalom za njega, mešajući u jednom kotliću koji je visio nad vatricom nekakav tamni paprikaš. Kiša je s mlitavog oboda njegovog šešira padala u kotlić, ali debeli čovek kao da to nije ni primećivao, ili kao da mu do toga nije bilo stalo. Gorderan i Fergin, dvojica Crvenruku, mrmljajući psovke sebi u bradu zabijali su kočiće u blatnjavo tie za vodice šatora od prljavosmeđeg platna koji njih dvojica dele s Harnanom i Metvinom. I s Vaninom, ali Vanin zna neke veštine za koje smatra da ga oslobađaju podizanja šatora, a Crvenruke su se s tim njegovim stavom slagale - i to s veoma slabim otporom. Vanin je iskusni potkivač, ali još je bitnije to što je najbolji tragač i najbolji konjokradica u zemlji, ma koliko to delovalo neverovatno kada ga čovek pogleda, a pri tom možeš da odabereš koju god zemlju hoćeš da on u njoj bude najbolji.
Fergin primeti Meta, pa opsova kada čekićem promaši kočić i udari se po palcu. Ispustivši čekić, tutnu palac u usta i čučnu piskavo se žaleći zbog toga. „Moj lorde, čitavu noć ćemo kisnuti čuvajući ove žene. Zar ne možeš da unajmiš neke od ovih konjušara da rade ovo što mi sada radimo, tako da ostanemo suvi bar dok ne budemo morali da se pokvasimo?"
Gorderan debelim prstom munu Fergina u rame. On je širok koliko je Fergin žgoljav, i Tairenac je, iako ima smeđe oči. „Fergine, konjušari će podići šator i ukrasti iz njega sve što je prenosivo.“ On ga opet munu. „Hoćeš da neko od njih ode s mojim samostrelom ili mojim sedlom? To je dobro sedlo.“ Fergin se na treći udarac skoro preturi. „Ako ne podignemo ovaj šator, Harnan ima da nas odredi da celu noć držimo stražu.“
Fergin ga osinu pogledom i zagunđa, ali opet uze čekić, brišući blato s kaputa. Dobar je on vojnik, mada ne previše bistar.
Vanin pljunu kroz procep u zubima, svega za dlaku pored kotlića. Paprikaš predivno miriše nakon onoga što Latel sprema, ali Met je rešio da neće ni tu da jede. Lupnuvši drvenom kašikom o rub kotlića kako bi je očistio, debeljko pogleda Meta kroz polusklopljene kapke. Sudeći po njegovom okruglom licu, često je bio na pola koplja do sna, ali samo bi neka budala poverovala da je zaista tako. „Ako nastavimo ovako, stići ćemo do Lugarda krajem leta. Ako ikada stignemo."
„Hoćemo, Vanine“, odgovori mu Met, uverenije nego što se zaista u tom trenutku osećao. Kaput od grube čoje koji je pre nekoliko sati odenuo dok je bio suv, sada svega na nekoliko tačaka nije propuštao kišu, a voda mu je curila niz leđa. Teško je biti samouveren kada ti ledena kiša lazi niz kičmu. „Zimi je skoro kraj. Kretaćemo se brže kada dođe proleće. Videćeš. Sredinom proleća - bićemo u Lugardu.“
