Čim su se Aes Sedai zavukle između kola i šatora, još tri prilike u plaštovima pojavile su se žureći za njima. Jedna od tih žena bila je oštrijeg oka, pa je digla ruku da pokaže prema njemu, ali druge dve su samo zastale, pa su onda sve tri opet požurile za Aes Sedai. Zausti da opsuje, a onda samo zaćuta. Više nema snage. Kada bi mogao navesti ljude za koje nikako ne želi da se šetaju tamo gde bi neka seanšanska izvidnica mogla naići na njih, Aes Sedai i sul’dam zajedno otprilike bi bile jednake kao Tuon i Selukija.
„Pitam se šta li hoće?“, upita Noel iza njega, a Met poskoči tako da mu prava bujica kiše skliznu u kapuljaču i niz vrat. Žarko požele da taj kvrgavi starac prestane da se šunja oko njega.
„Nameravam da saznam“, progunđa, ispravljajući plašt. I ne zna zašto se trudi. Kaput mu je tek malo vlažan, ali lanena košulja mu je već potpuno mokra.
Za divno čudo, Noel više nije bio s njim kada je stigao do svih kola gde su Aes Sedai i sul’dam spavale. Taj čovek voli da gura nos u sve živo. Možda mu je dojadilo da bude mokar. Blerik i Fen su već ležali pod kolima, umotani u svoju ćebad, naizgled ne mareći za kišu ili blato, ali on se ni u šta ne bi kladio da spavaju. Štaviše, jedan se pridiže u sedeći položaj čim on zagaca do kola. Koji god da je od njih dvojice bio, ništa nije rekao, ali Met je osećao njegov pogled na sebi. Ali nije oklevao, niti se trudio da kuca.
Unutra je šest žena stajalo držeći mokre plaštove s kojih se cedila voda; ispunjavale su čitava kola. Dve svetiljke na zidnim držačima lepo su osvetljavale prostor, nekako i bolje nego što bi on želeo. Šest lica se okrenu prema njemu; uputiše mu one ledene poglede kakvima žene gledaju muškarca kada promoli glavu tamo gde one ne žele. U kolima je bazdelo na mokru vunu i vladao je neki osećaj kao da je maločas grom udario ili da će svakog trena udariti. Kiša je dobovala po krovu a grmljavina tutnjala po nebu, ali medaljon u obliku lisičje glave nije bio ništa hladniji nego ma koji drugi srebrni nakit. Možda su ga Blerik i Fen pustili da uđe misleći da će tako ostati bez glave. Možda su samo hteli da se njih dvojica ne mešaju u to. Mada, Zaštitnik je spreman da pogine ako njegova Aes Sedai zaključi da je to neophodno. Ne i Met Kauton. On bokom zatvori vrata. Skoro da ga više ne boli. U svakom slučaju - retko.
Kada ih je pitao šta to misle da rade, Edesina je ljutito odmahnula glavom i protresla crnu kosu što joj se prosipala niz leđa. „Gazda Kautone, zahvalna sam ti na tome što si me izbavio od Seanšana, i spremna sam da ti pokažem svoju zahvalnost, ali ima nekih granica. Nisam tvoja sluškinja da mi naređuješ. U selu nije bilo Seanšana, a lica smo sakrile. Nije bilo nikakve potrebe da za nama pošalješ svoje... pse.“ Ošinula je tri Seanšanke tako usijanim pogledom da je njime mogla da prži jaja. Edesina više nije bojažljiva prema svakome sa seanšanskim naglaskom. Sada hoće da im vrati za sve ono kroz šta je prošla, a sul’dam su joj nadohvat ruke. Met je računao da će ona čuvena vlast nad sobom, čime se Aes Sedai onoliko silno ponose, sprečiti da dođe do nasilja. Nadao se da nije već previše nategnuto. U onim drevnim uspomenama ima i prizora Aes Sedai kako bukte kao iluminatorska roba.
Na Betamininom tamnoputom licu nije se video ni tračak uzbuđenosti. Dok je Edesina pričala, ona je otresla svoj plašt i okačila ga o klin, a onda zagladila haljinu da joj bolje pada preko bokova. Noćas je nosila izbledele zelene podsuknje. Žalila se da je eboudarska odeća nepristojna, a on je pretpostavljao da će morati da joj nađe nešto drugo da nosi, pošto su se udaljili od obale, ali mora se priznati da je baš lepo popunila taj poprilično duboki uzani izrez. Ali za njegov ukus previše je zvučala materinski,
„Ako moj lord želi da ne izlaze“, reče Rena, „uvek možemo da upotrebimo a’dam. Zaista ih ne bi trebalo puštati da se slobodno šetaju." Čak mu se seanšanski poklonila, presavijajući se pod pravim uglom. Njene krupne smeđe oči bile su pune nade. Teslina uzdahnu i prigrli svoj mokri plašt. Ona se svakako nije ratosiljala svog straha od sul’dam, premda je delovala opasno. Džolin, nadmena kao i uvek, ispravi se, a oči joj blesnuše. Bez obzira na spokoj s kojim se sve Aes Sedai ponose, iz Džolininih očiju kao da su munje sevale. Često je tako kada je reč o lepim ženama.
