Sećanje na svetlost полностью

Mnogi od njih nosili su sekire, premda veoma čudnog oblika. Imale su duga i tanka držalja nabubrela na jednom kraju, a glave su im bile uzane i tanke, skoro kao pijuci. Sva držalja i kopljišta - od halebardi do lukova - delovala su kao da su tako izrasla. Bila su glatka i nejednake širine, načinjena od nekakvog tamnocrvenog drveta sa strane oslikanog šarenim tačkicama.

Egvena sve to sagleda za tren oka, u mislima tragajući za odgovorom na pitanje odakle je ta čudna vojska mogla da dođe. Nije mogla da se zakači ni za šta sve dok nije osetila usmeravanje. Sjaj saidara zračio je oko stotina žena. Sve su jahale, odevene u čudne haljine u potpunosti skrojene od krute crne svile. Haljine im nisu bile vezane oko pojasa, već pripijene uz ramena i širile su se prema dnu. Duge pravougaone kićanke raznoraznih boja visile Su im preko prednjeg dela haljina, počinjući odmah ispod vrata. Sve i jedna žena bila je tetovirana po licu.

„Pustite Moć“, naredi Egvena puštajući saidar. „Nemojte dozvoliti da vas osete!" Ona se baci u stranu, a Lelejna pođe za njom, i sjaj se ugasi oko nje.

Romanda nije obraćala pažnju na Egvenu, psujući na sav glas. Počela je da tka kapiju kako bi pobegla. Desetak različitih tkanja ognja odjednom pogodi mesto gde je Romanda stajala. Ta žena nije stigla ni da vrisne. Egvena i ostale potrčaše kroz logor dok su tkanja Jedne moći uništavala šatore, zalihe i palila čitav tabor.

Egvena stiže do zapovedničkog šatora baš u trenutku kada se Gavin istetura iz njega. Ona ga zgrabi i povuče na zemlju, a ognjena kugla prelete preko njih i zari se u obližnje šatore.

„Svetlosti!“, uzviknu Gavin. „Šta je to?“

„Šaranci." Lelejna se zadihano zgrči pored njih.

„Jesi li sigurna?“, prošapta Egvena.

Lelejna klimnu. „Izveštaji iz Kairhijena pre Aijelskog rata brojni su, premda ne preterano sadržajni. Nije im bilo dopušteno da vide mnogo toga, ali ono što jesu videli prilično liči na ovu vojsku.“

„Vojsku?“, upita Gavin protežući se u stranu i gledajući između šatora prema oružanoj sili koja je marširala kroz onu neprirodno široku kapiju. „Krv i krvavi pepeo!" opsova on vraćajući se. „Ima ih na hiljade!”

„Previše ih je da bismo se borili protiv njih“, saglasi se Egvena dok je grozničavo razmišljala. „Naročito ne kada smo ovako uhvaćeni između njih i Troloka. Moramo da se povučemo.“

„Upravo sam preneo Brinu naređenje da opozove jedinice“, kaza joj Gavin. „Ali... Egvena, kuda ćemo? Troloci ispred nas, a ona vojska iza nas! Svetlosti. Smrviće nas!“

Brin će delati brzo. Poslaće kroz kapiju glasnika kapetanima na bojištu. O, ne...

Egvena zgrabi Gavina i povuče ga dalje od zapovedničkog šatora i istog trena oseti usmeravanje u njemu. Lelejna vrisnu i baci se u suprotnom smeru.

Žene iz Sare smesta odgovoriše na usmeravanje. Tle se rascepi ispod šatora, uništavajući ga u naletu neizdržive Moći. Pocepana parčad tkanine razleteše se kroz vazduh, skupa sa stenjem i grumenjem zemlje.

Egvena pade na leđa, a Gavin je povuče prema prevrnutim kolima koja su bila pogođena tako da je jedan točak bio smrskan, a natovarena drva za ogrev ispala iz njih. Gavin povuče Egvenu u zaklon neposredno ispod ivice kola, pored gomile drveta. Njih dvoje se tu šćućuriše, premda je plamen palacao kroz drva, a zemljište ispred njih takođe gorelo. Vrelina je smetala, ali nije bila neizdrživa.

Egvena se pribi uz tle, trepćući zbog dima koji joj je pekao oči i pogledom tražeći Lelejnu. Ili... Svetlosti! Sijuan i Brin bili su u onom šatoru, zajedno s Jukiri i većinom njihovog zapovedničkog osoblja.

Egvena i Gavin sakriše se kada kiša plamena zasu logor, cepajući zemlju. Šaranci su napadali sve što se kretalo; nekoliko služavki koje su se dale u beg bile su spržene na licu mesta.

„Spremi se da potrčiš“, reče joj Gavin, „čim oganj stane.“

Oganj jeste stao, ali istog trena su konjanici u šarskim oklopima pojurili kroz logor. Zavijali su i klicali, streljajući sve koje su videli i ubijajući na desetine ljudi strelama u leđa. Nakon toga, šarska pešadija pošla je kroz logor u zbijenim redovima. Egvena je napeto čekala, razmišljajući kako da se izvuče odatle.

Nije videla priliku za to. Gavin ju je povukao još dalje, utrljavajući joj garež u obraze i pokazujući joj da se pribije uz zemlju što više može, a onda prebaci svoj zaštitnički plašt preko oboje. Možda ih neće primetiti zbog dima od obližnjeg zapaljenog drveta.

Srce joj je mahnito tuklo u nedrima. Gavin joj pritisnu nešto uz lice - maramicu koju je natopio vodom iz svoje mešine. Drugu je prineo svom licu i počeo da diše kroz nju. Ona uze maramicu koju joj je on pružio, ali jedva da je disala. Ti vojnici su preblizu.

Jedan od vojnika okrenu se prema prevrnutim kolima i zagleda u gomilu ogreva, ali izgleda da ništa nije video kada je pogledao kroz dim prema njima. Egvena je nemo razmišljala o zaštitničkom plaštu. Zahvaljujući tome što on menja boje, njih dvoje su skoro nevidljivi i ostaće ako budu pažljivi i ne pomeraju se.