Sećanje na svetlost полностью

Avijenda nikada nije čula takav strah u glasu te žene. Od toga se naježila skoro koliko od surovog vetra koji im je ulazio pod odeću. Kroz vazduh se pronosio udaljeni zveket, kako su radnici kovali. Crni stub dima dizao se iz najbliže kovačnice, ali nije se razilazio. Dizao se kao pupčana vrpca prema oblacima, iz kojih su munje sevale kao kiša zastrašujuće često i redovno.

Da, Avijenda je čula priče o tom mestu, ali te priče nisu uspele da prenesu istinu o njemu. To mesto ne može da se opiše. Mora da se doživi.

Iza nje se začu grebanje po kamenu i kroz nekoliko trenutaka Rodel Ituralde dopuza do Ruarka. Kretao se tiho za jednog mokrozemca.

„Bio si toliko nestrpljiv da nisi mogao da sačekaš naš izveštaj?“, šapatom ga upita Ruark.

„Nijedan izveštaj ne može da u potpunosti prenese ono što oči vide“, odgovori mu Ituralde. „Nisam obećao da ću ostati pozadi. Rekao sam ti da ti pođeš napred, a ti si to i uradio." Diže durbin, pa zakloni prednji deo šakom, mada to verovatno zbog onih oblaka nije bilo neophodno.

Ruark se namršti. On i ostali Aijeli koji su pošli na sever pristali su da slušaju mokrozemskog vojskovođu, mada im to nije prijalo. Niti bi trebalo da im prija. Učiniće to a da se pri tome ne osećaju lagodno. Lagodan život ubija ljude.

Neka to bude dovoljno, pomislila je Avijenda nastavljajući da posmatra dolinu. Dovoljno za moj narod, dovoljno za Randa i ono što mora da postigne.

Posmatranje kraja svog naroda izazvalo je mučninu u njoj i užasnulo ju je - ali takođe ju je prenulo. Ako je kraj Aijela žrtva potrebna da bi Rand pobedio, ona će je podneti. Vrištaće i psovače Tvorčevo ime, ali platiće tu cenu. Svaki ratnik bi je platio. Bolje da jedan narod propadne nego da svet u potpunosti padne pod Senku.

Ako Svetlost da, neće doći do toga. Ako Svetlost da, njeni postupci prilikom sklapanja Zmajevog mira poslužiće da zaštite i sačuvaju Aijele. Ona neće dopustiti da je zaustavi mogućnost neuspeha. Oni će se boriti. Buđenje iz sna uvek je moguće kada se pleše kopljima.

„Zanimljivo“, tiho kaza Ituralde, i dalje gledajući kroz durbin. „Sta misliš, Aijele?“

„Moramo da skrenemo pažnju na sebe“, odgovori Ruark. „Možemo da se spustimo niz onu padinu istočno od kovačnice, pa da oslobodimo zatočenike i razrušimo to mesto. To će sprečiti da Mirdraali dobijaju novo oružje i zadržaće pogled Mračnoga na nama a ne na Kar a’karnu.“

„Koliko će Zmaju biti potrebno vremena?" upita Ituralde. „Sta misliš, Aijele? Koliko da mu damo vremena da spase svet?“

„On će se boriti“, ubaci Amis. „Ući će u planinu i otpočeti dvoboj sa Slepnikom. To će potrajati koliko god bude moralo. Možda nekoliko sati? Nikada nisam videla da dvoboj traje duže od toga, čak ni kada se vodi između dva veoma vesta suparnika.“

„Pretpostavimo“, sa smeškom odgovori Ituralde, „da će to biti nešto više od običnog dvoboja.“

„Ja nisam budala, Rodele Ituralde“, ledenim glasom odvrati Amis. „Čisto sumnjam da će se Kar a’karnova borba svesti na koplja i štitove. Međutim, kada je očistio Izvor - zar se to nije odigralo u samo jednom danu? Možda će ovo biti slično.“

„Možda“, odgovori Ituralde. „Možda i ne." On spusti durbin i pogleda Aijele. „Za koju biste se mogućnost najradije pripremili?”

„Za najgoru“, odgovori Avijenda.

„Dakle, pripremićemo se da izdržimo koliko god Zmaju bude potrebno“, reče Ituralde. „Danima, nedeljama, mesečima... godinama? Koliko god bude potrebno.“

Ruark lagano klimnu. „Šta predlažeš?“

„Ulaz u ovu dolinu veoma je uzan“, odgovori Ituralde. „Prema izviđačkim izveštajima, većina Nakota Senke koji je ostao u Pustoši nalazi se iza onog tamo prolaza. Cak i oni provode što je manje vremena moguće u ovom prokletom mestu. Ako nam uspe da zatvorimo prolaz i zauzmemo ovu dolinu - da uništimo kovače i ono nekoliko Seni tamo dole, mogli bismo da doveka branimo ovo mesto. Vi Aijeli ste veoma dobri u brzim napadima i povlačenjima. Plamen me spalio, to znam iz ličnog iskustva. Vi napadnite kovačnicu, a mi ćemo zatvoriti onaj prolaz.“

Ruark klimnu. „To je dobar plan.“

Njih četvoro se vratiše niz greben do mesta gde je Rand čekao, odeveni u crveno-zlatnu odeću, držeći ruke iza leđa i u pratnji odreda od dvadeset Devica i šest Aša’mana, kao i u društvu Ninaeve i Moiraine. Izgleda da ga nešto veoma muči - osećala je njegovu strepnju - mada je trebalo da bude zadovoljan. Ubedio je Seanšane da se pridruže borbi. Sta li ga je toliko uznemirilo na onom sastanku sa Egvenom al'Ver?

Rand se okrenu i pogleda naviše - prema vrhu Šajol Gula. Dok ga je gledao, osećanja su mu se promenila. Izgledao je kao čovek koji gleda vodoskok u Trostrukoj zemlji, uživajući u pomisli na hladnu vodu. Avijenda je osećala njegovo iščekivanje. Naravno, ima i straha u njemu. Nema tog ratnika koji može da se u potpunosti liši straha. Ali on ga je obuzdao i savladao željom da otpočne bitku - da iskuša samoga sebe.