Sećanje na svetlost полностью

Šaranci su krvoločno napali, ali osvajanje logora Bele kule malo ih je zadržalo, što je vojsci dalo vremena da pobegne. Ili makar preostalim delovima vojske.

Jukiri je Kopala po narednom čoveku, a onda klimnula glavom. Sijuan kleknu i poče da stvara tkanje Lečenja. Nikada nije bila vesta u tome, pa ju je to iznurivalo čak i sa angrealom. Vratila je tog vojnika sa ivice smrti Lečeći mu ranu na boku. On se borio za dah, pošto je veliki deo snage utrošene na Lečenje morao da dođe iz njegovog tela.

Sijuan se zatetura, pa pade na kolena od iznurenosti. Svetlosti, kolena joj klecaju kao da je neka plemkinja koja je prvi put stala na palubu!

Jukiri je pogleda, pa pruži ruku da uzme angreal, mali kameni cvet. „Sijuan, idi i odmori se.“

Sijuan stisnu zube, ali predade joj angreal. Jedna moć pobeže od nje, a ona duboko uzdahnu, napola od olakšanja a napola od tuge zbog toga što je ostala bez lepote saidara.

Jukiri pređe na narednog vojnika. Sijuan je legla tu gde je kleknula, dok ju je celo telo bolelo od brojnih modrica i bubotaka. Događaji iz bitke bili su joj magloviti. Sećala se da je mladi Gavin Trakand uleteo u zapovednički šator, vičući na sav glas da Egvena želi da se vojska povuče.

Brin je hitro delao i bacio pisano naređenje kroz kapiju u podu. Bilo je to njegovo najnovije sredstvo za prenošenje zapovesti - telo strele za koje je dugom trakom privezana poruka, pa bačeno kroz kapiju s visine. Na strelama nisu bile glave, već samo kamenčići da bi im dali težinu.

Brin je bio nespokojan i pre nego što se Gavin pojavio. Nije mu se dopadalo kako se bitka odvija. Troločki pokreti upozorili su ga na to da Senka nešto priprema. Sijuan je bila sigurna da je on ta naređenja unapred pripremio.

A onda se začula grmljavina u logoru, a Jukiri je povikala na njih da skoče kroz rupu u podu. Svetlosti, pretpostavila je da je ta žena poludela! Ali izgleda da je bila taman dovoljno luda da im spase živote.

Plamen me sagoreo ako ću samo ležati ovde kao jučerašnji ulov na palubi, pomislila je Sijuan zureći u nebo, pa se s mukom digla na noge i zaputila kroz novi logor.

Jukiri je tvrdila da njeno tkanje nije toliko nepoznato, mada Sijuan nikada nije čula za njega. Ogroman jastuk Vazduha, predviđen da zaštiti nekoga ko pada s velike visine. To tkanje je privuklo Šarance - ni manje ni više nego Šarance - ali nekako im je pošlo za rukom da pobegnu. Ona, Brin, Jukiri i nekoliko pomoćnika. Plamen je spalio, izvukli su se, mada se i dalje trzala od pomisli na onaj pad. A Jukiri ne prestaje da priča kako misli da bi to tkanje moglo biti osnova za pronalazak letenja! Glupača jedna. Ima dobrih razloga za to što Tvorac ljudima nije dao krila!

Zatekla je Brina na rubu novog logora kako iscrpljeno sedi na jednom panju. Po zemlji ispred njega bile su rasprostrte dve vojne karte. Bile su veoma izgužvane, pošto ih je zgrabio dok se šator palio oko njih.

Budala jedna muška, pomislila je. Stavio je glavu na kocku zbog dva parčeta hartije.

„... Osnovu izveštaja“, govorio je general Herm, novi zapovednik ilijanskih Sadrugova. „Zao mi je, milostivi. Izviđači se ne usuđuju da se previše približe starom logoru.“

„Nema traga od Amirlin?" upita Sijuan.

I Brin i Herm odmahnuše glavama.

„Mladiću, nastavi da tragaš." Sijuan je Hermu pripretila prstom, a on je izvio obrvu kada ga je nazvala mladićem. Plamen spalio to mladalačko lice koje joj je dato. „Ozbiljno to mislim. Amirlin je živa. Da si je našao, čuješ li me?“

„Ja... Da, Aes Sedai." Pokazao joj je malo poštovanja, ali ni izbliza dovoljno. Ti Ilijanci ne znaju kako da se ophode prema Aes Sedai.

Brin mahnu čoveku da je slobodan; izgledalo je da makar jednom niko ne čeka na sastanak s njim. Verovatno su svi previše iznureni. Njihov „logor" više liči na skup izbeglih iz nekog strašnog požara nego na vojsku. Većina ljudi samo se umotala u plaštove i zaspala. Vojnici su bolji od pomoraca kada je reč o spavanju kada god i gde god mogu.

Ne može ni da ih krivi. Bila je iscrpljena i pre nego što su Šaranci došli - a sada je umorna kao smrt. Ona sede na zemlju pored Brinovog panja.

„Ruka te još boli?“, upita je Brin krenuvši da joj izmasira rame.

„Osećaš da me boli“, progunđa Sijuan.

„Sijuan, samo pokušavam da budem ljubazan.“

„Nemoj misliti da sam zaboravila da si ti kriv za ovu modricu.“

„Ja?“, upita Brin. Zvučao je kao da mu je to smešno.

„Gurnuo si me kroz rupu.“

„Izgledalo je kao da nisi spremna da se pokreneš.“

„Samo što nisam skočila. Bila sam na korak od toga.“

„Uveren sam“, saglasi se Brin.

„Ti si kriv za to“, bese uporna Sijuan. „Prevrnula sam se. Nisam nameravala da se prevrnem. A Jukirino tkanje... grozna stvar.“

„Upalilo je“, primeti Brin. „Čisto sumnjam da ima mnogo ljudi koji mogu da tvrde da su preživeli pad s visine od tri stotine koraka.“