Sećanje na svetlost полностью

„Bila je preterano revnosna“, odvrati Sijuan. „Znaš, verovatno je žudela da nas natera da skočimo. Sva ona priča o Putovanju i tkanjima za kretanje..." Ona ućuta, delimično i zbog toga što je išla na živce samoj sebi. Taj dan je dovoljno rđav i bez njenog zvocanja Brinu. „Koliko smo ljudi izgubili?" To nije mnogo bolja tema za razgovor, ali mora to da sazna. „Jesu li izveštaji već stigli?“

„Skoro polovinu vojnika“, tiho odgovori Brin.

Gore nego što je pretpostavljala. „A Aes Sedai?“

„Ostalo nam je negde oko dve stotine pedeset” odgovori Brin. „Mada je izvestan broj njih obamro jer su izgubile Zaštitnike.“

To je već daleko veća nesreća. Stotinu dvadeset Aes Sedai poginulo za nekoliko sati? Beloj kuli će trebati veoma dugo da se oporavi od toga.

„Sijuan, žao mi je“, kaza joj Brin.

„Ma“, odgovori Sijuan, „većina njih prema meni se ionako ponašala kao da sam riblji drob. Mržele su me dok sam bila Amirlin, smejale su mi se kada sam bila svrgnuta, a onda su od mene napravile sluškinju kada sam se vratila." Brin klimnu, i dalje joj masirajući rame. Uprkos tim rečima, osećao je njenu bol. Bilo je dobrih žena među poginulima. Mnogo dobrih sestara.

„Ona je tamo negde“, tvrdoglavo kaza Sijuan. „Brine, Egvena će nas iznenaditi. Samo ti gledaj.“

„Ako budem gledao, neće biti neko iznenađenje, zar ne?“

„Budalo muška“, progunđa Sijuan.

„U pravu si“, ozbiljno joj reče on. „I to u vezi sa oboje. Mislim da će nas Egvena zaista iznenaditi. Takođe sam budala.“

„Brine...“

„Jesam, Sijuan. Kako je moglo da mi promakne to da oni odugovlače? Hteli su da nas zavaravaju dok se ta druga vojska okuplja. Troloci su se povukli u brda. Odbrambeni potez. Troloci ne razmišljaju tako. Pretpostavio sam da samo pokušavaju da nam postave zasedu i da su zato kupili leševe i pripremali se da čekaju. Da sam ih ranije napao, sve se ovo moglo izbeći. Bio sam previše oprezan.“

„Čovek koji po ceo dan razmišlja o ulovu koji je propustio zbog olujnog vremena na kraju će protraćiti vreme i kada je nebo vedro.“

„Mudra izreka, Sijuan“, odgovori joj on. „Ali i vojskovođe imaju jednu izreku, koju je sročio Fog Neumorni: Ako se ne učiš na svojim gubicima, oni će zavladati tobom. Ne znam kako sam dozvolio da se to dogodi. Naučen sam bolje od toga i pripremljen sam bolje od toga! To nije greška koju jednostavno mogu da zanemarim, Sijuan. Sara je u igri.“

On se protrlja po čelu. Na slabašnoj svetlosti zalazećeg sunca delovao je starije, lice mu je izgledalo naborano a šake nejake. Kao da mu je ta bitka otela decenije života. On uzdahnu i pogrbi se.

Sijuan shvati da ne zna šta da mu kaže.

Nemo su sedeli.

Lirela je čekala ispred kapija takozvane Crne kule. Morala je da se upne iz petnih žila i da se seti cele svoje obuke da ne bi dozvolila da joj se na licu vidi koliko je izluđena od osujećenosti.

Čitav taj pohod propao je već na samom početku. Najpre je Crna kula zabranila da one uđu sve dok Crvene ne završe šta su imale, a za tim su usledile poteškoće s kapijama. A nakon toga usledila su tri mehura zla, dva pokušaja Prijatelja Mraka da ih pobiju i Amirlinino upozorenje da se Crna kula priključila Senci.

Lirela je većinu žena koje su bile s njom na Amirlinin zahtev poslala da se bore s Lanom Mandragoranom. Ona i nekoliko sestara ostale su da drže na oku Crnu kulu. A sada... a sada ovo. Sta da misle o tome?

„Uveravam vas“, govorio je mladi Aša’man, „da je opasnost prošla. Oterali smo M’hejla i ostale koji su se pridružili Senci. Mi koji smo ostali obasjani smo Svetlošću." .

Lirela se okrenu ostalim sestrama. Bile su to predstavnice iz svakog ađaha, skupa s pojačanjem - koje je tog jutra očajnički pozvala kada su joj Aša’mani prvi put prišli - od još trideset sestara. Prihvatile su Lirelino vodstvo, premda nevoljno.

„Razgovaraćemo o tome“, kaza ona i klimanjem glave stavi do znanja mladom Aša’manu da može da ide.

„Sta ćemo da radimo?“, upita Mirela. Zelena je od početka bila s Lirelom - jedna od retkih koje nije poslala u bitku, delimično i zbog toga što je želela da ženini Zaštitnici budu blizu nje. „Ako se neki njihovi pripadnici bore na strani Senke...“

„Kapije opet mogu da se otvaraju“, primeti Siejn. „Nešto se u vezi sa ovim mestom promenilo od onog dana kada smo osetile ono silno usmeravanje unutra.“

„Ne verujem ja svemu tome“, kaza Mirela.

„Moramo da se uverimo“, odgovori Siejn. „Ne možemo tek tako dići ruke od Crne kule ni manje ni više nego za vreme Poslednje bitke. Moramo se ovako ili onako postarati za te ljude.“ Muškarci iz Crne kule tvrdili su da je svega mali broj njih prišao Senci, a da je ono usmeravanje koje su osetile bilo posledica napada Crnog ađaha.

Jedile su se kada su ih čule kako koriste taj izraz. Crni ađah. Bela kula je vekovima poricala da među Aes Sedai postoje Prijatelji Mraka. Nažalost, istina je razotkrivena - ali to ne znači da Lirela želi da sluša ljude koji tek tako koriste taj izraz. Naročito ne takve ljude.