Sećanje na svetlost полностью

„Nekada sam bila ista kao vi“, odgovori Pevara. „Bila sam spremna da vežem sve Aša’mane kako bih ovladala njima. Ali da li biste vi otišle u neki drugi grad i tamo nasumice odabrale pedeset muškaraca, pa ih vezale da vam budu Zaštitnici? Vezivanje Aša’mana samo da biste ih vezale čista je glupost. To ih neće obuzdati. Zaista mislim da bi neki Aša’mani bili izvrsni Zaštitnici, ali neki drugi - baš kao većina ljudi - ne bi. Predlažem vam da odustanete od svog plana da vežete tačno njih četrdeset sedam, već da uzmete one koji su voljni. Tako ćete dobiti bolje Zaštitnike.“

„Zanimljiv savet“, odgovori joj Lirela. „Ali, kao što si pomenula, Aša’mani će biti potrebni na bojištu. Nema vremena. Vezaćemo četrdeset sedam najmoćnijih.“

Pevara uzdahnu, ali ništa više ne reče dok su prolazile pored nekoliko muškaraca u crnim kaputima s dve pribadače na visokim okovratnicima. Lireli se koža ježila kao da joj neke bube gmižu ispod nje. Muškarci koji mogu da usmeravaju.

Lelejna smatra da je Crna kula ključna za planove Bele kule. Pa, Lirela nije Lelejna. Ona je samostalna, i takođe Predstavnica. Ako joj pođe za rukom da podvede Crnu kulu pod svoju vlast, možda će joj napokon poći za rukom da se izmigolji iz Lelejnine šake.

Da bi se dokopala te slobode, vezivače i Aša’mane ako treba. Svetlosti, neće nimalo uživati u tome. Potrebno im je da nekako obuzdaju sve te ljude. Zmaj je do sada sigurno poludeo i postao nepouzdan, ukaljan dodirom Mračnoga po saidinu. Bi li se mogao navesti na to da dopusti da i ostatak njegovih ljudi bude vezan?

To što nećemo imati vlast kroz vezu... to će biti opasno. Zamislila je kako se upušta u bitku s redovima od dvadesetak ili tridesetak Aša’mana vezanih za nju i primoranih da se pokoravaju njenoj volji. Kako da izvede da se to dogodi?

Stigoše do reda muškaraca u crnim kaputima koji su čekali na ivici sela. Lirela i ostale im se približiše, a Lirela ih brzo prebroja. Cetrdeset sedmorica, uključujući i onog na njihovom čelu. Sta to pokušavaju da izvedu?

Taj na čelu pođe napred. Stamen i sredovečan, čovek je izgledao kao da se veoma skoro namučio. Imao je podočnjake i bio je bled - ali korak mu je bio odlučan a pogled nepokolebljiv kada je pogledao Lirelu pravo u oči, pa joj se poklonio.

„Dobro došla, Aes Sedai“, obrati joj se on.

„A ti si?“

„Androl Genhal“, odgovori joj on. „Postavljen sam na čelo četrdeset sedmorice dok ne budu vezani.“

„Mojih četrdeset sedmorice? Vidim da ste već zaboravili uslove. Rečeno je da ćemo dobiti svakog borca ili Predanog kojeg želimo i da oni neće moći da nas odbiju.“

„Da, zaista je tako“, odgovori joj Androl. „Nažalost, svi u Crnoj kuli sem ovih ovde ili su puni Aša’mani ili su hitno morali da odu nekim poslom. Naravno, ti ostali bi poštovali Zmajeve zapovesti da su ovde. Postarali smo se da zadržimo četrdeset sedmoricu za vas. Zapravo, četrdeset šestoricu. Vidiš, mene je već vezala Pevara Sedai.“

„Sačekaćemo da se ostali vrate“, ledeno odbrusi Lirela.

„Avaj“, kaza joj Androl, „mislim da se neće skoro vratiti. Ako nameravaš da se pridružiš Poslednjoj bitki, moraćeš brzo da se odlučiš.“

Lirela ga pogleda ispod oka, pa pogleda Pevaru, koja samo slegnu ramenima. „Ovo je prevara“, reče Lirela Androlu. „I to detinjasta.“

„A ja baš mislim da je prilično pametna" hladno odvrati Androl. „Cak bi se moglo reći da je dostojna Aes Sedai. Obećano vam je da će se svi pripadnici Crne kule, sem punih Aša’mana, odazvati vašem pozivu. I hoće. Svi oni kojima možete da uputite taj zahtev.“

„Nesumnjivo si za mene probrao najslabije među vama.“

„Zapravo“, odbrusi Androl, „okupili smo dobrovoljce. To su sve dobri ljudi. To su oni koji su hteli da budu Zaštitnici.“

„Ponovorođeni Zmaj će biti obavešten o ovome.“

„Kako sam ja čuo“, odgovori Androl, „on samo što nije krenuo na Šajol Gul. Hoćeš li da mu se pridružiš tamo kako bi se požalila?“

Lirela stisnu usne tako da joj se spojiše u ravnu liniju.

„Evo o čemu je reč, Aes Sedai“, nastavi Androl. „Ponovorođeni Zmaj nam je jutros poslao poruku. Naložio nam je da naučimo jedan poslednji nauk - da ne posmatramo sebe kao oružje, već kao ljude. Pa, ljudi imaju nekog izbora kada je reč o svojoj sudbini, a oružje ga nema. Evo tvojih ljudi Aes Sedai. Poštuj ih.“

Androl se pokloni i ode. Pevara se pokoleba, pa okrenu konja i pođe za njim. Lirela je primetila nešto na licu te žene dok je gledala tog čoveka.

Dakle, to je, pomislila je Lirela. Ta nije ništa bolja od neke Zelene. Očekivala sam nešto više od žene njenih godina.

Lirela je bila u iskušenju da odbije da ima ikakve veze s tom prevarom i da ode pred Amirlin da bi se žalila zbog toga što se desilo. Samo... vesti sa Amirlininog bojišta potpuno su zbrkane. Nešto o neočekivanoj pojavi neke nove vojske; ne znaju se nikakve pojedinosti.