U Randovoj vojsci bila je još jedna velika skupina, koja je Avijendu najviše zbunjivala. Reč je bila o velikom broju Zmajuzakletih. Oni su logorovali zajedno i koristili barjak na kojem je bio prikazan zmaj iznad drevnog znamenja Aes Sedai. To su uglavnom bili obični ljudi, vojnici, plemiči, gospe i nešto Aes Sedai i Zaštitnika. Poticali su iz svih mogućih naroda, uključujući Aijele, i imali su samo jednu zajedničku stvar: to što su se odrekli svih odanosti, raskinuli sve veze samo da bi se borili u Poslednjoj bitki. Avijenda je čula onespokojavajuće glasine da su mnogi Aijeli među njima zapravo gai'šaini koji su skinuli belo, tvrdeći da će ga ponovo odenuti kada Poslednja bitka bude dobij ena.
Kaže se da je Randov dolazak ljude oslobodio svih veza. Zakletve se raskidaju kada se on približi a svaka odanost ili savezništvo manje je važno u odnosu na potrebu da mu čovek služi u toj poslednjoj borbi za sudbinu čovečanstva. Jedan deo nje duboko je želeo da to smatra mokrozemskom glupošću, ali možda bi to ipak bilo olako rečeno. Jedna Mudra mora da sagledava stvari daleko bolje od toga.
Sada kada su se našli na drugoj strani one kapije, Avijenda je konačno dopustila sebi da pusti saidar. Svet oko nje postade sivlji, a osećaj dodatnog života i čudesnosti jednostavno ispari. Svaki put kada bi pustila Jednu moć, osećala bi se blago prazno, pošto bi radost i uzbuđenje prošli i završili se.
Ituralde i Ruark otišli su da se pridruže kralju Darlinu, razgovarajući o svojim planovima za bitku. Avijenda je pravila Randu društvo dok je išao ka svom šatoru.
„Bodež je upalio“, reče joj Rand, pa vrhovima prstiju dodirnu crne korice u kojima je bio onaj tupi bodež. „Artam. Čuo sam da se o njima priča, još u Dobu legendi, ali niko nije napravio jedan od njih. Pitam se kome li je to na kraju pošlo za rukom...“
„Jesi li siguran da je radio svoj posao?“, upita ga Avijenda. „On je mogao da te gleda, ali da ne pruža ruku.“
„Ne, osetio bih njegovu pažnju“, odgovori Rand. „Bodež jeste,radio. Zahvaljujući ovome, on me neće osetiti sve dok ne budem ušao pravo u Rupu. A kada bude znao da sam tamo, biće mu teško da me zamisli i da me napadne neposredno. Avijenda, to što si ti našla ovaj bodež tada kada si ga našla i to što si ga nakon toga prepoznala, to što mi ga je Elejna dala... Šara nas sve tka tamo gde treba da budemo.“
Rand se nasmeši, pa dodade: „Elejna je zvučala pomalo tužno dok mi ga je davala. Mislim da je jedan deo nje želeo da ga zadrži jer bi tako mogla da psuje Mračnoga a da mu ne privlači pažnju.“
„Zar je ovo zaista trenutak za šalu?“, upita ga Avijenda mršteći se na njega.
„Ako je ikada postojala potreba za smehom, onda je to sada“, odgovori joj Rand, mada joj se činilo da je smeh minuo iz njegovog glasa. Ona strepnja se vratila dok su se približavali šatoru.
„Šta te muči?“, upita ga Avijenda.
„Pečati su kod njih“, odgovori Rand.
„Šta!“
„Samo Egvena zna za to, ali istina je. Pečati su ukradeni, možda s mesta gde sam ih ja sakrio, a možda nakon što sam ih dao Egveni.“
„Onda su polomljeni.”
„Ne“, odgovori Rand. „To bih osetio. Mislim da oni sigurno čekaju. Možda znaju da će mi raščistiti prolaz da mu opet načinim zatvor ako polome pečate. Polomiće ih baš u pogrešnom trenutku, kako bi omogućili Mračnome da dodirne svet, možda da bi mu dali snagu da me nadvlada - kada se budem suočio s njim...“
„Naći ćemo način da to sprečimo“, odlučno mu kaza Avijenda.
On je pogleda i nasmeši se. „Uvek ratnica.“
„Naravno.“ Šta bi ona drugo pa bila?
„Brine me još nešto. Izgubljeni će pokušati da me napadnu kada uđem da se suočim s njim. Mračni ne može da me vidi, ne zna gde sam, pa je zato poslao svoje snage na različita bojišta. Senka pokušava da uništi Lana - a Elejna je u Kairhijenu pod skoro istim tolikim pritiskom. Samo Egvena ima nekog uspeha.
On me traži na svim tim bojištima i poslao je veliki broj svojih stvorova na njih. Kada napadnemo Šajol Gul, trebalo bi da možemo da branimo dolinu protiv njegovih vojski. Međutim, Izgubljeni će doći kroz kapije. To što ćemo braniti prolaz njih neće zaustaviti, a neće zaustaviti ni Gospodare straha, ni muške ni ženske. Moj sukob s Mračnim primamiće ih kao što ih je namamilo pročišćenje. Samo hiljadu puta snažnije. Doći će sa ognjem i gromom i ubijaće.“
„I mi ćemo.“
„Računam na to“, kaza joj Rand. „Ali, Avijenda, ne mogu da te povedem u pećinu sa sobom.“
Ona se sneveseli, mada napade to osećanje, proburazi ga i ostavi da crkne. „Pretpostavljala sam. Rande al'Tore, nemoj misliti da ćeš me poslati na'neko bezbedno mesto. Ti bi...“
