Sećanje na svetlost полностью

„Ti si... baš neobična“, prošapta Šaranka, i dalje netremice gledajući Egvenu. Bila je toliko opčinjena da nije ni primetila kada joj je jedna senka prišla iza leđa. Ta senka nikako nije mogla da bude Gavin, jer je on i dalje bio daleko.

Nešto tresnu tu ženu u glavu s leđa. Ona kljoknu i prostre po tlu. Svetlosna kugla istog trena se ugasi, a Egvena oslobodi. Dočeka se u čučanj i smesta nađe svoj nož.

Jedna prilika joj priđe. Egvena diže nož i pripremi se da prigrli Izvor. Ako to bude učinila, privući će pažnju na sebe. Privući će je ako bude morala. Neće dozvoliti da opet bude zarobljena.

Ali ko je to?

„Tišina“, kaza joj ta prilika.

Egvena prepozna glas. „Lejlvin?“

„Drugi su primetili da ova žena usmerava“, reče joj Lejlvin. „Doći će da vide šta je ona to radila. Moramo da pođemo!“

„Spasla si me“, prošapta Egvena. „Izbavila si me.“

„Ja ozbiljno shvatam svoje zakletve“, odgovori Lejlvin. A onda, tako tiho da je Egvena to jedva mogla da čuje, ona dodade: „Možda preozbiljno. Ove noći znamenja su tako strašna...“

Nekoliko trenutaka brzo su se kretali kroz logor, sve dok Egvena nije osetila Gavina kako joj se približava. Nije mogla da ga razazna u mraku. Na kraju je tiho izgovorila: „Gavine?“

On se odjednom stvorio tačno pored nje. „Egvena? Koga si to našla?“

Lejlvin se ukoči, pa tiho zasikta kroz zube. Izgleda da ju je nešto veoma uznemirilo. Možda je besna zbog toga što joj se neko prišunjao. Ako je o tome reč, Egvena u potpunosti deli to njeno osećanje. Ponosila se svojim sposobnostima, a onda ne samo da ju je jedna usmerivačica uhvatila na spavanju, već i Gavin! Kako to da se mladić odrastao u gradu kreće tako dobro da ona ne može da ga primeti?

„Nikoga nisam našla“, prošapta Egvena. „Lejlvin je našla mene... i spasla me je.“

„Lejlvin?" upita Gavin zureći kroz mrak. Egvena je osećala njegovo iznenađenje i njegovu sumnjičavost.

„Ne smemo da stajemo“, javi se Lejlvin.

„To neću da poričem“, odgovori Gavin. „Skoro da smo izašli iz logora. Ali moramo malo dalje na sever. Ostavio sam neka tela desno od nas.“

„Tela?" upita Lejlvin.

„Zaskočilo me je šest Šaranaca“, kaza Gavin.

Šest?, pomislila je Egvena. Kazao je to kao da nije ništa.

Ali to nije mesto za razgovor. Pridružila im se i sve troje pošli su iz logora. Lejlvin ih je vodila u određenom smeru. Egvena se trzala na svaki povik ili zvuk iz logora, brinući se da će neko od tela biti pronađeno. Zapravo, poskočila je sve do olujnih oblaka na nebu kada se iz mraka začuo nečiji glas.

„Vi ste li?“

„Mi smo, Bejle“, tiho odgovori Lejlvin.

„Moja matora babo!" tiho izusti Bejl Domon i pridruži im se. „Našla si je? Ženo, iznova me zapanjavaš." Pokoleba se. „Samo sam volo da si me pustila da idem sas tebe.“

„Mužu moj“, prošapta Lejlvin, „žena ne bi mogla da poželi hrabrijeg i postojanijeg čoveka u svojoj posadi. Ali krećeš se tiho kao medved kroz potok.“

On zastenja, pa im se pridruži dok su tiho i oprezno izlazili iz logora. Nakon jedno desetak minuta, Egvena je napokon osećala dovoljnu sigurnost da prigrli Izvor. Uživajući u tom osećaju, izatka im kapiju i Odleluja do Bele kule.

Avijenda sa ostatkom Aijela protrča kroz kapije. Pokuljali su kao bujica u dolinu Takandar, Dva talasa koja su hrlila sa suprotnih strana doline.

Avijenda nije nosila koplje, pošto joj to nije priličilo. Umesto toga, ona je postala koplje.

Pridružila su joj se dvojica u crnim kaputima, pet Mudrih, Alivija i deset Aes Sedai koje su se zaklele Randu na vernost, zajedno sa svojim Zaštitnicima. Niko od njih - izuzev Alivije - nije dobro podneo to što im je Avijenda postavljena na čelo. Aša’manima se nije dopadalo to što moraju da odgovaraju jednoj ženi, Mudrima se nije dopadalo što im Rand uopšte naređuje, a Aes Sedai i dalje misle da su aijelske usmerivačice niže od njih. Ali svi su oni svejedno poslušali tu naredbu.

U jednom trenutku tišine, Rand joj je prošaptao da sve njih motri zbog opasnosti od Prijatelja Mraka. To nije izgovorio iz straha, već je bio vođen prihvatanjem stvarnosti. Senke svuda mogu da se zavuku.

U dolini je bilo Troloka i nešto Mirdraala, ali oni nisu očekivali taj napad. Aijeli su iskoristili prednost koju im je pružala njihova pometnja i počeli su pokolj. Avijenda je prema kovačnici povela svoj odred usmerivača. Kovačnica je bila ogromna zgrada sa sivim krovom. Senoviti kovači prestali su sa svojim neumoljivim pokretima, pokazujući tek nagoveštaj zbunjenosti.

Avijenda izatka Vatru na jednog od njih i otkinu mu glavu s ramena. Telo se pretvori u kamen, pa poče da se mrvi.