Cela nedelja? Svetlosti! Koliko li se toga napolju odigralo? Ko je preživeo a ko je poginuo dok je Perin bio u lovu? Trebalo je da čeka kod tla za Putovanje da se njegov prolaz otvori, ali noć je - sudeći po mraku koji se video kroz kapiju koju je Grendal otvorila. Perinov prolaz otvoriće se tek za nekoliko sati.
„Ti možeš da otvoriš kapiju za mene“, primeti Perin. „Izlaz i ulaz. Hoćeš li?“
Lanfear razmisli o tome, prolazeći pored jednog šatora koji je treperio i prelazeći vrhovima prstiju preko platna dok je nestajalo. „Ne“, naposletku mu odgovori.
„Ali...“
„Moraš da naučiš kako to sam da radiš ako ćemo biti zajedno.“
„Potrebna ti je ta moć sama po sebi“, nastavi ona, zanemarujući to što joj je rekao. „Slab si sve dok si zatočen u samo jednom svetu; sposobnost da dolaziš ovamo kada god hoćeš daće ti veliku moć.“
„Lanfear, meni nije stalo do moći“, odvrati joj on, gledajući je dok se šetala. Ona
„Zar nije?" Okrenu se da ga pogleda u lice. „Zar nikada nisi pomislio šta bi mogao da uradiš da imaš više snage, više moći, više vlasti?“
„To me neće dovesti u iskušenje da...“
„Spašavaš živote?“, prekide ga ona. „Da sprečavaš da deca gladuju? Da zaustaviš ugnjetavanje nevinih, da okončaš zlobu, da nagradiš čast? Moć da ohrabriš ljude da budu pošteni i iskreni jedni s drugima?“
On odmahnu glavom.
„Perine Ajbara, ti bi mogao da uradiš tako mnogo dobrih stvari“, kaza mu ona, pa mu priđe i dodirnu ga po obrazu, prelazeći mu vrhovima prstiju kroz bradu.
„Reci mi kako da radim isto što i Koljač“, odgovori joj Perin sklanjajući joj ruku. „Kako se on kreće između svetova?“
„Ne mogu da ti to objasnim“, odgovori ona okrećući se, „pošto ja nikada nisam savladala tu veštinu. Ja se koristim drugim sredstvima. Možda bi mogao to batinama izvući iz njega. Ja bih požurila da sam na tvom mestu, pod pretpostavkom da hoćeš da zaustaviš Grendal.“
„Da je zaustavim?“, upita Perin.
„Zar nisi shvatio?" Lanfear se opet okrenu da ga pogleda. „San u koji je ona upadala nije bio san nekoga iz ovog logora - prostor i daljina snovima ništa ne znače. San u koji je ona ulazila... to je san Davrama Bašera. Oca tvoje supruge.“
To rekavši, Lanfear nestade.
Gavin žurno povuče Egvenu za rame. Zašto se ne mrda? Ko god da je taj čovek u oklopu od srebrnih diskova, može da oseti ženske usmerivače. Pronašao je Leanu u mraku; isto može da se desi i sa Egvenom. Svetlosti, verovatno će je zaista pronaći, čim bude odvojio trenutak da se usredsredi.
Čovek po imenu Bao ode, vukući Leanu - i dalje obmotanu Vazduhom - za sobom. Cela gomila pođe za njim, ostavljajući strašne spaljene ostatke drugih zarobljenika.
„Egvena?“, prošapta Gavin.
Ona ga pogleda i klimnu. U očima joj je sevala ledena snaga. Svetlosti! Kako joj polazi za rukom da bude tako smirena kada on mora da stiska zube da mu ne bi cvokotali od straha?
Izvukli su se ispod kola puzeći unatraške. Egvena baci pogled prema Šarancima. Osećaj njene studene vlasti nad sobom zračio je kroz vezu u njegov um. To joj je učinio pomen imena onog čoveka. Iznenada ju je prožela zgranutost, nakon koje je usledila zloslutna rešenost. Kako li je beše to ime glasilo? Barid, ili tako nešto? Gavinu se činilo da ga je čuo nekom prilikom.
Hoće da
Ona klimnu.
„Poći ću napred u izvidnicu, a ti me sledi“, kaza joj Gavin. „Ako budem video nešto, baciću kamen prema tebi. Osluškuj, važi? Izbroj do dvadeset, a onda lagano pođi za mnom.“
„Ali...“
„Ne možeš da ideš prva, u slučaju da naletimo na neke od onih usmerivača. Ja moram da budem na čelu.“
„Makar nosi plašt“, prosikta ona.
„Biću dobro“, odgovori joj on šapatom, pa se odšunja pre nego što ona stiže da se još raspravlja. Osetio je njenu razdraženost i pretpostavljao da će se naslušati grdnje kada se izvuku iz ovoga. Pa, ako prežive dovoljno dugo da bi se to dogodilo, biće mu drago da prihvati taj prekor.
Kada se malo udaljio od nje, stavio je na prst jedan od ona tri prstena koje su krvonoževi nosili. Pokrenuo ga je svojom krvlju, kao što je Lejlvin kazala da je nužno.
Takođe je kazala da će ga taj prsten možda ubiti.
