Sećanje na svetlost полностью

Ti si budala, Gavine Trakande, pomislio je dok su mu žmarci promicali telom. Mada je samo jednom pre toga koristio ter angreal, znao je da mu je telo zasenjeno i zamagljeno. Ako ljudi pogledaju u njegovom pravcu, pogledi će im skliznuti s njega. To naročito dobro radi u senkama. Prvi put mu je drago što oni oblaci u potpunosti zaustavljaju mesečinu i svetlost zvezda.

Nastavio je, pažljivo koračajući. Ranije te noći, kada je prvi put isprobao prsten dok je Egvena spavala, pošlo mu je za rukom da prođe na nekoliko koraka od stražara koji su nosili svetiljke. Jedan od njih pogledao je pravo u Gavina ali ga nije video. U tolikom mraku on kao da je nevidljiv.

Terangreal takođe mu je omogućavao da se kreće brže. Ta promena bila je neznatna, ali primetna. Izgarao je od želje da tu sposobnost isproba u dvoboju. Koliko bi tih Šaranaca mogao da pobije noseći jedan od tih prstenova? Desetak? Dvadesetak?

I to bi potrajalo sve dok te jedan od onih usmerivača ne sprži, kazao je Gavin samome sebi. Pokupio je nekoliko oblutaka sa zemlje da bi ih bacio prema Egveni ako primeti neku neprijateljsku usmerivačicu.

On obiđe trpezarijski šator, sledeći stazu kojom je ranije prošao. Važno je da stalno podseća sebe da bude oprezan; ranije se zbog moći tog ter angreala previše osmelio. Tolika lakoća kretanja udara u glavu.

Govorio je sebi da neće koristiti to prstenje, ali to je bilo za vreme bitke - kada je bio u iskušenju da pokuša da se proslavi. Ovo je nešto drugo. Sada čuva Egvenu. To može da bude izuzetak.

Cim je izbrojala do dvadeset, Egvena je krenula u mrak. Ne šunja se dobro kao Ninaeva ili Perin, ali ipak je rođena u Dvema Rekama. Svako dete u Emondovom Polju naučilo je kako da se kreće kroz šumu a da ne plaši divljač.

Svu pažnju posvetila je stazi pred sobom, pipajući prstima - izula je cipele - kako bi izbegavala lišće ili korov Takav način kretanja njoj je potpuno prirodan, ali to joj - nažalost - ostavlja vremena za razmišljanje. Šarance predvodi jedan od Izgubljenih. Na osnovu njegovih reči ona pretpostavlja da ga sledi čitav njihov narod. To je jednako loše kao Seanšani. Još gore. Seanšani zarobljavaju i zloupotrebljavaju Aes Sedai, ali ne ubijaju obične ljude toliko nehajno.

Egvena mora da preživi i da pobegne. Mora preneti to što je saznala Beloj kuli. Aes Sedai će morati da se suoče s Demandredom. Svetlost dala da je dovoljno njih preživelo onu bitku da bi to mogle.

Zašto je Demandred tražio Randa? Svi znaju gde da nađu Ponovorođenog Zmaja.

Egvena stiže do trpezarijskog šatora, pa poče da se šunja oko njega. Stražari su čavrljali nedaleko od nje. Šarski naglasak bio je čudno jednoličan, kao da ti ljudi ne osećaju ama baš ništa. Kao da je... muzika nestala iz njihovog govora. Muzika za koju Egvena nije ni shvatala da se obično tu krije.

Ti što su pričali bili su muškarci, pa ona verovatno ne mora da se brine da će osetiti njenu sposobnost da usmerava. Ipak, Demandred je to učinio s Leanom; možda ima nekakav ter angreal koji tome služi. Takve stvari postoje.

Za svaki slučaj je zaobišla te ljude u širokom luku, pa nastavila kroz mrak onoga što je nekada bio njen logor. Prolazila je pored srušenih šatora, a u vazduhu se još osećao miris utuljenih vatri, pa je onda prešla preko staze kojom se gotovo svake večeri šetala prikupljajući izveštaje o stanju jedinica. Onespokojavajuće je kolikom brzinom neko može da s velike vlasti spadne na to da se šunja kroz logor kao pacov. To što odjednom ne može da usmerava menja tako mnogo toga.

Moja vlast ne zavisi od moje moći da usmeravam, kazala je sebi. Moja snaga je u obuzdavanju, razumevanju i brizi. Pobeći ću iz ovoga tabora i nastaviću s borbom.

Ponavljala je te reči, boreći se sa sve većom bespomoćnošću koja ju je obuzimala - sa očajem zbog tako mnogo poginulih i peckanjem između plećaka, kao da je neko gleda iz mraka. Svetlosti, jadna Leana.

Nešto pade na zemlju ispred nje. Odmah potom uslediše još dva kamenčića. Gavin očigledno nije imao poverenja u samo jedan. Brzo je prišla napola spaljenim ostacima obližnjeg šatora; druga polovina platna visila je sa stubova.

Cučnula je. Istog trena shvati da napola spaljeno telo leži na tlu tek nekoliko palaca od nje. Kada munja sevnu iz gromonosnih oblaka, vide da je taj čovek bio Šijenarac, iako je na košulji nosio znamenje Bele kule. Ležao je s jednim okom otvorenim i uprtim ka nebu, dok mu je druga strana glave bila spaljena sve do kosti.