Sećanje na svetlost полностью

Zaista nije znala kakav odgovor da očekuje na taj svoj govor na bojnom polju. Iščitala je sve velike govore, naročito one koje su održale kraljice Andora. Kada je bila mlađa, zamišljala je da vojnici tapšu i viču - kao u odgovor nekom zabavljaču u bučnoj krčmi.

Umesto toga, ljudi digoše svoje oružje prema njoj. Isukaše mačeve, podigoše koplja, a onda trupnuše o zemlju. Aijeli nešto malo zaklicaše, ali Andorci su je samo ozbiljno gledali. Nije ih nadahnula na uzbuđenost, već na rešenost. To joj izgleda kao daleko iskrenije osećanje. Zanemarili su tamu na nebu i posvetili se svom cilju.

Birgita priđe do njenog konja. „Veoma dobar govor, Elejna. Kada si ga promenila?“

Elejna pocrvene, sećajući se pažljivo pripremljenog govora koji je sinoć upamtila ponavljajući ga Birgiti jedno šest puta. Bio je prelep, s pozivanjem na izreke raznih kraljica tokom vekova.

Kada je onaj mrak pao, zaboravila je sve i jednu reč. Umesto toga, ovaj govor je izleteo iz nje.

„Hajde“, kaza Elejna osvrćući se. Troločka vojska se približava i staje naspram njene. „Moram da stanem na položaj.“

„Na položaj?“, upita je Birgita. „Hoćeš da kažeš kako moraš da se vratiš u zapovednički šator.“

„Ne idem tamo“, odgovori Elejna okrećući kobilu.

„Krv i krvavi pepeo, nećeš! Ja...“

„Birgita“, prasnu Elejna. „Ja zapovedam, a ti si moj vojnik. Poslušaćeš!"

Birgita se lecnu kao ošamarena.

„U zapovedničkom šatoru je Bašer“, nastavi Elejna. „Ja sam jedna od malobrojnih usmerivača koje ova vojska ima na raspolaganju a da im je ostalo makar nešto malo snage, pa ću pre pristati da me raščereče nego da propustim ovu bitku. Lako je moguće da na ovom bojnom polju vredim koliko hiljadu vojnika.“

„Deca... “

„Sve i da Min nije imala ono čitanje, i dalje bih zahtevala da se borim. Zar misliš da deca onih vojnika nisu u opasnosti? Mnoga deca su i na zidinama onog grada! Ako ovde budemo poraženi, svi oni će biti poklani. Ne, neću da bežim od opasnosti i ne, neću da sedim i čekam. Ako misliš da je tvoja zaštitnička dužnost da me u tome sprečiš, onda ću na licu mesta preseći ovu krvavu vezu i poslati te nekome drugom! Neću da Poslednju bitku provedem izležavajući se u naslonjači i ispijajući kozje mleko!“

Birgita zaćuta, a Elejna kroz vezu oseti njenu zgranutost. „Svetlosti“, na kraju izusti ta žena. „Neću te sprečavati, ali makar pristani da sačekaš dok prvi talasi strela ne budu odapeti. Bićeš od veće koristi ako budeš pomagala tamo gde su bojni redovi oslabljeni.“

Ona dopusti Birgiti i njenim gardistima da je povedu do jedne padine blizu Aludrinih zmajeva. Talmanes, Aludra i njihove posade čekali su nestrpljivije od obične vojske. I oni su umorni, ali tokom bitaka u šumi i povlačenja nisu imali mnogo posla. Danas je njihova prilika da se pokažu.

Bašerov bojni plan bio je najsloženiji od svih u kojima je Elejna učestvovala. Glavnina vojske bila je raspoređena milju severno od grada, iza ruševina Forgejta koje su se nalazile ispred gradskih zidina. Vojska je bila smeštena istočno od Alguenje, preko jedne padine koja se spuštala prema putu za Džangajske kapije na ravnicama, pa odatle sve do ruševina iluminatorske matične kuće.

Redovi pešadinaca - mahom Andoraca i Kairhijenjana, premda je među njima bilo i nešto Geldanaca i Belih plaštova - bili su postavljeni ispred Elejninih snaga u obliku polumeseca. Šest odreda zmajeva dokotrljalo se na brdo iza pešadije.

Troloci neće stići do grada ako ne pobede tu vojsku. Estean i konjičke snage Družine bili su na jednom boku, a majanska Krilata straža pokrivala je drugi. Ostatak konjice bio je u pozadini.

Elejna je strpljivo čekala, gledajući kako se troločka vojska priprema. Najviše je brinula zbog mogućnosti da će oni samo da čekaju dok drugi Troloci ne stignu s juga, pa da je istovremeno napadnu. Srećom, to se nije desilo - izgleda da im je naređeno da zauzmu grad, pa oni nameravaju da to i urade.

Bašerovi izviđači izveštavaju da je druga vojska nešto malo više od dana marša daleko, pa da može da stigne kasno sutra - samo ako Troloci napreduju usiljenim maršom. Elejna ima do tada da porazi severnu vojsku.

Hajde, pomislila je Elejna, mrdnite.

Troloci napokon pojuriše u napad. Bašer i Elejna računali su na to da će se oni služiti svojom uobičajenom taktikom. Nadmoćno brojno stanje i čista sila. I zaista, Troloci su danas u gomilama hrlili napred. Cilj će im biti da savladaju branioce i rasture njihove bojne redove.

Njeni vojnici odlučno su stajali, dobro znajući šta sledi. Zmajevi zarikaše, svaki kao bezbroj čekića koji u istom trenu udaraju nakovanj. Elejna se sada nalazila dobrih stotinak koraka od njih, ali i dalje je imala poriv da zapuši uši. Oblaci belog dima počeše da se valjaju nebom iznad zmajeva, dok su oni otvarali vatru.