Sećanje na svetlost полностью

Perin je morao sve vreme o njima razmišljati kao o budalama kako bi održavao taj preobražaj. Kleknu i potraži ranjene vukove kojima može da pomogne. Smesta zamisli zavoje na ranama onih koji su povređeni. Brzo će se zalečiti u Svetu snova. Izgleda da vukovi to mogu. Ostali su bez osam članova čopora i Perin poče da zavija za njima. Ostali mu se pridružiše, ali nije bilo žaljenja u njihovim slanjima. Borili su se. Zbog toga su i došli.

Perin nakon toga pogleda oborene crvene velove. Svi su bili mrtvi. Gaul došepa do njega, držeči se za sprženu ruku. Rana je bila teška, ali ne opasna po život.

„Moramo te odvesti odavde“, reče mu Perin, „da te neko Izleći. Nisam siguran koje je vreme, ali mislim da bi trebalo da se vratimo na Merilor i da sačekamo kapiju.“

Gaul mu se široko nasmeši. „Svojim rukama sam ubio dvojicu ovih, Perine Ajbara. Jedan je mogao da usmerava. Mislio sam da sam zaslužio veliku čast, a onda si ti došetao i zarobio dvojicu." Odmahnu glavom. „Da je Bain ovo videla, grohotom bi se smejala sve do Trostruke zemlje.“

Perin se okrenu dvojici zarobljenika. Cinilo mu se da je nepotrebno okrutno da ih ubije tu, ali ako ih bude pustio - moraće se opet boriti protiv njih i verovatno opet ostati bez vukova, još prijatelja.

„Mislim da ovi neće poštovati đie’toh“, reče Gaul. „Da li bi ti svejedno hteo da muškarca koji usmerava uzmeš za gai'šaina?“ Vidno se naježi.

„Samo ih ubij i završi s tim“, kaza Lanfear.

Perin je pogleda. Nije se lecnuo kada je progovorila - pomalo se navikao na to kako se ona samo pojavljuje i nestaje. Međutim, to mu i dalje ide na živce.

„Ako ih ubijem ovde, hoće li ih to ubiti zanavek?“

„Ne“, odgovori mu ona. „Ne radi tako s ljudima.“

Da li joj on veruje? Iz nekog razloga, shvatio je da joj veruje kada je o tome reč. Zašto bi ga lagala? Ipak, ubijanje nenaoružanih ljudi... oni su tu tek nešto jači od novorođenčadi u poređenju s njim.

Ne, pomislio je prisećajući se mrtvih vukova, ne novorođenčad. Daleko su opasniji

„Ova dvojica su Preobraćenik kaza mu ona prekrstivši ruke i klimajući glavom kako bi pokazala dvojicu usmerivača. „U današnje vreme, mnogi se tako rađaju, ali ova dvojica imaju zašiljene zube. Oni su zarobljeni i Preobraćeni.“

Gaul nešto promrmlja. Zvučalo je kao psovka, ali je takođe zvučalo kao da je puno poštovanja. Bilo je na Starom jeziku, a Perin nije mogao da razluči šta znači. Međutim, Gaul nakon toga diže koplje. U mirisu mu se osećalo duboko žaljenje. „Pljunuli ste mu u oko, a on vas je iskoristio, braćo moja. Strašno...“

Preobraćeni, pomislio je Perin. Baš kao oni ljudi u Crnoj kuli. Namršti se, pa priđe i uhvati jednoga od njih obema rukama za glavu. Da li bi mogao da voljom vrati tog čoveka Svetlosti? Ako on može biti nateran da bude zao, može li se vratiti u pređašnje stanje?

Kada Perin pritisnu umove tih ljudi, nalete na nešto neizmerno. Volja mu se odbi o njih, kao da je grančicom pokušao da razvali gvozdenu kapiju. Perin se zatetura.

Pogleda Gaula i odmahnu glavom. „Ne mogu da im pomognem.“

„Ja ću“, odgovori Gaul. „To su braća.“

Perin nevoljno klimnu dok je Gaul klao tu dvojicu. Bolje je tako, ali Perin se svejedno kidao u sebi zbog toga što to gleda. Mrzi ono što ratovanje radi ljudima - ono što radi njemu. Perin od pre nekoliko meseci ne bi mogao tek tako stajati tu i gledati to što se dešava. Svetlosti... da nije Gaul to uradio, uradio bi on. Svestan je toga.

„Umeš da budeš pravo dete“, prekori ga Lanfear, ruku i dalje prekrštenih dok ga je gledala. Uzdahnu, pa ga uze za ruku. Preplavi ga talas ledenog Lečenja i rana na obrazu mu se zatvori.

Perin duboko udahnu, pa klimnu ka Gaulu.

„Štene, nisam ti ja sluškinja“, odbrusi mu ona.

„Hoćeš li da me ubediš da mi nisi neprijatelj?“, upita je on. „Ovo bi ti bio dobar početak." Ona uzdahnu, pa nestrpljvo mahnu Gaulu da joj priđe. On to šepajući učini, a ona ga Izleći.

Pećina iza njih zatrese se od udaljene grmljavine. Ona pogleda ka pećini, pa se namršti. „Ne mogu da se zadržavam ovde“, kaza pa nestade.

„Ne znam šta da mislim o njoj“, primeti Gaul trljajući se po ruci tamo gde mu je odeća bila nagorela, ali koža zaceljena. „Perine Ajbara, verujem da se ona kocka s nama, ali ne znam o kojoj je igri reč.“

Perin klimnu glavom u znak saglasnosti.

„Ovaj Koljač... vratiće se.“

„Smislio sam kako da uradim nešto u vezi s tim“, odgovori mu Perin pa pruži ruku ka pojasu, gde je remenjem vezao snoklin za opasač. Odveza ga. „Drži stražu“, reče on Gaulu i uđe u pećinu.

Perin prođe pored onog zubolikog kamenja. Teško mu je bilo da se otme utisku kako ulazi psomraku u usta. Svetlost na dnu ždrela bila je zaslepljujuća, ali Perin je oko sebe stvorio zasenčeni mehur, nalik na slabo prozirno staklo. Razaznao je Randa i još nekoga kako se udaraju mačevima na rubu neke duboke jame.