Sećanje na svetlost полностью

Ne. To nije jama. Perin oštro uzdahnu. Kao da se čitav svet tu završava i pećina otvara u neizmerno ništavilo. Večno prostranstvo, nalik na crnilo Puteva, samo što ovo izgleda kao da ga uvlači u sebe. I njega i sve ostalo. Navikao se na oluju koja napolju divlja, tako da vetar u tom tunelu nije ni primetio. Sada kada obraća pažnju na njega, oseća ga kako šiba kroz pećinu i ulazi u tu rupu.

Gledajući tu raselinu, shvatio je da nikada ranije nije zaista razumeo šta je crnilo. Ovo je crnilo. Ovo je ništavilo. Potpuni kraj svega. Druga tama je zastrašujuća zbog onoga što možda krije u sebi. Ova tama je drugačija; ako te ona obuhvati, potpuno ćeš prestati da postojiš.

Perin se zatetura unazad, mada vetar koji je duvao kroz tunel nije bio jak. Samo... postojan, kao potok koji teče ni u šta. Perin zgrabi snoklin, pa primora sebe da se okrene od Randa. Neka žena je klečala na pećinskom podu, glave pognute i odupirući se kao da se protivi nekakvoj velikoj sili što dopire iz ništavila. Moiraina? Da, a ono Ninaeva kleči s njene desne strane.

Veo između svetova tu je veoma rastanjen. Ako on može da vidi Ninaevu i Moirainu, možda one mogu da vide ili čuju njega.

On priđe Ninaevi. „Ninaeva? Čuješ li me?“

Ona trepnu i okrenu glavu. Da, čuje ga! Ali izgleda da ne može da ga vidi. Osvrnu se oko sebe, zbunjeno se držeći za kamene zube koji su rasli iz poda, kao da joj od toga zavisi glava na ramenima.

„Ninaeva!“, zaurla Perin.

„Perine?“, prošapta ona osvrćući se oko sebe. „Gde si?“

„Ninaeva, uradiću nešto“, kaza joj on. „Učiniću nemogućim da se otvaraju kapije koje vode u ovo mesto. Ako budeš htela da Putuješ odavde ili ovamo, moraćeš da otvoriš kapiju ispred pećine. Jesi li shvatila?“

Ona klimnu, i dalje ga tražeći pogledom. Izgleda da iako se stvarni svet odražava u vučjem snu, obrnuto ne važi. Perin zari snoklin u tle, pa ga uključi kao što mu je Lanfear pokazala, stvarajući purpurni mehur samo oko pećine. On požuri da se vrati u tunel i izroni kroz zid purpurnog stakla da bi se opet pridružio Gaulu i vukovima.

„Svetlosti“, zausti Gaul kad ga vide, „taman sam nameravao da pođem da te tražim. Zašto si se toliko zadržao?“

„Koliko?" upita ga Perin.

„Nije te bilo najmanje dva sata.“

Perin odmahnu glavom. „To se Rupa igra našim osećajem za vreme. Pa, makar će sada Koljaču biti teže da stigne do Randa, pošto je onaj snoklin postavljen na mesto.“

Osećao je veliko zadovoljstvo što mu je pošlo za rukom da taj ter angreal okrene protiv Koljača, nakon što je on koristio snoklin protiv njega. Perin je zaštitni mehur učinio tek toliko velikim da u njega stanu pećina i Rand, Rupa i oni koji su s Random. Postavio ga je tako da su sve granice kupole, izuzev one neposredno ispred pećine, zapravo u kamenu.

Koljač neće moći da skoči usred pećine i da napadne; moraće da uđe spreda. Ili to, ili da nađe neki način da prokopa kroz kamen. Perin pretpostavlja da je tako nešto moguće u vučjem snu, ali to bi ga svejedno usporilo, a Randu je upravo vreme potrebno.

„Potrebno mi je da čuvate ovo mesto“, obrati se Perin okupljenim vukovima, a mnogi od njih su još lizali rane. „Senoubica se bori unutra i lovi najopasniji plen na ovome svetu. Ne smemo dopustiti da Koljač dopre do njega.“ Čuvaćemo ovo mesto, Mladi Biče, posla mu jedan vuk. Drugi se prikupljaju. On neće proći pored nas.

„Možete li da uradite ovo?“ Perin im posla sliku vukova raštrkanih kroz Krajine, kako brzo prenose poruke između sebe. Ima ih na hiljade i hiljade na tom delu sveta.

Perin se ponosio svojim slanjem. Nije ga poslao kao reči ili kao slike, već kao zamisao izmešanu s mirisima i nagonom. Ako vukovi budu razmešteni kako im je poslao, moći će tom svojom mrežom skoro trenutno dopreti do njega ako se Koljač vrati.

Možemo, poslaše mu vukovi.

Perin klimnu pa mahnu Gaulu.

„Zar nećemo ostati?“, upita on.

„Previše se toga dešava“, odgovori mu Perin. „Ovde vreme protiče presporo. Neću da rat prođe bez nas.“

Sem toga, i dalje mora da otkrije šta to Grendal radi.

Nimalo mi se ne dopada to što se borimo rame uz rame sa onim Seanšanima“, tiho reče Gavin prilazeći Egveni.

Ne dopada se to ni njoj, a zna da on to može da oseti. Sta da kaže? Ne može da odbije seanšansku pomoć. Senka je dovela Šarance da se bore pod njenim barjakom. Stoga i Egvena mora da iskoristi ono što ima na raspolaganju. Sve što ima na raspolaganju.

Vrat ju je svrbeo dok je prelazila preko polja zaputivši se na sastajalište jedno milju istočno od gaza u Arafelu. Brin je već rasporedio glavninu njenih snaga oko prelaza preko reke. Aes Sedai se vide na brdima južno od gaza, a na padinama ispod njih raspoređeni su veliki odredi strelaca i kopljanika. Vojnici su odmorniji. Dani koje je Egvenina vojska provela u povlačenju donekle su olakšali pritisak ratovanja, uprkos neprijateljskim pokušajima da ih nateraju na bitku.