Egvenini izgledi zavise od seanšanskog stupanja u boj i napada na šarske usmerivače. Utroba joj se prevrtala. Jednom je čula za nekog bezobzirnog čoveka u Kaemlinu koji je bacao izgladnele pse u jamu i kladio se koji će da Preživi borbu koja bi odmah potom usledila. Ovo joj izgleda potpuno istovetno tome. Na osnovu onoga što je videla, šarski muški usmerivači izgledaju kao da su tek nešto malo bolji od životinja.
Egvena bi svakim svojim dahom trebalo da se bori protiv Seanšana, a ne da sklapa savezništvo s njima. Svi njeni nagoni bunili su se dok je prilazila okupljenim Seanšanima. Seanšanska predvodnica zahtevala je da se taj sastanak sa Egvenom održi. Svetlost dala da će proći brzo.
Egvena je primila izveštaj o toj Fortuoni, pa je dobro znala šta da očekuje. Sićušna seanšanska carica stajala je na jednoj maloj platformi i posmatrala kako se odvijaju pripreme za bitku. Slep na njenoj blistavoj haljini pružao se besmisleno daleko iza, a nosilo ga je osam da’kovejl, onih slugu u stravično neskromnoj odeći. Razni pripadnici Krvi stajali su unaokolo i čekali, brižljivo staloženi. Mrtva straža, grmalji u skoro crnim oklopima, stajala je oko carice kao stenje.
Egvena im je prilazila, okružena svojim vojnicima i većinom Dvorane Kule. Fortuona je najpre uporno zahtevala da je Egvena poseti u njenom logoru. Naravno, Egvena je to odbila. Bili su potrebni sati i sati da bi postigla sporazum. Dogovoreno je da obe dođu na to mesto u Arafelu i da obe stoje a ne da sede, kako ne bi izgledalo da je bilo koja u nadmoćnijem položaju. Ipak, Egvena je bila razdražena zbog toga što je zatekla tu ženu kako je čeka. Želela je da izvede da obe stignu istovremeno.
Fortuona se okrenu i pogleda Egvenu, skrećući pogled s ratnih priprema. Izgleda da su mnogi Sijuanini izveštaji zapravo lažni. Istina, Fortuona zaista izgleda pomalo detinjasto, pošto je krhke građe i tananih crta. Međutim, te sličnosti su neznatne. Nema tog deteta čiji je pogled tako pronicljiv i proračunat. Egvena promeni mišljenje. Zamišljala je Fortuonu kao razmaženu mladu osobu, koja je proizvod života provedenog kao bubreg u loju.
„Razmatrala sam“, kaza Fortuona, „da li bi bilo prikladno da ti se obratim lično, sopstvenim glasom.“
Nekoliko pripadnika seanšanske Krvi - sa obojenim noktima i delimično obrijanim glavama - zgranuto uzdahnu. Egvena nije obraćala pažnju na njih. Stajali su blizu nekoliko sul'dam i damana. Ako dopusti da joj one privuku pažnju, moglo bi joj se desiti da plane.
„A ja sam razmatrala“, odvrati Egvena, „je li prikladno razgovarati sa osobom poput tebe, koja je počinila takva stravična zverstva.”
„Odlučila sam da ću razgovarati s tobom“, nastavi Fortuona prenebregavši Egveninu primedbu. „Mislim da će biti bolje da te neko vreme ne smatram za marat’damane, već za kraljicu jednog od naroda ove zemlje.“
„Ne“, odbrusi Egvena. „Ženo, smatraćeš me za ono što jesam. Zahtevam!" Fortuona napući usne. „U redu“, na kraju odgovori. „I ranije sam razgovarala s damanama; zabavljala sam se obučavajući ih. Posmatrati te kao jednu od njih nije kršenje običaja, pošto carica može da razgovara sa svojim kućnim ljubimcima.“
„Onda ću ti se i ja obraćati neposredno“, odgovori Egvena, lica bezizražajnog. „Jer Amirlin vodi mnoga suđenja. Mora da bude u stanju da razgovara i sa ubicama i sa silovateljima da bi im izrekla presude. Mislim da bi se ti sasvim lepo snašla u njihovom društvu, mada pretpostavljam da bi njima bilo mučno.“
„Vidim da će ovo biti nelagodno savezništvo.“
„Zar si očekivala nešto drugo?" upita Egvena. „Zarobila si moje sestre. To što si učinila gore je od ubistva. Mučila si ih, skršila im volju. Kamo sreće da si ih jednostavno ubila.“
„Ne očekujem da ti prihvatiš ono što se učiniti mora“, odvrati Fortuona opet gledajući bojno polje, „Ti si marat'damane. Za tebe je... prirodno da radiš u svoju korist, kakvom je ti smatraš.“
„Zaista je prirodno“, tiho odgovori Egvena. „Zato zahtevam da me vidiš ovakvom kakva jesam, jer ja predstavljam konačni dokaz da su tvoje društvo i tvoje carstvo sazdani na lažima. Evo mene - žene za koju ti tvrdiš da bi trebalo da joj bude stavljen povodac zarad opšteg dobra. A ja opet ne pokazujem ništa od divljeg ili opasnog ponašanja kako vi tvrdite da bi trebalo. Sve dok sam slobodna od vaših okovratnika, dokazujem svima živima da ste vi lažovi.“
Ostali Seanšani zažagoriše, mada Fortuonino lice ostade hladno.
„Bila bi daleko srećnija s nama“, reče Fortuona.
„Ma da li bih?“, upita Egvena.
„Da. Kažeš da mrziš okovratnik, ali ako bi ga stavila videla bi da bi ti život bio spokojniji. Mi ne mučimo svoje damane. Mi se staramo za njih i omogućavamo im da vode lagodan život.“
„Ti zaista ne znaš, zar ne?“, upita Egvena.
„Ja sam carica“, odvrati Fortuona. „Moja vlast se pruža preko mora i zemlje pod mojom zaštitom obuhvataju sve što čovečanstvo zna i misli. Ako ima nečega što ja ne znam, u mom carstvu ima onih koji to znaju, jer ja
