Sećanje na svetlost полностью

Met zaćuta kada stražari pred vratima padoše na kolena, pa se u potpunosti prostreše po tlu. Met uzdahnu. „Spomeni Tami i njen pogled pada na tebe. Jalu kazat d’Zamon patra Daesia asa dar si.“

„... Molim?” upita Min.

„Ni to ti nije poznato?”, začudi se Met. „Zar više niko ne čita krvave knjige?” Seanšanska carica prođe kroz vrata. Min se iznenadi kada vide da ona ne nosi haljinu, već široke srebrnaste čakšire. Ili... pa, možda to i jeste haljina. Min nije mogla da oceni da li su to suknje podeljene za jahanje ili pantalone veoma širokih nogavica. Gornji deo Fortuonine odeće bio je uzak i skrojen od skerletne svile, a preko toga je nosila otvorenu plavu odoru veoma dugih skuta. Sve je to podsećalo na ratničku odeću, na svojevrsnu uniformu.

Ljudi u prostoriji padoše na kolena, pa se pokloniše sve do poda - čak i general Galgan. Met ostade da stoji.

Stisnuvši zube, Min se spusti na jedno koleno. Ta žena ipak jeste carica. Min nema namere da se klanja Metu ili vojskovođama, ali ipak je red da Fortuoni ukaže poštovanje.

„Knotaju, ko je ovo?”, radoznalo upita Fortuona. „Ima visoko mišljenje o sebi.”

„O, pa”, nehajno odgovori Met, „ona je samo žena Ponovorođenog Zmaja.” Katrona, koja je stajala pored zida i poklonila se sve do zemlje, samo se zagrcnu i pogleda Min iskolačivši oči.

Svetlosti, pomislila je Min. Verovatno sada misli da me je uvredila, ili vet tako nešto.

„Baš je zanimljivo“, primeti Fortuona. „Knotaju, to bi značilo da je tebi ravna. Naravno, ti si opet zaboravio da se pokloniš.“

„Moj otac bi bio zgrožen“, odgovori Met, „On se zaista oduvek ponosio mojim pamćenjem,“

„Opet me sramotiš u javnosti.“

„Samo onoliko koliko sramotim sebe." Nasmeši se, pa se pokoleba kao da je malo razmislio o tome šta je rekao.

I carica se nasmeši, premda je delovala kao prava grabljivica. Ona uđe u sobu a ljudi ustadoše, pa se i Min diže na noge. Met smesta poče da je gura prema vratima.

„Mete, čekaj“, prošapta Min.

„Samo nemoj da staješ“, reče joj on. „Nemoj da ona reši da te ugrabi. Kada jednom nešto ščepa, ne ume da pusti." Neverovatno, ali zvučao je ponosno dok je to govorio.

Ti si lud koliko i oni, pomislila je Min. „Mete, krvavi cvet.“

„Šta?" upita on i dalje je gurajući.

„Krvavi cvet oko njene glave“, objasni Min. „Mrtvački ljiljan. Neko će ubrzo pokušati da je ubije.“

Met se ukoči, a Fortuona se odsečno okrenu.

Min nije ni shvatila da se dva stražara kreću sve dok je nisu pribili uz tle. To su bili oni čudaci u crnim oklopima - mada je, sada kada gleda iz blizine - Min viđela da su zapravo tamnozeleni.

Glupačo, pomislila je lica pribijenog uz pod. Trebalo je da najpre pustim Meta da me izvede odavde. Takvu grešku - da glasno obznani svoja predviđanja - nije načinila već godinama, Šta je s njom?

„Stanite!" naredi Met. „Pustite je!“

Met možda jeste uzdignut do Krvi, ali stražarima očigledno nije bilo teško da zanemare neposredno naređenje od njega.

„Knotaju, kako ona to zna?“, upita Fortuona prilazeći Metu. Zvučala je besno. Možda razočarano. „Šta se dešava?“

„Tuon, nije reč o onome što ti pretpostavljaš“, odgovori joj Met.

Ne, nemoj...

„Ona vidi neke stvari“, nastavi Met, „Nema potrebe da besniš zbog toga. Tuon, to je samo varka Sare. Min oko ljudi vidi prikaze nalik na sićušne slike. Kada je ono rekla, nije mislila ništa ozbiljno." Na kraju se zasmeja, Zvučalo je usiljeno.

Prostorijom zavlada mrtvački muk. Bilo je tako tiho da je Min opet čula grmljavinu u daljini.

„Usudnik“, prošapta Fortuona.

Stražari je odjednom pustiše i ustuknuše. Min zastenja pridižući se. Stražari se pomeriše da štite caricu, ali onaj koji ju je dodirnuo skide oklopne rukavice i baci ih na pod, pa obrisa ruku o oklop kao da pokušava da očisti kožu od nečega.

Fortuona kao da nije bila uplašena. Prišla je Min, usana malčice razmaknutih kao u strahopoštovanju. Mlada carica pruži ruku i dodirnu Min po licu. „Ono što on kaže... je li istina?“

„Da“, nevoljno potvrdi Min.

„Sta vidiš kada mene pogledaš?" upita Fortuona. „Reci, Usudnice. Hoću da čujem tvoja znamenja i da procenim jesi li istinska ili lažna!“

To je zvučalo opasno. „Vidim krvavi mrtvački ljiljan, baš kao što sam rekla Metu“, odgovori Min. „I tri broda kako plove. Bubu u tami. Crvena svetla raštrkana preko polja koje bi trebalo da je plodonosno. Čoveka s vučjim zubima.“

Fortuona odsečno uzdahnu, pa pogleda Meta. „Knotaju, ovo je veliki dar koji si mi podario. Dovoljno da plati za tvoje pokajanje. Dovoljno veliki da zaslužiš trpeljivost i nakon toga. Veličanstven dar.“

„Pa... ja...“

„Ne pripadam ja nikome“, odbrusi Min. „Sem možda Randu - i on meni.“

Fortuona nije obraćala pažnju na nju. „Ova žena je moja nova So’feija. Usudnica, Istinozborac! Sveta žena, koja ne sme biti dirnuta. Blagosloveni smo. Neka se pronese glas. Kristalni tron nije imao istinskog tumača znamenja duže od tri stoleća!“