Balder priđe Lanu, premeštajući mač u drugu ruku tako da balčak i dalje bude okrenut ka njegovoj kraljici. To je bilo samo zarad poštovanja običaja, ali Balder je takav čovek. Pridružiše im se Ander i princ Kajsel, a Lan ih nije naterao da se povuku.
„Lord Agelmar je dobranu četvrtinu naših pozadinskih snaga posvetio odbrani malog otvora u našim redovima“, tiho reče Lan, tako da su samo Balder, Ander i Kajsel mogli da ga čuju. „Nisam siguran da su svi ti vojnici bili potrebni.“
„Upravo je izdao naređenje da se naša saldejska laka konjica povuče sa istočnog krila“, kaza mu Balder, „i napadne troločki levi bok duboko iza njihovih prvih redova. To bi trebalo da bude iznenadni napad. Kaže da hoće da Gospodarima straha pažnja bude rasejana i tvrdi da će oni biti u iskušenju da načine greške ako naša odbrana deluje slabije nego što jeste.“
„Šta ti misliš o tome?" upita Lan.
„To je dobar potez“, odgovori Balder, „ako nameravaš da bitka dugo potraje. To me samo po sebi ne bi preterano brinulo sve dok Saldejci mogu da se izvuku iz toga s glavama na ramenima. Nisam čuo to za pozadinske snage. To bi nas neverovatno otvorilo napadu sa istoka.“
„Pretpostavimo“, kaza Lan tiho i oprezno, „daje neko u položaju da podrije čitavu vojsku. Pretpostavimo da neko to i želi, ali tako istančano da niko ne posumnja u njega. Sta bi ti uradio da si na mestu te osobe?“
„Postavio bih nas leđima prema reci“, lagano odgovori Balder. „Zauzeo bih položaj na uzvisini, ali doveo bih nas u opasnost da nas opkole. Upustio bih se u borbu nasmrt, a onda bih izložio otvor u našoj odbrani i dopustio da nas podele. Pazio bih da svaki korak deluje razumno.“
„A šta bi ti bio sledeći korak?" upita Lan.
Balder razmisli o tome. Delovao je uznemireno. „Morao bi da povučeš strelce s brda na istoku. Tamo je zemljište razuđenije tako da Nakot Senke može da zaobiđe naše izviđače - naročito pošto će svima pogledi biti uprti u prve redove - i onda da se približi.
Strelci bi ih primetili i digli uzbunu, pa bi im možda i pošlo za rukom da zadrže troločko napredovanje dok im ne stigne podrška. Ali da su strelci pomereni, istočne pozadinske jedinice poslate u boj, a da neprijatelj može da zaobiđe naše istočno krilo i napadne nas s leđa... čitava naša vojska bila bi pribijena uz reku. Nakon toga bilo bi samo pitanje vremena.“
„Lorde Mandragorane“, kaza princ Kajsel terajući konja napred. Osvrtao se oko sebe kao da je posramljen. „Ne mogu da verujem da ovo slušam. Začelo ne sumnjaš da je lord Agelmar izdajnik!“
„Ne možemo priuštiti da bilo ko bude iznad sumnje“, sumorno odvrati Lan. „To je upozorenje koje je trebalo da bolje slušam. Možda nije ništa. Možda.“
„I ovako će nam biti teško da se izvučemo iz ovog položaja“, kaza Ander mršteći se. „Ako nas pribiju uz reku...“
„Prvobitna namera bila je da se poslužimo pozadinskim jedinicama lake konjice da nas štite prilikom povlačenja“, odgovori Lan. „Pešadija bi mogla da se povuče prva, tako što će pregaziti reku, a onda bismo mogli tešku konjicu provući kroz kapije. Reka nije brza, pa laka konjica može da je pregazi, a Troloci se ne bi usudili da to učine - ne dok ne budu primorani na to. Bio je to sasvim dobar plan.“
Sem ako se ne nađu pod toliko snažnim napadom da pešadija ne može da se povuče. U tom slučaju, sve bi se raspalo. A ako ih budu opkolili, Lan nikako neće moći svoju vojsku izvući odatle. Nemaju na raspolaganju dovoljno usmerivača da premeste čitavu vojsku. Jedini izlaz iz toga bio bi da pešadiju prepusti svojoj sudibini i da tako pola svoje vojske ostavi da bude poklana. Ne, pre bi umro.
„Sve što lord Agelmar u poslednje vreme radi
Lan klimnu. Ostavio je lorda Baldera na njegovom položaju i sa svojom gardom se vratio do pozadinskih redova i do zapovedničkog šatora.
Osećaj strepnje mučio je Lana kao da mu se neki oblutak zaglavio u grlu. Oni oblaci kao da su niži nego ikada ranije. Tutnje. Kao da se doboši Mračnoga oglašavaju i tako kose ljudske živote.
Dok je Lan stigao do zapovedničkog šatora, iza njega se okupilo stotinak ljudi. Približavajući se, Lan uoči jednog mladog šijenarskog glasnika - bez oklopa i s perčinom koji se vijorio za njim dok je trčao - kako juri ka svom konju.
Na Lanov znak, Ander pojuri i uhvati uzde njegovog konja, čvrsto ih držeči. Glasnik se namršti. „Dai Sane?“ upita pozdravljajući Lana dok mu je ovaj prilazio.
„Prenosiš naređenja lorda Agelmara?" upita Lan sjahavši.
„Da, milostivi.“
„Kako glase ta naređenja?“
„Istočni kandorski strelci”, odgovori mu glasnik. „Njihovo brdo je predaleko od glavnog dela bojišta, pa lord Agelmar misli da će biti bolje ako pođu napred i zaspu strelama one Gospodare straha.“
