Min je zgranuto sedela sve dok je Met nije povukao da ustane. „Je li ovo dobro?" šapatom ga upita.
„Krvavo mi lice bilo ako znam“, odgovori Met. „Nego, sećaš li se šta sam ti rekao o bežanju od nje? Pa, sada najverovatnije možeš da zaboraviš na to.“
„Lord Agelmar nas je poslao pravo tamo“, reče Arafeljanin Lanu. Čovek je stalno gledao prema prvim borbenim redovima, gde su se njegovi sadrugovi borili da sačuvaju živu glavu.
Bojište tu u Šijenaru treslo se od grmljavine. Vazduh je bio jedak od smrada spaljenog mesa i nagorele kose. Gospodari straha ne mare ako njihovi napadi ubijaju Troloke, samo da pogađaju i ljude.
„Jesi li siguran?" upita ga Lan iz sedla.
„Naravno, Dai Sane“, odgovori mu taj čovek. Pletenice su mu bile duge, a zvonca na njihovim krajevima obojena u crveno iz nekog razloga koji Lanu nije bio jasan. Bilo je to nešto u vezi sa arafelskim plemićkim kućama i njihovim pristupom Poslednjoj bitki. „Ako lažem, neka budem išiban stotinu puta i ostavljen na suncu. I mene je iznenadilo to naređenje, pošto sam mislio da je trebalo da moji ljudi brane krila. Ne samo da je glasnik znao odgovarajuće lozinke, već mi se čovek kojeg sam poslao u zapovednički šator Vratio da mi to potvrdi.“
„Hvala ti, kapetane“, reče mu Lan i pokaza mu da može da se vrati svojim judima. Pogleda Andera i princa Kaj sela, koji su sedeli u blizini i delovali Punjeno. Slušali su Lana kako ispituje kandorskog barjaktara neposredno Pre toga - i taj čovek je izneo slične tvrdnje.
Lord Agelmar ih je poslao obojicu. Dve pozadinske jedinice poslate nezavisno jedna od druge, a da ni jedna ni druga nije bila obaveštena da neće biti sama na položaju. Hladan vetar duvao je preko reke s Lanove desne strane kada se okrenuo i poterao konja prema pozadinskim redovima. Vrelina koja je isijavala iz tla ugušila je tu svežinu. Oni oblaci delovali su kao da su tako blizu da može pružiti ruku i dodirnuti ih.
„Lane?“ upita Ander dok su on i Kajsel kasom terali konje pored Mandarba. „O čemu je ovde reč?“
„Previše je ljudi poslato da zapuši istu rupu u našim redovima“, tiho odgovori Lan.
„Lako je učiniti takvu grešku“, primeti princ Kajsel. „Briga da će se Troloci probiti kroz naše prve jedinice veoma je utemeljena sada kada su Gospodari straha stupili u bitku. General je poslao dva barjaka umesto jednog. Najbolje je osigurati se. Verovatno je to uradio namerno.“
Ne. To
Lan odmahnu glavom i zašestari pogledom preko bojišta. Barjak kraljice Etenajil nije bio daleko, pa je pošao pravo ka njoj. Kraljica je čekala sa svojom počasnom stražom, a lord Balder je bio pored nje, držeći mač balčakom okrenut prema kraljici, mada je ona rešila da ne stupa lično u bitku. Lan se napola pitao hoće li se ona povesti za Tenobijinim primerom, ali nije trebalo. Etenajil je žena hladne glave. Još važnije od toga, okružila se razumnim savetnicima.
Lord Ramsin - njen novi suprug - razgovarao je sa svojim zapovednicima. Jedan čovek lukavog izgleda u izviđačkoj odeći provukao se pored Lana i odjahao da bi preneo naređenja. Lord Agelmar obično ne izdaje naredbe pojedinim odredima; on se bavi celokupnom bitkom. Saopštava svojim zapovednicima šta želi da oni postignu, ali njima prepušta da se pozabave pojedinostima u vezi s time kako će to da ostvare.
Pored kraljice je bila jedna zdepasta žena okruglog lica i nešto joj je mirnim glasom govorila. Primetila je Lana pa mu je klimnula glavom. Gospa Serajla je bila kraljičin glavni savetnik. Ona i Lan imali su svoje... nesuglasice. On je poštuje - koliko može da poštuje nekoga koga povremeno želi da zadavi i baci s neke litice.
„Dai Sane“, javi mu se kraljica i klimnu glavom da ga pozdravi. Ramsin mu mahnu, pošto je stajao malo dalje od nje. Grmljavina zatutnja. Kiše nije bilo, a Lan je nije ni očekivao iako je od vlage u vazduhu bilo zagušljivo. „Jesi li ranjen? Pozvaču nekoga da te Izleči.“
„Lečenje je potrebnije drugima“, šturo odgovori Lan dok su ga njeni stražari pozdravljali. Svi su preko oklopnih prsnika nosili zelene dolame sa izvezenim crvenim konjem i svi su na kopljima imali crvene i zelene zastavice. Kalpaci su im imali čelične prečage, za razliku od Lanovog otvorenog i širokog malkijerskog kalpaka. „Veličanstvo, mogu li da pozajmim lorda Baldera? Imam nešto da ga pitam.“
„Dai Sane, sve što treba jeste da zatražiš“, odgovori mu kraljica Etenajil, premda ga gospa Serajla popreko pogleda. Očigledno se pitala šta će njemu mačonoša kandorske kraljice.
