Sitna žena se ispravi. Po licu i obliku bila je sočno punačka, spremna da bude ubrana, ali njene krupne plave oči bile su ledene. Breskva možda. Breskve su bile otrovne, tu i tamo. „Pretpostavljam da se sećate Čoedan Kala“, nije postojao nikakav napor koji bi od tog niskog zadihanog glasa napravio išta drugo osim zavodljivog, ali ipak je uspela da iz njega izbija sarkazam. „Lijus Terin ima dva ključa, po jedan za svaku statuu. A zna i ženu koja je dovoljno jaka da koristi žensku polovinu. Namerio je da upotrebi Čoedan Kal za svoje delo.“
Gotovo svi progovoriše istovremeno.
„Mislila sam da su svi ključevi uništeni!“, povika Aran’gar, skočivši na noge. Oči je iskolačila od straha. „Mogao bi raspolutiti svet samo pokušavajući da upotrebi Čoedan Kal!“
„Da si ikad pročitala još nešto osim istorijskih knjiga, znala bi da je gotovo nemoguće uništiti ih!“, brecnu se na nju Osan’gar. Ali i on je vukao okovratnik kao da mu je preuzan, a oči su mu delovale spremno da iskoče iz duplji. „Otkud ta devojka zna da ih on ima? Kako?“
Čim su reči sišle sa Sindejinih usana, Grendal ispusti čašu vina koja nastavi da poskakuje po patosu, s kraja na kraj. Haljina joj postade grimizna poput sveže krvi, a usne joj se iskriviše kao da će se ispovraćati. „A ti si se nadao da ćež tek tako naleteti na njega!“, vrisnula je na Demandreda. „Nadao si se da će ga neko drugi naći za tebe! Budalo! Buda!o!“
Demandred pomisli da je Grendal pomalo prenapadna, čak i za nju. Mogao se kladiti da je ova objava uopšte nije iznenadila. Čini se da bi vredelo držati je na oku. Ništa nije rekao.
Spustivši ruku preko srca, potpuno nalik ljubavniku, Moridin joj vrhovima prstiju nakrivi bradu. Oči su joj sijale ogorčenjem, ali lice joj beše kao u stene, nepromenljivo. U svakom slučaju prihvatala je njegovu pažnju poput nekakve praznoglave lutke. „Sindej zna mnogo šta“, meko reče Moridin, „i govori mi sve što zna. Sve.“ Sitna žena ni za trenutak nije promenila izrazlica, ali je primetno podrhtavala.
Ona je predstavljala zagonetku za Demandreda. U početku i e mislio da j e reinkarnacija Lanfear. Tela za prelazak navodno su se birala po dostupnosti, ali Osan’gar i Arangar bili su dokaz okrutnog smisla za humor Velikog gospodara. Bio je siguran, sve dok mu Mesana nije rekla da je devojka slabija od Lanfear. Mesana i ostale smatrale su da je iz ovog Doba. A opet, govorila je o Al’Toru kao o Lijusu Terinu, baš kao što je to činila Lanfear, a o Čoedan Kalu kao neko ko dobro poznaje užase koje je izazvao za vreme Rata Moći. Samo je kobna vatra podsticala veći strah, a i to je bilo za dlaku. Ili ju je Moridin obučio zarad samo njemu znanih ciljeva? Ako je on imao ikakve stvarne ciljeve. Uvek je postojalo vreme kada su postupci tog čoveka bili potpuno ludilo.
„Dakle, kako izgleda na kraju krajeva, moraće ipak da bude ubijen, reče Demandred. Nije mu bilo lako da sakrije zadovoljstvo. Rand al’Tor ili Lijus Terin Telamon, lakše bi mu bilo kada bi znao da je taj čovek mrtav. „Pre nego što bi mogao uništiti svet, i nas. Zbog toga je još hitnije da ga uhvatimo.“ „Ubijen?“ Moridin postavi ruke kao da nešto odmerava. „Ako baš dođe do toga, da“, konačno je rekao. „ Ali nije nikakva muka pronaći ga. Kada bude dotakao Čoedan Kal, znaćete gde je. I otići ćete tamo i uhvatićete ga. Ili ćete ga ubiti, ako to bude neophodno. Nae’blis je govorio."
„Kako Nae’blis zapoveda“, Sindejn orno potvrdi naklonivši glavu dok su njene reči odjekivale sobom, iako je Aran’gar delovala nadureno, Osan’gar očajno, a Grendal čudno zamišljeno.
Savijanje vrata bolelo je Demandreda koliko i izgovaranje tih reči. Dakle, oni će uhvatiti al’Tora ni manje ni više nego kad bude pokušao da upotrebi Čoedan Kal, kad će se zajedno s nekom ženom napajati s dovoljno Moći da istopi kontinente! ali nije bilo nikakvih naznaka da će Moridin biti s njima. Ili njegove dve ljubimice, Mogedijen i Sindejn. Taj je čovek bio Nae’blis, za sada, ali možda je mnogo šta moglo da se sredi da on ne dobije novo telo sledeći put kad umre. Možda bi to moglo da se sredi vrlo skoro.
Albatros koji je jedrio kao da je pratio Kidron, zaista je bio predznak pobede, mada su duga krila ptice bila crna, a ne bela. Ali značenje je i dalje bilo isto. Predznaci se nisu menjali prema mestu gde se pojavljuju. Huk sove u zoru značio je smrt, a kiša bez oblaka neočekivanog posetioca, bez obzira na to je li to bilo u Imfaralu ili Noren M’Šaru.
