Tako se brzo okrenula da joj je kosa zalepršala poput barjaka, pa dograbivši teški tučak obema rukama, podiže ga iznad njegove glave. Možda desetak godina starija od njega, imala je krupne tamne oči i sitna punačka usta, koja su obično delovala spremna za poljupce. Tu i tamo padalo mu je na pamet da je poljubi većina žena bila je lakša za saradnju posle nekoliko poljubaca - ali sada se iskezila i delovala je spremno da mu odgrize nos.
„Reci mi“, zapovedila mu je.
„Kockao sam se s nekim Seanšanima, tamo dole, blizu dokova“, nevoljno je priznao, pažljivo držeči na oku podignuti tučak. Muškarac bi mogao da petlja i frflja i udalji se ako stvari nisu bile ozbiljne, ali žena može u trenutku da mu rascopa glavu.
Sem toga, kuk mu je bio ukočen od predugog sedenja, a nije bio ni siguran koliko brzo bi mogao da ustane s tog tronošca.
„Ja... nisam želeo da ti baš ja to saopštim, ali... taj esnaf... više ne postoji, Aludra. Kuća za sastajanje u Tančiku nestala je.“
To je bila jedina preostala takva kuća tog esnafa, pošto je ona u Kairhijenu bila odavno napuštena, a na ostala mesta iluminatori su putovali samo da bi napravili predstavu za vladare ili plemstvo.
„Odbili su da puste seanšanske vojnike u dvorište i borili su se. Bar su pokušali, kada su ovi provalili, u svakom slučaju. Ne znam šta se dogodilo, možda je neki vojnik ušao s bakljom tamo gde nije trebalo, ali koliko sam shvatio, pola dvorišta je bilo razneseno. To je verovatno preterivanje, međutim, Seanšani su poverovali da je neko od iluminatora upotrebio Jednu moć, i oni su...“
Uzdahnuo je i pokušao da zazvuči nežnije. Krvi mu i pepela! Zaista nije želeo da joj ispriča ovo. Ali ona mu je i dalje pokazivala zube, a taj krvavi tučak bio je postavljen da mu rascepi glavu.
„ Aludra, Seanšani su pokupili sve preživele iz kuće za sastanke, kao i neke iluminatore koji su bili pošli za Amador, kao i sve koji su im samo ličili na iluminatore i od svih su napravili dakovel, a to znači...“
„Znam šta to znači!“, besno ga je prekinula. Okrenuvši se nazad, ka velikoj stupi, i počela tako jako da udara da se uplašio kako bi prah mogao eksplodirati ako je stvarno bio isti kao onaj iz vatrometa.
„Budale!“, ljutito je mrmljala, glasno udarajući tučkom u stupi. „Velike, slepe budale! Pred moćnima se mora malo poviti vrat, i nastaviti dalje, ali oni to nisu hteli da vide!“ Šmrcajući, nadlanicom je obrisala obraz. „Grešiš, mlađi moj prijatelju. Dok god je ijedan iluminator živ, esnaf takođe živi, a ja, ja sam još uvek živa!“ I dalje ne gledajući ka njemu, ponovo je rukom otrla obraze. „I šta bi uradio kada bih ti dala vatromete? Bacio ih iz katapulta na Seanšane, pretpostavljam?" Njeno prezrivo šmrkanje govorilo je šta misli o tome.
„A šta smeta toj zamisli?“, upitao je braneći se. Dobar poljski katapult, škorpion, mogao je prebaciti kamen od deset funti preko pet stotina koraka, a deset funti vatrometa izazvalo bi više štete nego bilo koji kamen. „U svakom slučaju, imam bolju ideju. Video sam te cevi koje koristiš da bi izbacila noćne cvetove na nebo. Tri stotine koraka, ili više, rekla si. Nakrivi jedan od njih malo u stranu, i kladim se da će moći da izbaci noćni cvet na hiljadu koraka."
Vireći u stupu, promrmljala je gotovo ispod glasa. „Ja, suviše ja pričam', bar mu se učinilo da je rekla, i još nešto o lepim očima što nije imalo nikakvog smisla. On požuri da je prekine pre nego što ponovo otpočne o tajnama esnafa. „Te su cevi mnogo manje od katapulta, Aludra. Ako bi se sakrile, Seanšani nikada ne bi znali odakle su cvetovi stigli. Smatraj to izmirivanjem računa za kuću za sastanke."
Okrenuvši glavu, odmerila ga je s poštovanjem. Doduše, izmešanim sa zaprepašćenjem, ali pokušao je da ne obraća pažnju na ovo drugo. Oči su joj bile oivičene crvenilom, a na obrazima je imala brazde od suza. Možda, ako bi je zagrlio... Ženama obično prija malo tešenja kada plaču.
Pre nego što je stigao i da prebaci težinu na jednu nogu, ona okrenu tučak između njih, upirući ga ka njemu jednom rukom, poput mača. Te vitke ruke mora da su bile daleko jače nego što su izgledale; drveni malj ni za trenutak nije zadrhtao. Svetlosti, pomislio je, ona ne može znati šta sam nameravao.
„To nije tako loše za nekoga ko je video cevi za izbacivanje pre samo nekoliko dana“, rekla je, „ali ja... razmišljala sam ja o ovome mnogo pre tebe. Imala sam razlog." Glas joj je za trenutak bio ogorčen, ali je ponovo postao gladak, a kao i da se malo zabavljala. „Pošto si toliko pametan, postaviću ti zagonetku, može?“, rekla mu je, podigavši jednu obrvu. O, sasvim sigurno, nešto je zabavlja! „Reci mi, kakvu bih korist mogla imati od livca zvona, a ja ću tebi reči sve svoje tajne. Čak i one od kojih ćeš pocrveneti, može?“
