Betamin se uzvrte, klečeći, pa je još neko vreme grickala usne. Onda, iznenada, reči pokuljaše iz nje. „Jedan Tragač je došao meni i naložio mi je da obnovim naše ... naše poznanstvo i da ga izveštavam o tebi.“ Kao da pokušava da samu sebe spreči u brbljanju, zarila je sebi zube u donju usnu i piljila u Egeanin. Tamne oči bile su joj očajne i molećive, baš kao u onom podrumu u Tančiku.
Egeanin se smireno susrete s tim pogledom. Plićak i neočekivane morske struje. Odjednom su čudna naređenja koja je primila za Ebou Dar imala smisla. Nije joj bio potreban opis da bi znala kako to mora da je isti čovek. Niti je trebalo da pita zbog čega je Betamin počinila izdaju odavši Tragača. Ako bi odlučio da su mu sumnje dovoljno jake da je povede na ispitivanje, na kraju bi mu Egeanin ispričala sve što je znala, uključujući i određeni podrum, a Betamin bi se uskoro ponovo našla noseći adam. Ženina jedina nada bila je da pomogne Egeanin da ga izbegne.
„Ustani“, rekla je. „Uzmi stolicu.“ Srećom, postojale su dve stolice, mada nijedna nije delovala udobno. „Bejle, mislim da ima rakije u onoj pljoski na ormaru s fiokama.“
Betamin se toliko tresla da je Egeanin morala da joj pomogne da ustane i da je odvede do stolice. Bejl donese ukrašene srebrne kupe, u kojima je bilo pomalo rakije, a setio se i da se pokloni i da prvo ponudi Egeanin, ali kada se vratio do ormana, videla je da je isto tako nasuo i sebi. Stajao je tako s kupom u ruci, posmatrajući ih kao da je to najprirodnija stvar na svetu. Betamin ga je posmatrala iskolačenih očiju.
„Čini ti se da si uvezana na ražanj“, reče Egeanin, a sul’dam se trže, vrativši uplašeni pogled na Egeanino lice. „Grešiš, Betamin. Jedini pravi zločin koji sam počinila bilo je to što sam te oslobodila.“ To baš nije bilo najistinitije, ali na kraju krajeva, ona lično stavila je muški adam Surot u ruke. A razgovor sa Aes Sedai nije bio zločin. Taj Tragač možda je bio sumnjičav - pokušao je da prisluškuje na vratima u Tančiku - ali ona nije bila sul’dam, zadužena za hvatanje marat’damane. U najgorem slučaju, to je značilo prekor. „Sve dok on ne bude doznao za to, on nema razloga da me uhapsi. Ako želi da zna šta sam rekla, ili bilo šta drugo o meni, reci mu. Samo pamti, ako bude odlučio da me uhapsi, daču mu tvoje ime.“ Podsećanje koje je samo moglo da posluži kao predostrožnost da Betamin iznenada ne pomisli kako je pronašla siguran način da se izvuče, ostavljajući je za sobom. „Neće morati da me natera nijednom da vrisnem.“
Na njeno iznenadenje, sul’dam poče da se mahnito smeje. Sve dok se Egeanin nije nagla napred i lupila joj šamar.
Nadureno trljajući obraz, Betamin progovori: „On zna gotovo sve
Betaminin glas započe panično da se diže dok je žurno prelazila s jedne na drugu neverovatnu optužbu, i uskoro, Egeanin otpoče da pijucka rakiju. U malim gutljajima. Bila je smirena. Vladala je sobom. Bila je ... Ovo nije bio samo plićak. Plovila je blizu obale, u zavetrini, a Dušoslepnik lično jahao je na toj nadolazećoj mećavi, spreman da joj ukrade oči. Pošto je neko vreme slušao, dok su mu se oči sve više širile, Bejl proguta do vrha punu kupu tamnog nerazređenog pića naiskap. Laknulo joj je kada je videla njegovu užasnutost, ali je osetila i krivicu zato što je osetila olakšanje. Nije verovala da bi on počinio ubistvo. Sem toga, on je bio vrlo dobar s pesnicama, ali sasvim prosečan s mačem; s oružjem ili golim šakama, visoki lord Turak rasporio bi Bejla kao pastrmku. Njeno jedino opravdanje što je uopšte i pomislila na to bilo je što je u Tančiku bio s dve Aes Sedai. Sve to je bilo budalaština. Moralo je biti! Te dve Aes Sedai nisu bile deo nikakve zavere, samo slučajan susret. Tako joj Svetlosti, istina je da su bile jedva malo starije od devojčica, gotovo potpuno nedužne, suviše mekog srca da bi prihvatile predlog da se Tragaču prereže grkljan kada se ukazala prilika za to. Šteta. One su joj
