„Nije tako jednostavno“, rekla je hitro ustavši, tako da je on morao da odstupi. Tako joj Svetlosti, zaista mrzi što toliko zvuči kao bez daha! „Zakon o oslobađanju zahteva da te obezbedim za budućnost, da možeš da zarađuješ kao slobođan čovek.“ Svetlosti! Reči koje su navirale kao bujica bile su loše koliko i ostajanje bez daha. Zamislila je da se nalazi na palubi. To joj je pomoglo, malčice. „U tvom slučaju, to znači kupovinu broda, pretpostavljam“, rekla je, zvučeći neuznemireno, u najmanju ruku, „a kao što si me podsetio, ja još uvek ne posedujem imanja. Sem toga, ne bih mogla da ti dopustim da se vratiš krijumčarenju, i ti to znaš.“ To je bar bila prosta istina, a ostatak nije stvarno bio laž. Njene godine na moru donele su joj zaradu, i mada je zlata koje je mogla da potroši bilo malo u poređenju s prihodima Krvi, mogla je da kupi brod, sve dok to nije bio neki od velikih brodova, ali nije stvarno porekla da je sposobna da mu ga kupi.
On raširi ruke - još nešto što nije trebalo da radi, a trenutak kasnije ona nasloni obraz na njegovo široko rame i pusti ga da je zagrli. „Biće u redu, curo“, nežno je promrmljao. „Nekako hoće, biće.“
„Ne smeš da me zoveš curo’, Bejle“, usprotivila se, piljeći u kamin preko njegovog ramena. Činilo se da ne uspeva jasno da ga vidi. Pre nego što su napustili Tančiko, bila je odlučila da se uda za njega - još jedna od onih munjevitih odluka po kojima je bila poznata. Možda je i bio krijumčar, ali ona bi to mogla da zaustavi, a bio je postojan, snažan i pametan, borac na moru. Ovo poslednje oduvek je bilo neophodno, barem njoj. Samo, ona nije poznavala njegove običaje. U nekim delovima carstva muškarci su bili ti koji su postavljali pitanje i bili bi stvarno uvređeni ako bi to žena predložila. Isto tako, nije znala ništa o zavođenju muškaraca. Ono nekoliko ljubavnika koje je imala bili su muškarci istog položaja, muškarci kojima je mogla otvoreno da priđe i da se rastane kada bi neko od njih dobio premeštaj na drugi brod ili bio unapređen. A sada je on bio so’đin. Nije bilo ništa loše u tome da se spava sa sopstvenim so’đin, naravno, sve dok se time ne hvališe. On će namestiti dušek u podnožju njenog kreveta, kao i uvek, čak iako nikada ne spava na njemu. Ali otpustiti so’đina, odstraniti sva njegova prava i povlastice, na koje je Bejl toliko nabirao nos, to je bio vrhunac okrutnosti. Ne, ponovo je lagala izbegavajući temu, a što je još gore, lagala je samu sebe. Ona je svim srcem želela da se uda za čoveka Bejla Domona. Bila je gorko nesigurna može li naterati sebe da se uda za od ropstva oslobođeno vlasništvo.
„Kako moja gospa zapoveda, tako će i biti“, reče on, ogorčeno oponašajući zvaničnost.
Ona ga ćušnu u rebra. Ne prejako. Taman toliko da malo zastenje. Moraće da nauči! Više nije želela da istražuje Ebou Dar. Samo je želela da ostane gde je sad, u Bejlovom naručju, bez potrebe da donosi odluke, da zauvek stoje tu gde su.
Na vratima se začu oštro kucanje, a ona ga odgurnu. Bar je znao dovoljno da se ne buni protiv toga. Dok je navlačio kaputi, ona rastrese nabore svoje suknje i pokuša da ispravi ono što se izgužvalo dok je ležala na krevetu. Činilo se da ih je bilo i previše, bez obzira na to koliko je bila mirna. To kucanje mogao je da bude poziv od Surot ili sobarica koja proverava da li im je nešto potrebno, ali ko god da je bio, neće im dopustiti da je vide kada izgleda kao da se valjala po palubi.
Odustavši od beskorisnih pokušaja, sačekala je dok Bejl nije zakopčao dugmad i zauzeo stav koji je smatrao podobnim za jednog so’đina -
Betamin je oklevajući pogledala pre nego što je žurno uletela i tiho zatvorila vrata za sobom. Sul’dam je duboko udahnula, a onda klekla, držeći se ukočeno uspravljena. Njena tamnoplava haljina s munjama na crvenim umecima delovala je sveže oprano i ispeglano. Ta oštra suprotnost prema njenoj sopstvenoj neurednosti živcirala je Egeanin. „Moja gospo“, nesigurno otpoče Betamin, pa proguta knedlu. „Moja gospo, molim te da porazgovaram s tobom.“ Bacivši pogled na Bejla, ona se obliznu. „Nasamo, ako bi ti odgovaralo, moja gospo?“
Egeanin je poslednji put videla ovu ženu u jednom podrumu u Tančiku, kada je skinuia adam s Betamin i rekla joj da ode. To bi bilo dovoljno da je ucenjuje čak i kad bi bila od Visoke krvi! Bez sumnje, optužba bi bila ista kao i za oslobadanje damane. Izdaja. Osim što Betamin to ne bi mogla da otkrije a da ne upetlja i samu sebe.
„On sme da čuje bilo šta što bi imala da kažeš, Betamin", smireno je progovorila. Nalazila se u plićaku, a tu nije vredelo ništa osim smirenosti. „Šta želiš?“
