Srce zime полностью

Širok, čvrst i jak, upravo vrsta muškarca kakvi su joj se oduvek dopadali, stajao je pored kreveta u potkošulji, smrknutog lica i s pesnicama na bokovima. Ne kako bi so’đin trebalo da stoji pred svojom gospodaricom. Uzdahnuvši, pustila je ruke da joj padnu na stomak. Bejl jednostavno ne uči kako bi so’đin trebalo da se ponaša. On je sve to prihvatao kao šalu, ili igru, kao da ništa od toga nije stvarno. Ponekad je čak izjavljivao kako bi želeo da bude njen Glas, bez obzira na to koliko puta mu je objasnila da ona nije od Visoke krvi. Jednom je dala da ga istuku, a posle toga je on odbio da spava s njom u istom krevetu dok se ne izvini. Izvini!

Na brzinu se prisećala onoga od njegovog gunđanja što je napola čula. Da; još uvek ista rasprava, posle sveg ovog vremena. Ništa novo. Prebacivši noge preko ruba kreveta, sela je i počela da nabraja na prste. To je tako često radila da je već znala napamet. „Da si pokušao da pobegneš, damane na drugom brodu polomile bi ti jarbole kao da su grančice. To nije bilo slučajno zaustavljanje, Bejle, i ti to znaš; njihova prva mećava bila je zahtev da obznaniš jesi li ti Morski soko. Dovodeći te u vetar i objavljujući da smo na putu za Kantorin s poklonom za caricu, neka bi večito živela, umirila sam njihove sumnje. Bilo šta drugo - bilo šta! - i mi bismo svi bili vezani pod palubom i prodati čim bismo stigli u Kantorin. Sumnjam da bismo imali dovoljno sreće da se umesto toga susretnemo s glavosečom.“ Ona podiže palac. „I, na kraju, da si ostao smiren kao što sam ti rekla, ne bi ni ti završio na prodaji. Mnogo si me koštao!“ U Kantorinu je bilo još žena koje su, izgleda, imale isti ukus za muškarce. One su neverovatno podigle cenu na licitaciji.

Tvrdoglav kakav je bio, mrštio se i besno češao svoju kratku bradu. „Još uvek tvrdim da smo mogli sve da bacimo niz stranu“, mrmljao je. „Taj Tragač nije imao nikakav dokaz da imam to na brodu.“

„Tragačima dokazi nisu potrebni!", odgovorila je oponašajući njegov način govora. „Tragači sami pronalaze dokaz, a to pronalaženje je bolno.“ Ako je spao na to da poteže raspravu o nečemu što je čak i on smatrao davno prošlim, možda se konačno približava okončanju svega toga. „U svakom slučaju, Bejle, već si priznao da nema nikakve štete u tome što Surot ima tu ogrlicu i narukvice. Ne mogu mu ih staviti osim ako mu neko priđe dovoljno blizu, a po onome što sam čula, nema ničega što bi tako nešto nagoveštavalo.“ Uzdržala se da ne doda kako ne bi bilo bitno ni ako bi to neko ipak učinio. Bejl nije zaista poznavao ni onaj oblik Proročanstava koji su imali s ove strane Svetskog mora, ali bio je tvrdoglav u tome da nigde nije pomenuto kako je neophodno da Ponovorođeni Zmaj klekne pred Kristalnim prestolom. Može se ispostaviti da je neophodno staviti mu muški adam, ali Bejl to nikada ne bi uvideo. „Šta je učinjeno, učinjeno je, Bejle. Ako nas Svetlost obasja, dugo ćemo živeti i služiti carstvu. Sad, ti reče da poznaješ ovaj grad. Šta zanimljivo može ovde da se vidi ili radi?“

„Ovde uvek ima proslava neke vrste“, izgovorio je polako, nevoljno. Nikada nije voleo da odustaje od svojih rasprava, bez obzira na to koliko su bile bespredmetne. „Neke bi možda bile po tvom ukusu. Neke ne bi, mislim. Ti jesi ... izbirljiva.“ Šta je hteo time da kaže? Odjednom, on se iskezi. „Mogli bismo da pronađemo Mudru ženu. Oni imaju bračne zavete, ovde.“ Prstima je prešao preko obrijanog dela svoje lob.anje, okrećući oči nagore, kao da pokušava da ga vidi. „Naravno, ako se sećam lekcije koju si mi dala o ’pravima i povlasticama’ moga položaja, so’đin može da se venča samo s drugim so’đinom, tako da bi pre toga morala da me oslobodiš. Sreća da me uštine, još uvek nisi kročila na ta obećana ti imanja. Ja bih mogao da se vratim starom poslu i vrlo brzo bih ti obezbedio imanje.“

Ona ostade otvorenih usta. Ovo nije bilo nešto staro. Ovo je bilo veoma, veoma novo. Oduvek se ponosila svojom hladnokrvnošću. Ona se do svog zapovedništva uzdigla veštinom i odlučnošću, kao iskusni učesnik pomorskih bitaka i bura i potapanja brodova. A u tom trenutku osećala se kao novajlija na prvoj plovidbi koji gleda nadole s glavnog jarbola, uplašen i s vrtoglavicom, dok se ceo svet brzo okretao oko nje a oči su joj bile ispunjene naizgled neumitnim padom u more.