„Ako ne izlazim iz palate, Sarijeta, nikada neću dobiti podršku naroda", tiho je objasnila. „Moram da budem viđena, da izlazim i krećem se, i da budem neustrašiva." Zato je i imala samo osam stražarki umesto pedeset koliko je Birgita zahtevala. Ta je žena odbijala da shvati odnose u politici. „Sem toga, pošto si i ti ovde, trebaće im dve dobro naciljane kamenice."
Sarijeta ponovo frknu, ali Elejna se pravila da ne primećuje njenu tvrdoglavost. Poželela je da može i da ne primećuje njeno prisustvo, ali to jc bilo nemoguće. To što je bilo potrebno da je vide, nije bio jedini razlog za ovo jahanje. Halvin Nori izneo joj je snopove činjenica i cifara, iako ju je dosadni glas glavnog pisara gotovo uspavao, pa ipak je želela da i sama to proveri. Nori bi mogao da podnese izveštaj o pobuni jednako beživotno kao i onaj o stanju gradskih cisterni ili troškovima čišćenja kanalizacije.
U gomili je bilo mnogo stranaca, Kandoraca s račvastim bradama i Ilijanaca obrijanih tako da im je samo gornja usna ostajala ogoljena i Arafeljana sa srebrnim zvončićima u pletenicama, Domanaca bakarne kože, Altaraca maslinastog tena i tamnoputih Tairenaca, Kairhijenjana koji su odudarali od svih svojim niskim rastom i bledilom. Neki su bili trgovci koje je iznenadila zima ili su se nadali da će pokrasti ili zaskočiti svoje takmace, naduvani likovi glatkih lica koji su znali da je trgovina žila kucavica naroda, a svaki od njih je tvrdio kako je glavna žila krvotoka iako ga je izdavao loše obojen kaput ili nakit od stakla i mesinga. Mnogo je onih koji su pešačili bilo u ofucanim kaputima bilo u čakširama izlizanim na kolenima, u haljinama iskrzanih poruba i tankim ogrtačima, ili bez njih. Behu to izbeglice ratom poterane iz svojih domova ili ljudi podstaknuti na lutanje verovanjem da je Ponovorođeni Zmaj prekinuo sve veze koje su ih držale. Skupljeni od hladnoće, praznih i usukanih lica, puštali su da ih vuče kretanje onih okolo.
Videvši ženu ugaslog pogleda kako baulja kroz gomilu prigrlivši uz sebe jedno đetence, Elejna izvuče novčić iz vrećice i dodade ga jednoj stražarki, ženi rumenih obraza i hladnog pogleda. Cigan je tvrdila kako je iz Geldana, kćer sitnog plemića, pa od svega toga moglo je makar biti da je iz Geldana. Kada se stražarka nagla da joj pruži novčić, žena sa detetom nastavi da baulja pored nje, ne primećujući je, ne videći ništa. Previše je takvih bilo u gradu. Palata je svakoga dana hranila na hiljade u kuhinjama postavljenim svuda po gradu, ali previše njih nije uspevalo da smogne snage da preuzme svoju supu i parče hleba. Elejna se kratko pomoli za majku i dete dok je vraćala novčić u vrećicu.
„Ne možeš nahraniti baš svakoga”, tiho joj došapnu Sarijeta.
„U Andoru nije dopušteno da deca gladuju", reče Elejna, kao da izdaje naređenje. Ali nije znala kako da to zaustavi. U gradu je još uvek bilo dosta hrane, ali nije postojala zapoved koja bi ljude mogla naterati da jedu.
Istim putem u Kaemlin su došli muškarci i žene koji više nisu nosili rite niti imali ispijena lica. Šta god da ih je potaklo da pobegnu iz svojih domova, počeli su da smatraju da su se dovoljno udaljili i da razmišljaju o poslovima koje su bili napustili, obično sa svim ostalim što su posedovali. Međutim, svako ko je bio imalo vešt u zanatima i imalo to želeo, u Kaemlinu je mogao uvek naći bankara koji bi mu pozajmio novac. Ovih dana u gradu su na sve strane nicali novi poslovi. Samo ovog jutra videla je već tri časovničarske radnje! Na vidiku su joj bile dve radnje koje su prodavale duvano staklo, a gotovo trideset radionica izgrađeno je severno od grada. Odsad će Kaemlin izvoziti staklo umesto da ga uvozi, a isto tako i kristal. U gradu su sad pravili čipku kakva je bila ona iz Lugarda, što nije bilo nikakvo čudo pošto su skoro svi čipkari i poticali odande.
To joj je malo popravilo raspoloženje - porezi koje će ovi novi poslovi doneti biće od pomoći, mada će proći neko vreme pre nego što budu donosili mnogo - pa ipak, u gomili je bilo još nekih, koje je najviše i primećivala. Strani plaćenici u Andoru su bili lako uočljivi: muškarci grubih lica, s mačevima, šepurili su se čak i kad bi im gomila potpuno zaprečila put. Trgovački stražari su takođe išli naoružani. Ti grubijani bi odgurnuli mnoge koji im se nađu na putu, ali delovali su neupadljivo i trezveno u poređenju sa mačevima za iznajmljivanje. Sve u svemu, imali su mnogo manje ožiljaka. Plaćenici su bili rasuti po mnoštvu poput grožđica u kolaču. Pošto je bilo toliko izvora s kojih su mogli da se posluže, i pošto je zimi za njima uvek bila veća potreba, nije smatrala da će izazivati neprilike. Osim ako je, kao što se Dijelin bojala, ne budu koštali Andora. Nekako će morati da pronađe dovoljno ljudi da Straža ne postane većinom sastavljena od stranaca. A trebaće joj i novac da budu plaćeni.
