„To je vrlo jednostavno, Sarijeta" progovorila je pažljivo umirenim glasom. „Ako ih je oteo Džarid Sarand, Elenija će dati Nijani da bira. Da se Aravon prikloni Eleniji, a Nijana zauzvrat dobije neka imanja, ili da joj prerežu grkljan, a truplo zakopaju iza nekog ambara. Nijana neće lako popustiti, jer u njenoj se Kući raspravlja o tome ko je predvodi dok se ona ne vrati, zato će se cenkati; Elenija će zapretiti mučenjem, a možda će ga i primeniti, i na kraju će Aravon stati iza Saranda, za Eleniju. A ubrzo će im se pridružiti Anšar i Barin - oni se uvek povode za snažnijim. Ako ih imaju Nijanini ljudi, ona će Eleniji pružiti isti izbor, ali Džarid će krenuti da satire Aravonce, osim ako ga Elenija ne zaustavi, a ona to neće učiniti ako misli da postoji i najmanja nada da će je on osloboditi. Zato se moramo nadati da ćemo u narednih nekoliko nedelja čuti kako je vatra progutala neka od imanja Aravona."
„To je... veoma lepo rastumačeno“, reče Sarijeta, zvučeći pomalo iznenađeno.
„Sigurna sam da bi i ti to mogla, posle nekog vremena", odvrati Elejna suviše slatkasto, osećajući ubod zadovoljstva zbog treptanja druge sestre. Svetlosti, njena je majka očekivala od nje da sagleda makar toliko još kad joj je bilo deset godina!
Do palate su jahale u tišini, a ona jedva da je primećivala mozaik kula jarkih boja i predivan pogled na Unutrašnji grad. Umesto toga, razmišljala je o Aes Sedai u Kaemlinu i doušnicima u kraljevskoj palati, o tome ko drži Eleniju i Nijanu i koliko bi Birgita mogla da zastrani u prikupljanju novih stražara, o tome je li vreme da se proda posuđe iz palate i ostatak dragulja. Beše to čitav niz mračnih misli, ali lice joj je i dalje bilo glatko i dostojanstveno dok je odvraćala pozdravom na raštrkane poklike koji su je pratili. Kraljica ne sme da pokazuje strah, naročito kada ga oseća.
Kraljevska palata bila je čisto belo zdanje s majstorski obrađenim balkonima i nadsvođenim prolazima u Unutrašnjem gradu, na vrhu brda, najvišeg u Kaemlinu. Njeni vitki tornjevi i pozlaćene kupole isticali su se naspram podnevnog neba, vidljivi miljama uokolo, obznanjujući moć Andora. Ispred nje, na Kraljičinom trgu, inače su se odigravali veličanstveni dočeci i odlasci; tu su se u prošlosti okupljale gomile, slušala saopštenja od kraljica i uz povike podržavale vladarke Andora. Elejna je ušla kroz zadnji deo palate, kasajući prema glavnom dvorištu konjušnica, dok su Vatrenjakove potkovice odzvanjale po kamenom popločanom dvorištu. To je bila široka zaravan, s dve strane omeđena redovima visokih zalučenih vrata konjušnica, a nad njom se nadnosio jedan jedini dugačak kameni balkon, jednostavan i čvrst. Mogao se delimično videti i odozgo, s nekog prolaza sa stubovima, ali ovo je bio radni prostor. Pred jednostavnom kolonadom, kuda se ulazilo u samu palatu, desetina stražara pripremala se da zameni one koji su bili na dužnosti na trgu; ukočeno su stajali pored svojih konja dok ih je potporučnik - prosedi, šepavi čovek, nekada stegonoša pod Garetom Brinom - proveravao.
Uz spoljni zid još tridesetak ih je upravo uzjahivalo, spremno da po dvojica krenu u nadzor Unutrašnjeg grada. Običnim danima bilo je drugih stražara, čija je glavna dužnost bila nadziranje ulica, ali pošto im se broj toliko smanjio, morali su da im se priključe i ovi koji su čuvali palatu. Kejrejn Frensi je isto tako bila tamo: punačka žena u zanosnoj zelenoj prugastoj haljini za jahanje i s plavozelenim ogrtačem, na svom sivom škopcu, dok je Venr Kosan, jedan od njenih Zaštitnika, uzjahivao dorata. Taman, s nešto sedih u kovrdžavoj kosi i bradi, veoma vitak čovek beše u jednostavnom smeđem ogrtaču. Izgleda da njih dvoje nisu hteli da se zna ko su.
