Tornjevi ponoći полностью

Boreći se za dah, prenu se. Nalazi se u bolesničkom šatoru. Anteji - tihi Aša’man proređene kose - stajao je nad njim. Svetlosti, Ituralde se oseća iznureno. Premalo sna u spoju sa iznurenošću koja potiče od Lečenja. Dok su ga zvuci bitke preplavljivali, osetio je da su mu kapci opasno teški.

„Lorde Ituralde", kaza mu Anteji, „imam tkanje koje neće učiniti da ti bude dobro, ali će te naterati da misliš kako ti je dobro. Može da bude štetno po tebe. Želiš li da nastavim s tim?“

„Ja...“, zausti Ituralde, mumlajući. „To...“

„Krv i krvavi pepeo“, progunđa Anteji. Pruži ruke, pa još jedan talas Moći preplavi Ituraldea. Bilo je to kao da ga je neka metla počistila, rasterujući sav umor i zbunjenost, vraćajući mu oštrinu čula i donoseći osećaj kao da se lepo naspavao. Desno oko ga više nije bolelo.

Međutim, nešto se zadržalo negde u dubini, nekakva iznurenost u njegovim kostima. To može da zanemari. Pridiže se u sedeći položaj, duboko udahnu i izdahnu, pa pogleda Antejla. „Sine, to je baš korisno tkanje. Trebalo je da mi kažeš da to umeš!“

„Opasno je“, ponovi Anteji. „Rečeno mi je da je opasnije od onog koje izvode žene. Na neki način je delotvornije. Sada dobijaš budnost u zamenu za docniju veću iznurenost."

„Kasnije nećemo biti usred grada koji osvajaju Troloci. Makar ako Svetlost da. Dip?"

„Najpre sam se pobrinuo za njega", odgovori Anteji, pokazujući Aša’mana na obližnjem ležaju, odeće oprljene i lica krvavog. Desna noga završavala mu se zalečenim patrljkom i činilo se da diše, premda je u nesvesti.

„Konele!" viknu Ituralde.

„Milostivi", javi se vojnik prilazeći mu. Negde je našao odred vojnika da budu Ituraldeova lična straža.

„Hajde da ispitamo ovu pometnju", reče mu Ituralde. Istrča iz bolesničkog šatora, zaputivši se prema palati Kordamora. Grad je bio u potpunom metežu i na sve strane su jurcali odredi Saldejaca i Domanaca. Konel je, pokazujući razboritost i dalekovidost, poslao glasnika da nađe Joelija.

Palata je bila u blizini, odmah ispred glavne kapije. Zidovi su joj bili oštećeni u prasku, ali zgrada je delovala zdravo. Ituralde ju je koristio kao zapovednički položaj. Ljudi će očekivati da ga nađu tamo. Utrčaše u palatu, a Konel je nosio Ituraldeov mač - opasač mu je u nekom trenutku bio presečen. Popeše se na drugi sprat, pa istrčaše na balkon koji je gledao na područje zahvaćeno praskom.

Kao što se prvobitno pribojavao, grad je izgubljen. Razvaljeni zid branili su na brzinu okupljeni vojnici. Golemi talas Troloka bacao je splavove u jarak, a neki su počeli da ga prelaze, praćeni Senima. Ljudi su jurili ulicama kao muve bez glave.

Kao što je kazao Dipu, mogao bi da se odbrani samo da je imao više vremena da se pripremi. Sada ne. Svetlosti, ova odbrana je bila nedaća za nedaćom.

„Okupi Aša’mane", naredi Ituralde. „I sve moje zapovednike koje možeš da nađeš. Pripremićemo povlačenje kroz kapije."

„Razumem, milostivi", odgovori Konel.

„Ituralde - ne!" Joeli izjuri na balkon, uniforme prljave i pocepane.

„Preživeo si", sa olakšanjem reče Ituralde. „Izvrsno. Čoveče, tvoj grad je izgubljen. Žao mi je. Povedi svoje ljude s nama i možemo..."

„Gledaj!" reče Joeli, pa povuče Ituraldea do ruba balkona, pokazujući ka istoku. Debeli stub dima dizao se u daljini. Neko selo koje su Troloci spalili?

„Stražarska vatra", nastavi Joeli. „Moja sestra je videla da pomoć dolazi! Moramo da izdržimo dok ne stignu."

Ituralde se pokoleba. „Joeli", tiho kaza, „ako neka vojska uopšte dolazi, nemoguće je da je dovoljno velika da zaustavi ovu hordu Troloka. A i to pod pretpostavkom da nije reč o obmani. Nakot Senke se pokazao lukavim u prošlosti."

„Daj nam nekoliko sati", odgovori Joeli. „Brani ovaj grad sa mnom i pošalji izviđače kroz one tvoje kapije da vide da li neka vojska zaista dolazi."

„Nekoliko sati?", upita Ituralde. „S rupom u bedemu? Joeli, preplavljeni smo."

„Molim te", preklinjao ga je Joeli. „Zar ti nisi jedan od onih koje nazivaju velikim kapetanima? Pokaži mi šta to zvanje znači, lorde Rodele Ituralde."

Ituralde se okrenu da pogleda skršeni zid. Čuo je kako se njegovi zapovednici skupljaju iza njega, u najvišoj odaji palate. Bojni red iza zida već se rastura. Neće izdržati dugo.

Pokaži mi šta to znači.

Možda...

„Timote, jesi li tu?“, zaurla Ituralde.

Riđokosi čovek u crnom kaputu kroči na balkon. Sada kada je Dip pao, zacelo on zapoveda Aša’manima. „Ovde, lorde Ituralde."

„Okupi svoje ljude", žurno mu naredi Ituralde. „Preuzmi zapovedništvo nad onim procepom i naredi vojnicima da se povuku. Hoću da Aša’mani zadrže Troloke. Potrebno mi je pola sata. Hoću da svom snagom - svime što možete - napadnete one Troloke. Čuješ li me. Svom snagom. Odraću vas ako budete mogli makar sveću da zapalite usmeravanjem kada se sve ovo završi."

„Gospodine", odgovori Aša’man. „Naše povlačenje?"

„Ostavi Antejla u šatoru za Lečenje", naredi Ituralde. „On može da otvori dovoljno veliku kapiju da Aša’mani pobegnu. Ali svi ostali - branite onaj procep!"