Tornjevi ponoći полностью

Saldejski konjanici pođoše za njima; kopita i bokovi njihovih atova behu mokri od smrdljive krvi pobijenih. Ljudi se pojaviše u prozorima „zapaljenih" zgrada - vatre su bile pažljivo zapaljene u odvojenim i zatvorenim sobama - pa počeše da puštaju strele na Troloke u velikom dvorištu. Drugi baciše sveža koplja konjanicima, koji se onda poredaše u bojni red i pojahaše na Troloke. Strele prestaše da lete, a konjanici jurišem pregaziše dvorište.

Izginulo je na stotine Troloka. Možda i na hiljade. Preživeli su pobegli kroz procep. Većina Mirdraala se dala u beg. Ostali postadoše mete za lukonoše. Ubijanje svakog od njih može da znači i smrt na desetine Troloka koji su s njima povezani. Seni padoše - mnoge načičkane desetinama strela.

„Daću naređenje da se odredi ujedine i opet brane procep", željno reče Joeli.

„Ne“, odvratio je Ituralde.

„Ali..."

„Borba na procepu ništa nam neće doneti“, objasni Ituralde. „Izdaj naređenje da se ljudi premeste u druge zgrade i da strelci zauzmu druge položaje. Ima li skladišta ili drugih velikih zgrada u kojima mogu da se sakriju konjanici? Brzo ih premesti tamo. Onda ćemo čekati."

„Oni neće opet upasti u zasedu."

„Ne“, saglasi se Ituralde. „Ali kretaće se lagano i oprezno. Ako se budemo borili prsa u prsa s njima - izgubićemo. Ako izdržimo, s vremenom ćemo pobediti. Joeli, postoji samo jedan izlaz iz ovoga - da preživimo dok ne dođe pomoć. Ako dolazi."

Joeli klimnu.

„Naša sledeča klopka neće ubiti tako mnogo njih", nastavi Ituralde, „ali Troloci su kukavice u srcu. Saznanje da svaka ulica odjednom može da se pretvori u smrtonosnu klopku učiniće ih kolebljivim, što će nama doneti više vremena nego da izgubimo pola našeg ljudstva braneći onaj zid."

„U redu", odgovori Joeli, a onda se pokoleba. „Ali... zar to ne znači da oni predviđaju naše poteze? Ovo će uroditi plodom samo ako oni budu očekivali naše zasede."

„Pretpostavljam da to jeste tačno."

„Zar onda ne bi trebalo da uradimo nešto drugačije? Kazao si da bi trebalo da promenimo namere ako imamo makar nagoveštaj da neprijatelj zna šta ćemo uraditi."

„Sine, previše razmišljaš. Idi i radi šta ti je naređeno."

„Ovaj, da, milostivi." On žurno ode.

Ovo je, pomislio je Ituralde, razlog zašto nikada ne bi trebalo da nekoga učim taktici. Teško je objasniti učenicima da postoji jedno pravilo koje je jače od svih ostalih: uvek veruj svom osećaju. Troloci će se plašiti. On to može da iskoristi. Može da iskoristi sve što mu daju.

Ne voli da previše razmišlja o tom pravilu, da mu misli ne bi skrenule na činjenicu da ga je već prekršio - zato što su mu svi osećaji vrištali da je odavno trebalo da se povuče iz tog grada.

„Šta misliš, šta to Perin sprema?“, upita Berelajn dok se šetala pored Faile i Alijandre.

Faila nije odgovarala. Daleko sunce prekriveno oblacima slabašno je obasjavalo to kasno popodne. Ubrzo će se od njega obzorje zapaliti, kada potone i sakrije se preko noći. Perin će za dva dana otići na suđenje. Znala je da ga je on odlagao samo da bi dobio na vremenu kako bi Aša’mani rešili onu neobičnu muku koja ih muči s kapijama.

Njihova vojska i dalje raste - prilazi im sve više i više ljudi. Izviđači izveštavaju da se i vojska Belih plaštova uvećava. Sporije, ali svejedno raste. U ovakvim vremenima vojska označava snagu i - ako ništa drugo - hranu.

Jedan šumarak prstokorena zalepio se za vodu potočića koji je tekao pored Perinovog tabora. Baš su čudne te biljke, s korenjem koje je umočeno u vodu. Stabla im liče na rastopljeno staklo koje se potom stvrdnulo. U Saldeji ne postoji ništa ni nalik tome. Ovde se čini kao da je potrebno da čovek napravi svega dva pogrešna koraka, pa da završi u močvari.

„Nemaš nikakav odgovor?" upita Berelajn. U poslednje vreme deluje rasejano. „Nešto sam razmišljala - možda bi bilo dobro da pošaljemo izaslanika vojsci Belih plaštova. Misliš li da bi mi Perin dozvolio da odem i razgovaram s njima? Možda mogu da uputim ličnu molbu u njegovo ime."

Ona ne prestaje da se vraća na to. „Ne“, odgovori Faila. „Znaš da je čvrsto rešen da se to suđenje sprovede, Berelajn."

Prva napući usne, ali ništa više ne reče. Njih tri nastaviše da šetaju, u društvu deset Devica. Faila bi se nekada žalila zbog toga, ali to je bilo pre nego što su je zarobili onako nenadano i onoliko lako.

U daljini je ugledala malu skupinu izbeglica kako napušta logor, hodajući ka jugoistoku, ali ne putem. Pre nego što su kapije prestale da rade, jedno deset hiljada njih poslato je u seoske delove Kairhijena. Svi su dobili uputstva da drže jezike za zubima. Perin nije hteo da se još pročuje za mesto na kojem se nalazi. Žene će ćutati, ali naravno da će muškarci blebetati; oni nikada ne umeju da ćute.