Tornjevi ponoći полностью

„Zato što smo bile prijateljice", objasni Alijandra. „Nakon svega kroz šta smo prošle zajedno, ispalo je da je ona Morgaza Trakand. Ne samo kraljica - već ona kraljica. Ta žena je živa legenda. A bila je ovde, s nama, i posluživala nam je čaj. I to jadno."

„Moraš priznati", zamišljeno primeti Faila, „da se s vremenom poboljšala kada je o čaju reč."

Faila prinese ruku grlu i dodirnu vrpcu s Rolanovim kamenom. Nije ga nosila baš svakoga dana, ali sve u svemu prilično često. Je li Morgaza lagala sve vreme dok su bili u zarobljeništvu Šaidoa? Ili je, na neki način, bila iskrena? Pošto nije imala nikakve titule, nije ni morala da bude „legendarna" Morgaza Trakand. Pod takvim okolnostima, je li verovatnije da će nečija prava priroda isplivati na površinu?

Faila čvrsto stisnu vrpcu. Morgaza neće iskoristiti to suđenje protiv Perina iz čiste pakosti. Ali hoće suditi pošteno. To znači da Faila mora da bude spremna i da u pripravnosti...

Odnekud iz blizine oglasi se vrisak.

Faila se smesta okrenu prema šumi. Nagonski je očekivala da će iz žbunja iskočiti Aijeli, kako bi ubijali i otimali, pa ju je na tren preplavio čist užas.

Ali vrištanje se čulo iz logora. Ona opsova, pa se opet okrenu, ali oseti kako je nešto vuče za opasač. Iznenađeno spusti pogled i vide kako nož koji je nosila za pojasom izleće iz svojih korica i okreće se u vazduhu.

„Mehur zla", viknu Berelajn i zatetura se.

Faila se sagnu i baci na tle u trenu kada njen nož polete kroz vazduh, pokušavajući da joj se zarije u glavu. Promaši za dlaku. Kada se Faila diže u čučeći položaj, iznenadi se kada vide da je Berelajn suočena s bodežom, koji je izgleda - sudeći po tome kako je Berelajnina košulja bila pocepana - izleteo iz skrivenih kanija u njenom rukavu.

Iza Berelajn, čitav logor bio je u pometnji. Izbeglice koje su u blizini vežbale razbežale su se na sve strane, dok su se mačevi i koplja sami od sebe okretali u vazduhu. Činilo se kao da je sve ijedno oružje u logoru odjednom oživelo i napalo svog gospodara.

Pokret. Faila se baci u stranu kada je njen nož opet napade, ali jedna prilika potpuno bele kose i u smeđoj odeći zgrabi oružje iz vazduha, čvrsto ga držeći. Sulin se zakotrlja, držeći nož i čvrsto stiskajući zube dok ga je grabila iz vazduha i udarala njime o jedan kamen, tako slomivši sečivo.

Nož prestade da leti, ali Sulinina koplja otrgnuše se s njenih leđa i poleteše ka nebu, okrećući glave prema njoj.

„Bežite!", viknu Devica, okrenuvši se i suočivši se sa sva tri koplja odjednom.

„Kuda?", zatraži da čuje Faila, uzimajući kamen s tla. „Oružje je svuda." Berelajn se borila sa svojim bodežom. Pošlo joj je za rukom da ga zgrabi, ali bodež joj se otimao, tako da su joj ruke letele čas na jednu, čas na drugu stranu. Alijandru su opkolila tri noža. Svetlosti! Faila odjednom bi srečna zbog toga što je tog dana stavila samo jedan nož.

Nekoliko Devica dojuri da pomogne Alijandri, bacajući kamenje na noževe i izbegavajući koplja koja su ih napadala. Berelajn je bila sama.

Škrgućući zubima - napola se osećajući kao budala zbog toga što pomaže ženi koju mrzi - Faila skoči i spusti ruke preko Berelajninih, pomažući Prvoj. Njih dve zajedničkim snagama okrenuše bodež prema du, tako da se vrhom zarije u zemlju. Za divno čudo, bodež prestade da se kreće čim se to dogodi.

Faila ga kolebljivo pusti, pa se okrenu da pogleda raščupanu Berelajn. Žena je desnom šakom pritiskala levi dlan kako bi što manje krvarila iz posekotine koju je zadobila. Ona pogleda Failu. „Hvala ti."

„Šta ga je zaustavilo?" upita Faila dok joj je srce divlje tuklo u nedrima. Vika se čula po čitavom taboru. Psovanje. Zveket oružja.

„Prašina?" klečeći upita Berelajn.

Faila zari prste u crnicu. Okrenu se i oseti strepnju kada vide da je jedna Devica oborena, mada su ostale oborile iz vazduha nekoliko letećih kopalja. Faila baci šaku zemlje na koplje koje je i dalje zujalo.

Oružje pade čim ga zemlja dodirnu. Sulin to primeti, a oči joj se razrogačiše iznad vela. Ona baci kamenje koje je držala i zgrabi šaku zemlje, pa je rasu preko glave koplja koje se ustremilo pravo na njeno srce.

Zemlja ga zaustavi i koplje pade na tle. U njihovoj blizini, vojnici koji su pratili Failu i ostale kako bi ih čuvali teže su izlazili na kraj sa svojim oružjem. Obrazovali su krug i štitovima se branili od oružja koje ih je napadalo. Bili su pogureni, a na licima im se ocrtavala zabrinutost.

„Brzo!", viknu Faila Devicama, obema šakama grabeći zemlju. „Pronesite glas! Recite ostalima kako da zaustave oružje!" Ona baci zemlju na bodeže pored Alijandre i pođe joj za rukom da jednom šakom zemlje obori dva iz vazduha, a onda potrča prema obližnjim vojnicima.

„Galade, nema potrebe da se izvinjavaš", tiho kaza Morgaza. „Nisi mogao da znaš šta se dešava u Tvrđavi Svetlosti. Bio si ligama i ligama daleko."