Tornjevi ponoći полностью

Sedeli su u njegovom šatoru, okrenuti jedno prema drugom, a svetlost kasnog popodneva obasjavala je šatorske zidove. Galad je sedeo i ruku sklopljenih u krilu naginjao se ka njoj. Tako zamišljen. Podsetio ju je na njen prvi utisak o njemu, koji je stekla odavno - kada se udala za njegovog oca. To mlado dete bilo je samo deo pogodbe i mada ga je Morgaza usvojila, oduvek se bojala da se on ne oseti manje voljenim od svog brata i sestre.

Galad je oduvek bio tako ozbiljan. Smesta je isticao kada neko učini nešto pogrešno. Ali za razliku od druge dece - naročito od Elejne - on svoje znanje nikada nije koristio kao oružje. Trebalo je da ona to uvidi. Trebalo je da shvati da će ga privući Beli plaštovi, zbog njihovog pogleda na svet koji je crno-beli. Je li ga mogla bolje pripremiti? Da li mu je mogla pokazati kako svet nije crno-beo? Čak nije ni siv. Svet je pun boja, koje se ponekada ne uklapaju ni u jednu paletu moralnosti.

On diže pogled, ruku i dalje sklopljenih, a u očima mu se videlo da je uznemiren. „Pogrešno sam optužio Valdu. Kada sam izašao pred njega, rekao sam da zahtevam suđenje pod Svetlošću zbog toga što te je zloupotrebio i ubio. Polovina toga bila je pogrešna. Pogrešio sam, makar delimično. Bez obzira na tu činjenicu, drago mi je što sam ga ubio."

Dah joj zastade u grlu. Valda je navodno bio jedan od najvećih živih mačevalaca. A Galad ga je pobedio u dvoboju? Taj mladić? Ali on više nije mladić. Galad je sebi izabrao i teško joj je bilo da ga osuđuje zbog tih izbora. Na neki način, oni su dostojniji divljenja nego njeni.

„Dobro si postupio", odgovori mu ona. „Valda je bio obična zmija otrovnica. Sigurna sam da se on krio iza Nijalove smrti. Galade, celom svetu si učinio uslugu."

On klimnu. „Zaslužio je da umre, zbog onoga što ti je učinio. Ali svejedno ću morati da izdam objavu." Ustade, pa prekrsti ruke iza leđa i stade da hoda napred- nazad, a njegova bela odeća kao da je blistala na svetlosti. „Objasniću da je moja optužba da te je ubio bila lažna, ali da je Valda svejedno zaslužio smrt zbog svojih drugih prestupa. Grdnih prestupa." Zastade na trenutak. „Voleo bih da sam to znao."

„Sine, ništa ne bi mogao da uradiš", odgovori mu ona. „Sama sam kriva za svoje zatočeništvo. Kriva sam zbog toga što sam verovala svojim neprijateljima."

Galad odmahnu rukom. „Ako je ono što si čula istinito, Gebrilu nisi mogla da se odupreš. A što se tvog zatočeništva tiče, nisi ti dopala toga jer si verovala svojim neprijateljima, več te je Valda izdao - baš kao sve nas. Zmajevi nikada nisu neprijatelji onima koji hodaju pod Svetlošću."

„A Perin Ajbara?", upita ona.

„Nakot Senke."

„Ne, sine. Ne dopada mi se ponešto što je uradio, ali dajem ti reč da je on dobar čovek."

„Onda će se to pokazati na suđenju", reče joj Galad.

„I dobri ljudi mogu da pogreše. Ako nastaviš sa ovim, to bi moglo da se završi na način koji niko od nas ne želi."

Galad se ukoči i namršti. „Majko, da li ti to hoćeš da kažeš da bi njemu trebalo dopustiti da se oslobodi za svoj zločin?"

„Hajde", mahnu mu ona. „Sedi. Uhvatiće me vrtoglavica od tog tvog koračanja napred-nazad."

Možda zbog toga što se tek u skorije vreme uzdigao na položaj gospodara kapetana zapovednika, ali već kao da se nakostrešio na njenu naredbu. Međutim, ipak je seo.

Začudo, opet se ponašala kao kraljica. Galad je tih teških meseci uopšte nije video. O njoj je razmišljao kao o staroj Morgazi, pa se zbog toga ona u njegovoj blizini zapravo osećala kao prava Morgaza. Skoro.

Nijal ju je držao u zatvoreništvu, ali ju je poštovao, a ona je počela da misli kako bi i ona njega mogla da poštuje. Šta li se desilo sa onom tablom na kojoj su ona i Nijal onako često igrali kamenove? Nimalo joj se ne dopada zamisao da bi se moglo desiti da je slomljena u seanšanskom napadu.

Hoće li Galad postati gospodar kapetan zapovednik kakav je Nijal bio, ili možda još bolji? Kraljica u njoj, kraljica koja se ponovo probudila iz dremeža, želela je da nađe neki način da uzdigne njegovu svetlu stranu i priguši mračnu.

„Galade", upita ga, „šta ćeš uraditi?"

„U vezi sa suđenjem?"

„Ne. Sa ovom tvojom vojskom."

„Borićemo se u Poslednoj bici."

„To je za divljenje", kaza mu ona. „Ali znaš li šta to zaista znači?"

„Znači da ćemo se boriti rame uz rame s Ponovorođenim Zmajem."

„I sa Aes Sedai."

„Možemo neko vreme provesti boreći se uz veštice, ako je to zarad opšteg dobra."

Ona sklopi oči i uzdahnu. „Galade, slušaj samo sebe šta pričaš. Nazivaš ih vešticama? Bio si tamo da se obučavaš, možda čak i da bi postao Zaštitnik?"

„Da."

Ona otvori oči. Zvučao je tako iskreno. Ali čak i najopasniji i najnasilniji psi umeju da budu iskreni. „Majko, znaš li šta su one uradile Elejni?" upita je.

„Misliš to što su je izgubile?" Morgaza je i dalje bila besna zbog toga.

„Slale su je na zadatke", odvrati on, glasa prepunog gađenja. „Odbile su da mi dozvole da je vidim, verovatno zbog toga što su je slale u opasnost. Sreo sam je kasnije, van Kule."

„Gde je ona?" željno upita Morgaza.