Tornjevi ponoći полностью

„Ovde, na jugu. Moji ljudi Aes Sedai nazivaju vešticama. Ponekad se pitam koliko je to blizu istine."

„Galade..."

„Nisu sve žene koje koriste Jednu moč same po sebi zle", reče on. „To je pogrešno verovanje koje Deca gaje. Put Svetlosti ne tvrdi to; samo kaže da iskušenje koje sa sobom nosi koriščenje Jedne moći ume da iskvari. Verujem da su žene koje sada rukovode Belom kulom dopustile da ih njihove sebične spletke zaslepe."

Ona klimnu, pošto nije želela da se raspravlja oko toga. Hvala Svetlosti što Elaida nije tu, pa ne može da čuje takvo zaključivanje!

„Bilo kako bilo", nastavi on. „Borićemo se rame uz rame s njima i Ponovorođenim Zmajem, pa i s tim Perinom Ajbarom - ako to bude potrebno. Borba protiv Senke važnija je od svega ostalog."

„Onda hajde da se pridružimo toj borbi", reče mu ona. „Galade, zaboravi na ovo suđenje! Ajbara namerava da raspusti deo ove vojske i da ostatak preda Al’Toru."

On je pogleda pravo u oči, pa klimnu. „Da. Sada shvatam da te je Šara dovela k meni. Putovaćemo s vama. Posle suđenja."

Ona uzdahnu.

„Ne činim ovo svojevoljno", kaza joj Galad i opet ustade. „Upravo je Ajbara predložio da mu se sudi. Grize ga savest i bilo bi pogrešno da mu se uskrati ova prilika. Neka dokaže svoju nevinost nama i sebi. Onda možemo da nastavimo." Oklevajući pruži ruku i dodirnu mač u belim kanijama, koji je stajao na njegovom ormariću. „A ako nastavimo bez njega, onda će počivati u Svetlosti, pošto je platio za svoje zločine."

„Galade", upita ga ona, „znaš li da je Lini među ljudima iz Perinovog tabora, koje si ti zarobio?"

„Trebalo je da se javi i da mi se pokaže. Oslobodio bih je."

„Ali nije. Čula sam te kako samo što nisi otvoreno zapretio da ćeš pogubiti zatvorenike ako Perin ne pristane na bitku. Da li bi to zaista učinio?"

„Njihova krv pala bi na njegovu dušu.“

„Linina krv, Galade?"

„Ja... primetio bih je među ostalima i izvukao iz opasnosti."

„Dakle, ubio bi one ostale?", nastavi s pitanjima Morgaza. „Ljude koji nisu učinili ništa loše i čija je jedina krivica to što ih je Ajbara obmanuo?"

„Do tih pogubljenja nikada ne bi došlo. To je bila samo pretnja."

„Lažeš."

„Bah! Šta je svrha svega ovoga, majko?"

„Da te nateram da razmišljaš, sine", odgovori mu Morgaza. „I to onako kako je ranije trebalo da te ohrabrujem da razmišljaš, umesto što sam te prepustila tvojim jednostavnim opsenama. Život se ne svodi na bacanje novčića, pa koja strana padne. Jesam li ti ikada pričala o suđenju Tamu Felmliju?"

Galad odmahnu glavom. Delovao je razdraženo.

„Saslušaj me. Bio je ciglar u Kaemlinu - i to ugledan. Na početku moje vladavine, bio je optužen da je ubio svog brata. Bio je dovoljno ugledan i slučaj je bio dovoljno važan da sam ja lično sudila. Na kraju je bio obešen."

„Prikladan kraj za jednog ubicu."

„Da", odgovori Morgaza. „Nažalost, pravi ubica je završio na slobodi. To delo je zapravo počinio jedan od njegovih radnika. To je isplivalo na površinu tek dve godine kasnije, kada je taj čovek uhapšen zbog drugog ubistva. Tada nam se smejao dok smo ga vešali. Felmli je sve vreme bio nevin. Pravi ubica je bio jedan od onih koji su ga za vreme prvobitnog postupka osuđivali."

Galad zaćuta.

„Bio je to jedini put", nastavi Morgaza, „kada sam zasigurno znala da sam greškom obesila nevinog čoveka. Zato mi reci, Galade - da li bi trebalo da ja budem obešena zbog svoje greške, koja je nevinog čoveka koštala glave?"

„Dala si sve od sebe, majko."

„A čovek koji nije zaslužio da umre svejedno je mrtav."

Galad je delovao onespokojeno.

„Deca vole da kažu kako ih Svetlost štiti", nastavi Morgaza, „te da je vodilja njihovog rasuđivanja i da vodi ljude pravdi. Ne radi to tako, Galade. Valda je, tvrdeći da ima blagoslov Svetlosti, znao da čini užasne stvari. A ja sam, nadajući se da će mi Svetlost pomoći, nepravedno ubila čoveka.

Ne kažem ja da je Ajbara nevin. Nisam dovoljno saslušala ni jednu ni drugu stranu. Ali hoću da razumeš nešto - ponekad dobri ljudi mogu da učine nešto loše. Ponekad jeste prikladno da zbog toga budu kažnjeni, ali ponekad kazna nikome ne donosi dobro i ne služi ničemu, pa je najbolje pustiti ih da nastave sa svojim životom i da iz toga nešto nauče. Baš kao što sam ja nastavila i naučila nešto nakon što sam donela tako lošu procenu."

Galad se namršti.

To je dobro. Na kraju, on odmahnu glavom, a lice mu se razvedri. „Videćemo šta će biti na suđenju. To...“

Začu se kucanje na stubu ispred šatora. Galad se okrenu, pa se još više namršti. „Da?“

„Moj gospodaru kapetane zapovedniče", kaza jedan Beli plašt, dižući šatorsko krilo i ulazeći u šator. Bio je to vitak čovek sa upalim očima i velikim podočnjacima. „Upravo je stigao glasnik iz tabora onog stvorenja Ajbare. Traže da se pomeri suđenje."

Galad ustade. „Iz kog razloga?", zatraži da čuje.