„Tvrde da je došlo do nekakvog meteža u njihovom logoru", odgovori Beli plašt. „Nešto u vezi s ranjenicima koje treba izviđati. Moj gospodaru kapetane zapovedniče... to je očigledno spletka. Nekakva varka. Trebalo bi da ih napadnemo, ili u najmanju ruku da im odbijemo to besmisleno produžavanje."
Galad se pokoleba.i pogleda Morgazu.
„Nije to spletka, sine", kaza mu ona. „To ti dajem reč. Ako Ajbara kaže da mu je potrebno više vremena, onda to kaže iskreno."
„Ma", ponovi Galad i mahnu glasniku da može da ode. „Razmisliću o tome. Kao i o svemu ostalom što si rekla, majko. Možda bi još malo vremena za razmišljanje bilo... dobrodošlo."
„Usmerivači kažu da daju sve od sebe", objasni Gaul, hodajući pored Perina dok su obilazili razne delove logora. „Ali kažu da može potrajati nekoliko dana dok se ne postaraju za sve."
Sunce je zalazilo prema obzorju, ali noć će verovatno biti dugačka za mnoge od onih koji se staraju za ranjenike. Povređeno je na hiljade ljudi, mada većina rana - srećom - nije bila strašna. Ostali su bez nekih ljudi. Bez previše ljudi; možda jednako mnogo kao od onih zmijskih ujeda.
Perin zastenja. I Gaulu je ruka u udlazi; odbranio se od svojih kopalja, samo da bi ga jedna od njegovih rođenih strela umalo ubila. Zaustavio ju je podlakticom. Kada ga je Perin pitao kako je, zasmejao se i kazao da su prošle godine otkad se poslednji put ustrelio rođenom strelom. Aijelski smisao za šalu.
„Jesmo li čuli nešto od Belih plaštova?" upita Perin, okrećući se prema Aravini, koja je hodala s njegove druge strane.
„Da“, odgovori mu ona. „Ali ništa određeno. Njihov zapovednik mi je kazao da će
„Pa, nije on taj koji će odlučiti", kaza Perin, zaputivši se u majenski deo logora kako bi proverio šta je s Berelajninim ljudima. „Neću da se upuštam u bitku kada je četvrtina mojih ljudi ranjena, a Aša’mani mrtvi umorni od Lečenja. Ići ćemo na to suđenje kada ja tako kažem, a ako se Damodred s time ne slaže, slobodno može da nas napadne."
Gaul zastenja u znak saglasnosti. Nosio je svoja koplja, ali Perin je primetio da su vezana na svoje mesto daleko čvršće nego obično. Aravina je nosila svetiljku, mada im njena svetlost još nije bila potrebna. Očigledno da je očekivala kako će okasniti.
„Obavesti me kada se Tam i Elijas vrate", kaza Perin Gaulu. Perin ih je odvojeno poslao da obiđu obližnja sela i da se uvere kako njihovi žitelji - oni koji se nisu pridružili vojsci što je prolazila - nisu pretrpeli povrede zbog mehura zla.
Berelajn se pribrala, a glava joj je bila povezana. Lično mu je uručila izveštaj, u svom šatoru, koliko je njenih vojnika bilo povređeno i saopštila mu imena poginulih. U njenom delu logora bilo ih je samo šest.
Perin zevnu izlazeći iz šatora pa posla Aravinu da obiđe Aes Sedai. Gaul je otrčao da pomogne pri nošenju nekih ranjenika, tako da je Perin na kraju sam pošao stazom prema Alijandrinom delu tabora.
Njegov čekić nije pokušao da ga ubije. Koliko zna, bilo je to jedino oružje koje nije odgovorilo na onaj mehur zla. Šta li to znači?
Odmahnu glavom, pa se pokoleba i zamišljeno zastade kada začu kako neko trči stazom prema njemu. Uhvati Tamov miris i okrenu se da pogleda stamenog čoveka dok mu je prilazio.
„Perine, sine", obrati mu se Tam, sav zadihan od trčanja. „Upravo se desilo nešto neobično."
„Mehur zla je pogodio neko selo?", uznemiren upita Perin. „Da li ima povređenih?"
„O, ne", reče Tam. „Nije to. Sa selom je sve u redu. Nisu ni primetili da nešto nije kako treba. Ovde je posredi nešto drugo." Tam je mirisao čudno. Zamišljeno i zabrinuto.
Perin se namršti. „Šta? Šta se dešava?"
„Ja... pa, sine, moram da idem", objasni mu Tam. „Moram da odem iz tabora. Ne znam kada ću se vratiti."
„Da lije ovo..."
„Nema nikakve veze s Belim plaštovima", odgovori Tam. „Rečeno mi je da ne mogu mnogo da pričam o tome - ali to je u vezi s Random." Boje se uskomešaše. Rand hoda hodnicima Kamena Tira. Izraz na licu mu je mračan. Opasan.
„Perine", nastavi Tam, „mislim da je ovde reč o nečemu što moram da završim. To se tiče Aes Sedai i
Perin pogleda Tama pravo u oči i vide iskrenost u njima. On klimnu. „Onda dobro. Je li ti potrebna pomoć? Da neko pođe s tobom, kud god da ideš?"
„Biču dobro", odgovori mu Tam. U mirisu su mu se osećao stid. Šta li se to dešava? „Sine, pokušaću da ti dovedem neku pomoć." On uhvati Perina za rame. „Bio si dobar. Ponosim se tobom, a i tvoj otac bi se ponosio. Samo nastavi. Videćemo se u Poslednjoj bici, ako ne ranije."
Perin klimnu. Tam požuri prema svom šatoru, možda da bi video šta će poneti.
Teško je ostavljati utisak kraljevskog dostojanstva dok te u nosiljci šetaju po kaemlinskom bedemu, ali Elejna je davala sve od sebe. Ponekad je bitnije dobiti ono što hoćeš nego delovati kraljevski.
