Tornjevi ponoći полностью

Odmaranje u krevetu! Za kraljicu! Pa, da bi sprečila Melfanu da joj ne stoji nad glavom, položila je zakletvu da neće biti na nogama. Ali nije kazala da će sve vreme boraviti u svojoj spavaćoj sobi.

Četiri gardista je nosilo na ramenima njenu nosiljku. Elejna je sedela između doručja, u grimiznoj haljini, kose pažljivo očešljane i s Ružinom krunom Andora na glavi.

Dan je bio sparan, pošto je postalo toplo, a nebo je i dalje bilo tmurno i zastrto oblacima. Odvojila je jedan tren za grižu savesti zbog toga što te jadnike u svečanim uniformama tera da je nose po letnjoj vrelini - ali ti ljudi su spremni da u njeno ime pojašu u boj; onda mogu da podnesu i malo vrućine. Kako god, koliko se često dešava da se gardistima ukaže čast da nose svoju kraljicu?

Birgita je hodala pored nosiljke, a kroz vezu se osećalo kako joj je sve to smešno. Elejna se bojala da će ona pokušati da spreči taj njen izlet, ali ona se umesto toga samo zasmejala. Birgita mora da je zaključila kako sve to - premda će zasigurno uznemiriti Melfanu - ne predstavlja pravu opasnost po Elejnu ili njenu decu. Za Zaštitnicu to je značilo priliku da vidi kako Elejnu nose po gradu kao budalu.

Elejna se lecnu. Šta li će ljudi reći? Kraljica koju nose do spoljnog bedema? Pa, Elejna nije imala namere da dopusti da je glasine spreče da sopstvenim očima vidi isprobavanje oružja i nije imala namere da dopusti da je jedna siledžija od babice ugnjetava.

S vrha bedema pružao joj se sjajan pogled. Polja prema Aringilu prostirala su joj se s leve strane; grad se širio s njene desne. Ta polja su previše smeđa. Izveštaji prikupljeni širom kraljevstva zvuče krajnje kobno. Od svakih deset polja, na njih devet nije rodilo.

Elejnini nosači popeli su je do jedne od kula na bedemu, ali onda su shvatili da su palice nosiljke predugačke da bi mogli da skreću na stepeništu unutar kule; pokazna vežba je trebalo da se održi na vrhu. Srećom, na nosiljci su bile i kratke ručke predviđene upravo za takve prilike. Skinuli su palice, prebacili se na ručke, pa nastavili.

Dok su je nosili, ona se zabavljala razmišljajući o Kairhijenu. Tamošnje plemićke kuće sve do jedne tvrde kako željno iščekuju njen dolazak da preuzme presto, ali nijedna joj nije ponudila ništa više od mlake podrške. Daes Dae’mar se u potpunosti rasplamsala i šepurenje i kočoperenje u pripremi za Elejnin uspon na presto - ili neuspeh da to učini - počeli su istoga časa kada je Rand pomenuo kako namerava da ta zemlja bude njena.

U Kairhijenu stotinu različitih političkih vetrova uvek duva u stotinu raznih pravaca. Ona nema vremena da nauči sve o svim stranama pre nego što preuzme presto. Sem toga, ako na nju budu gledali kao na nekoga ko igra igru, smatraće je nekim koga mogu da poraze. Ona mora naći način da zauzme Sunčev presto bez prevelikog mešanja u politiku tamošnjih plemićkih kuća.

Elejnina nosiljka škripala je dok se pela na vrh kule. Tamo je stajala Aludra s jednim od svojih prvih zmajeva. Bronzana cev bila je veoma duga i postavljena na drveni okvir. Cela ta naprava služila je samo za pokazivanje. Jedan drugi zmaj, u radnom stanju, bio je postavljen na sledeću kulu niz bedem. Bilo je to dovoljno daleko da Elejna ne bude u opasnosti ako nešto pođe po zlu.

Vitka Tarabonka kao da i ne razmišlja o tome da kraljici jedne strane zemlje daje u ruke oružje koje bi moglo da promeni čitav svet. Izgleda da Aludra jedino želi način da se oduži Seanšanima, ili je makar Met to tako objasnio. Elejna je provela neko vreme s tom ženom dok je putovala s Lukinom menažerijom, ali i dalje nije sigurna u to koliko može imati poverenja u nju. Narediće gazda Noriju da je drži na oku.

Naravno, to pod pretpostavkom da zmajevi rade. Elejna još jednom pogleda ljude okupljene ispod kule - i tek tada shvati koliko je zapravo visoko. Svetlosti!

Bezbedna sam, podsetila je sebe. Minino predviđanje. Mada nije kao da priča takve stvari Birgiti - više ne. A zaista je nameravala da prestane da dovodi sebe u opasnost. Ovo nije opasnost. Ne prava.

Skrenula je pogled da je ne bi obuzela vrtoglavica i pomnije se zagledala u zmaja. Bio je oblika velikog bronzanog zvona, premda duži i uži. Kao neka ogromna prevrnuta vaza. Elejna se nadobijala pisama od razdraženih gradskih zvonolivaca. Aludra je uporno zahtevala da njene porudžbine budu tačno po njenim merama i naterala je te ljude da tri puta ponovo izlivaju tu cev.

Kasno prethodne noći preko grada se proneo glasan prasak. Kao da se negde srušio kameni zid, ili udario grom. Elejna je toga jutra dobila poruku od Aludre.

Prva proba bila je uspešna, pisalo je. Dođi danas na gradski bedem radi pokazne vežbe.

„Veličanstvo", pozdravi je Aludra. „Ti si... dobro, da?“

„Biću dobro, Aludra", odgovori joj Elejna, pokušavajući da zadrži dostojanstvo. „Zmaj je spreman?"