Tornjevi ponoći полностью

„Jeste", kaza Aludra. Bila je u dugoj smeđoj haljini, a njena puštena crna talasasta kosa padala joj je sve do pojasa. Zašto danas nema pletenice? Aludri, izgleda, nije stalo do nakita i Elejna je nikada nije videla da ga nosi. Odred od pet ljudi iz Metove Družine Crvene ruke stajao je s njom, a jedan od njih je nosio nešto što je podsećalo na odžačarsku četku. Drugi je držao metalnu kuglu, a treći drveno burence.

Elejna je videla sličan odred na susednoj kuli. Neko tamo diže šešir i mahnu joj. Izgleda da je Met želeo da posmatra šta se dešava na kuli sa zmajem u radnom stanju. Lakomisleni čovek. Šta ako se ta stvar rasprsne kao cvet noći?

„Pokazivanje, onda", reče Aludra, „počećemo. Ovi ljudi ovde pokazaće ti šta se radi na drugoj kuli." Oklevala je, pa pogledao Elejnu. „Njeno veličanstvo, mislim da bi trebalo da je pridignemo da bi mogla da lepo vidi."

Nešto kasnije, našli su neke male kutije i postavili ih ispod nosiljke kako bi podigli Elejnu da može da vidi preko grudobrana. Činilo se kao da je na jednoj dalekoj padini nešto podignuto, mada je to bilo toliko daleko da Elejna nije mogla da razazna šta. Aludra izvadi nekoliko durbina pa pruži jedan Elejni, a jedan Birgiti.

Elejna prinese durbin i ugleda - krojačke lutke. Aludra je jedno pedesetak tih lutaka postavila u redovima na padini tog dalekog brda. Svetlosti! Odakle joj toliko? Elejna će verovatno dobiti neka oštro sročena pisma od krojača iz celog grada.

Met je obećao da će to zaista vredeti tog novca. Naravno, reč je o Metu. On baš i nije neko kome se može bespogovorno verovati.

Nije on izgubio neprocenjivi ter'angreal i uručio ga Senci u ruke, podsetila je samu sebe. Namrštila se. U torbici za pojasom nosila je još jedan odlivak lisičje glave. Bio je to jedan od tri koliko je za sada napravila. Ako će već biti vezana za krevet, mogla bi i da za to vreme radi nešto korisno. Sve bi je to daleko manje izluđivalo kada bi mogla da usmerava pouzdano i bez prekida.

Sva tri odlivka medaljona s lisičjom glavom radila su kao onaj prvi. Ne može da usmerava dok nosi jedan od njih, a neko moćno tkanje može da ih nadvlada. Zaista joj je potreban prvobitni medaljon da bi ga dalje izučavala.

„Vidiš, veličanstvo", ukočeno poče Aludra, kao da nije navikla na govore i pokazivanja, „da smo pokušali da stvorimo privid uslova pod kojima bi možda koristila zmajeve, da?"

Samo što ćemo umesto pedeset krojačkih lutaka imati stotinu hiljada Troloka, pomislila je Elejna.

„Sledeča kula, trebalo bi da je pogledaš", reče Aludra i pokaza.

Elejna okrenu durbin ka narednoj kuli niz bedem. Tamo je ugledala pet pripadnika Družine, u uniformama, kako čekaju s drugim zmajem. Met je gledao u tu stvar, pravo niz cev.

„Ovi su se malo obučili na zmajevima", nastavi Aludra. „Ali još ne deluju kako bih ja volela. Poslužiće, da?"

Elejna spusti durbin kada ljudi povukoše lažnu cev nazad - bila je postavljena na točkove - i malčice je podigoše prema nebu. Onaj s burencetom nasu u nju nekakav crni prašak, a onda drugi natrpa nekakav smotuljak u cev. Nakon toga treći čovek nabi onu dugu palicu sve do kraja cevi. On to ne drži odžačarsku četku, već nekakvu alatku za nabijanje.

„Ono mi Uči na prašak iz cvetova noći", kaza Birgita. Delovala je zabrinuto.

Aludra pogleda Zaštitnicu. „A otkud ti znaš šta je u nekom cvetu noći, Merion? Shvataš koliko je opasno otvarati ih, da?"

Birgita slegnu ramenima.

Aludra se namršti, ali više nije dobila nikakav odgovor, pa je umesto toga duboko uzdahnula i smirila se. „Ova naprava, ona je potpuno bezbedna. Pripremili smo drugog zmaja za pucanje, tako da neće biti opasnosti, da? Ali svejedno ne bi bilo opasnosti. Livenje je dobro, a moji proračuni, oni su savršeni."

„Elejna", poče Birgita, „i dalje mislim da bi bilo bolje kada bismo sve posmatrali s bedema. Bez obzira na to što ovaj pored nas neće biti upaljen."

„Nakon svega onoga kroz šta sam prošla da bih se ovamo popentrala?", upita je Elejna. „Ne, hvala. Aludra, možeš da nastaviš."

Nije obraćala pažnju na Birgitinu razdraženost. Da li Aludra zaista misli da može pogoditi jednu od onih tamo krojačkih lutaka svojom gvozdenom kuglom? Razdaljina je baš velika, a kugla tako mala - jedva šira od muškog pedlja. Je li Elejna sav taj napor uložila u nešto što će raditi lošije od katapulta?

Zmaj zvuči kao da može da baci tu kuglu na veću udaljenost, ali gromade koje katapulti bacaju daleko su veći.

Ljudi završiše. Preostali čovek prinese malu baklju fitilju koji je virio iz kugle i ubaci je u cev; onda okrenuše cev prema spoljašnosti.

„Vidiš?“, upita Aludra, tapšući po zmaju. „Tri čoveka je najbolje. Četiri je bezbednije, u slučaju da se jednome nešto desi. Ceo posao bi mogao da završi i samo jedan čovek, ali bi to bilo sporo."