Tornjevi ponoći полностью

On zaćuta, a Flin prođe kroz kapiju i pusti je da se zatvori za njim.

„Sada moram da se odmorim", tiho reče Rand. „Sutra se sastajem s tvojom nećakom i ostalim Krajišnicima, Bašere. Ne znam šta će oni tražiti od mene, ali moraju da se vrate na svoje položaje. Ako je Saldeja bila u onakvom stanju dok je jedan od velikih kapetana predvodio njenu odbranu, mogu samo da pretpostavim šta sve trpe krajiške države.

Min mu pomože da ustane. „Rande“, tiho mu kaza. „Kecuejn se vratila i dovela nekoga sa sobom."

On se pokoleba. „Odvedi me do nje."

Min se lecnu. „Nije ni trebalo da ti to pominjem. Trebalo bi da se odmoriš."

„Hoću", odgovori on. „Ne brini." I dalje je osećala njegovu iznurenost - ali nije se raspravljala. Izađoše iz sobe. „Rodele Ituralde", reče Rand zastavši ispred vrata. „Mislim da ćeš želeti da pođeš sa mnom. Ne mogu da ti se odužim za časnost koju si pokazao, ali nešto mogu da ti dam."

Prosedi Domanac klimnu pa pođe za njim. Min pomaže Randu niz hodnik, sve vreme zabrinuta zbog njega. Da li on baš mora da se toliko napreže?

Nažalost - mora. Rand al’Tor je Ponovorođeni Zmaj. Pre nego što se sve to završi, on će biti isceđen, samleven i istrošen. To skoro da je dovoljno da natera ženu da prestane da se trudi.

„Rande...", zausti ona, dok su Ituralde i nekoliko Devica išli za njima. Srećom, Kecuejnina soba nije bila daleko odatle.

„Biću dobro", odgovori joj on. „Časna reč. Ima li nečeg novog kada je reč o tvom proučavanju?" Pokušavao je da joj skrene misli.

Nažalost, to pitanje je samo pobudilo novu brigu. „Da li si se ikada pitao zašto se Kalandor u proročanstvima tako često naziva stravično sečivo ili sečivo propasti?"

„To je veoma moćan sa'angreal", odgovori on. „Možda je to zbog uništenja koje može da izazove?"

„Možda", odgovori ona.

„Ti misliš da je posredi nešto drugo."

„Postoji izraz", odgovori mu Min, „u Džendajskom proročanstvu. Volela bih da ih znamo više. U svakom slučaju, piše: i Sečivo će ga vezati nadvoje.“

„Dve žene", odgovori Rand. „Moram da budem u krugu s dve žene kako bih vladao njim."

Ona se namršti.

„Šta je bilo?", upita Rand. „Min, reci mi otvoreno. Moram da znam."

„Postoji još jedna rečenica, iz Karetonskog ciklusa. Bilo kako bilo, mislim da Kalandor ima daleko veću slabost od toga. Mislim da možda... Rande, mislim da će te možda oslabiti i omogućiti da te napadnu ako ga upotrebiš."

„Onda ću možda tako biti ubijen."

„Nećeš biti ubijen", odvrati mu Min.

»Ja...“

„Čobanine, preživećeš ti ovo", bila je uporna. „Postaraću se za to."

On joj se nasmeši. Delovao je tako iznureno. „Min, skoro da verujem da će ti to poći za rukom. Možda se Šara ne povija oko mene, već oko tebe." Okrenu se, pa zakuca na vrata u hodniku.

Vrata se odškrinuše i Merisa proviri. Odmerila je Randa od glave do pete. „Al’Tore, izgledaš kao da jedva stojiš na nogama."

„Živa istina", odgovori on. „Je li Kecuejn Sedai ovde?"

„Uradila je ono što si tražio", odgovori Merisa. „I, samo da ti kažem, ona je veoma spremna za saradnju, uzevši u obzir to kako si..."

„Merisa, pusti ga unutra", začu se Kecuejnin glas.

Merisa se pokoleba, pa ošinu Randa pogledom i otvori vrata do kraja. Kecuejn je sedela u naslonjači i razgovarala sa starijim čovekom kojem je duga seda kosa padala do ramena. Imao je veliki kukast nos i bio u kraljevskoj odeći.

Rand se skloni u stranu. Iza njega neko oštro uzdahnu. Rodel Ituralde stade u dovratak, delujući potpuno zgranuto, a čovek u prostoriji se okrenu. Oči su mu bile blage, a put boje bakra.

„Moj gospodaru", viknu Ituralde pa požuri napred i pade na jedno koleno. „Živ si!"

Min oseti talas sreće od Randa. Ituralde je plakao. Rand se izmaknu. „Hajdemo u moje odaje da se odmorimo."

„Kralj Arad Domana. Gde si ga našao?" upita Min. „Kako si znao?"

„Prijatelj mi je odao jednu tajnu", odgovori Rand. „Bela kula je pokupila Matina Stepaneosa kako bi ga ’zaštitila’. Pa, nije mi bilo potrebno previše mozganja pre nego što sam pomislio da su slično učinili i s drugim vladarima. A ako su pre više meseci poslale sestre u Arad Doman kako bi ga uhvatile, pre nego što je bilo ko od njih znao za kapije, snegovi su mogli da ih zaveju kad su se vraćale." Zračio je olakšanjem. „Grendal ga se nikada nije dokopala. Min, nisam ga ubio. Jedna nevina osoba za koju sam pretpostavio da sam je ubio i dalje je živa. I to je nešto. Sitnica - ali pomaže."

Pomogla mu je da pređe ostatak puta do njihovih odaja, zadovoljna - za sada - što može da deli toplinu njegove radosti i olakšanja.

Sijuanina supa bila je iznenađujuće dobra. Pojela je još jednu kašiku, izvijajući obrvu. Supa je bila jednostavna - od povrća i malo piletine - ali kada hrana uglavnom ima bajat ukus, u najboljem slučaju, ta supa deluje kao pravo čudo. Zagrizla je dvopek. Nema kukolja? Predivno!