Tornjevi ponoći полностью

„Pa“, reče mu Elejna, „neču da se mešam u to - bar ne trenutno. Gavine, ovde si uvek dobrodošao. Postavila bih te za kapetan-generala kada bi to zatražio, ali mislim da ti to ne želiš.“

„Zašto to kažeš?"

„Pa, većinu vremena provodiš dureći se po ovim vrtovima."

„Nisam se durio. Duboko sam promišljao."

„A, da. Vidim da si i ti naučio da maštovito iznosiš istinu."

On tiho frknu.

„Gavine, ne provodiš nimalo vremena sa svojim prijateljima ili poznanicima na dvoru. Nisi preuzeo svoju ulogu kapetan-generala. Umesto svega toga, ti samo... promišljaš."

Gavin baci pogled preko bare. „Ne provodim vreme s drugima zato što svi žele da znaju zašto nisam bio ovde za vreme opsade. Stalno me zapitkuju kada ću preuzeti svoj položaj i povesti tvoje vojske."

„Sve je u redu, Gavine. Ne moraš da budeš kapetan-general, a preživeću bez svog prvog princa mača, ako baš moram. Mada, moram priznati da je Birgita prilično ljuta na tebe zbog toga što nećeš da budeš kapetan-general."

„Je li to razlog zašto me stalno strelja pogledom?"

„Da. Ali izaći će ona na kraj s tim; zapravo, veoma je dobra u tom poslu. A ako postoji neko koga bih volela da štitiš, onda je to Egvena. Ona te zaslužuje."

„A šta ako ja rešim da je ne želim?"

Elejna se pruži i uhvati ga za ruku. Njeno lice - uokvireno zlatnom kosom i krunom - delovalo je zabrinuto. „O, Gavine - šta ti se to desilo?"

On odmahnu glavom. „Brin misli da sam previše navikao na uspeh i da ne znam kako da se ponašam kada stvari ne idu po mome."

„A šta ti misliš?"

„Mislim da mi je prijalo što sam ovde", odgovori Gavin pa duboko uzdahnu. Neke žene šetale su stazom koja je vodila oko jezerceta, na čelu s jednom ženom jarkoriđe kose prošarane sedima. Dajmena je nekakva propala učenica u Beloj kuli. Gavin baš i nije bio siguran kakva je tačno priroda tih Srodnica i u kakvom su one odnosu sa Elejnom.

„To što sam ovde", nastavio je, „podsetilo me je na život kakav sam ranije vodio. A kada sam se oslobodio Aes Sedai, kao da mi je neko skinuo bukagije. Neko vreme sam bio siguran kako moram da budem sa Egvenom. Kada sam napustio Omladince da bih odjahao ka njoj, osećao sam da je to bio najbolji izbor u mom životu. Ali ona kao da je prevazišla potrebu za mnom. Toliko je obuzeta potrebom da bude snažna, da bude Amirlin, da kao da više nema mesta za bilo koga ko se neće klanjati svakom njenom hiru."

„Gavine, čisto sumnjam da je tako strašno kako kažeš. Egvena... pa, ona mora da ostavlja utisak snage. Zbog svoje mladosti i zbog toga kako je uzdignuta. Ali ona nije bahata. Ništa više nego što je nužno.“

Elejna umoči prste u vodu, pa prepade jednu zlatnu ribicu. „Osečala sam se onako kako se ona zacelo oseća. Kažeš da ona želi nekoga da joj se klanja i ulizuje, ali kladim se da ona zapravo želi - da zapravo žudi - za nekim kome može da u potpunosti veruje. Za nekim kome može da poveri neke zadatke, pa da ne brine za to kako će oni biti izvršeni. Ona ima na raspolaganju ogromna sredstva. Bogatstvo, vojsku, utvrde, sluge. Ali ona je sama - tako da sve traži njenu pažnju i onda je to isto kao da nema nikakva sredstva."

„Kažeš da je voliš", reče mu Elejna. „Kazao si mi da si joj odan i da bi dao život za nju. Pa, Egvena ima čitave vojske takvih ljudi - baš kao i ja. Zaista jedinstven jeste onaj ko će uraditi ono što mu kažem. A još bolji bi bio neko ko zna šta bih mu rekla kada bih imala priliku."

„Nisam siguran da ja mogu biti takav čovek", odvrati Gavin.

„Zašto da ne? Mislila sam da ćeš ti biti muškarac u potpunosti spreman da podržava ženu od Moći."

„Drugačije je sa Egvenom. Ne umem da objasnim zašto."

„Pa, ako želiš da se oženiš Amirlin, onda moraš to da izabereš."

Bila je u pravu. To ga dovodi do ludila, ali je ona u pravu. „Dosta više o tome", kaza on. „Primećujem da smo skrenuli temu sa Al’Tora."

„Zato što više nema šta da se kaže o njemu."

„Elejna, moraš da ga se kloniš. On je opasan."

Elejna samo odmahnu. „Saidin je pročišćen."

„Naravno da će on to da kaže."

„Mrziš ga", primeti Elejna. „Čujem ti to u glasu. Ovo nema nikakve veze s majkom, zar ne?"

On je oklevao. Postala je tako umešna u izvrtanju razgovora. Je li to kraljica u njoj, ili Aes Sedai? Umalo da nije okrenuo čamac nazad prema pristaništu. Ali to je Elejna. Svetlosti, baš mu prija što može da priča s nekim ko ga zaista razume.

„Zašto mrzim Al’Tora?" upita Gavin. „Pa, zbog majke - ali ne samo zbog nje. Mrzim ono što je postao."

„Ponovorođeni Zmaj?"

„Tiranin."

„Gavine, ti to ne znaš."

„On je čobanin. Odakle mu pravo da ruši prestole i menja svet tako kako ga menja?"

„A naročito dok si se ti krio u nekom selu?“ Ispričao joj je većinu onoga što mu se desilo poslednjih nekoliko meseci. „Dok je on osvajao države, ti si bio primoran da ubiješ prijatelje, nakon čega te je tvoja Amirlin poslala u smrt.“

„Upravo tako.“

„Dakle, reč je o ljubomori", tiho primeti Elejna.

„Ne. To je besmislica. Ja...“

„A šta bi ti uradio, Gavine?“, upita Elejna. „Da li bi poveo dvoboj s njim?“

„Možda.“