Veliki lov полностью

Čak i više od troločkog razbesneo ih je Fejnov miris. Kao da su osetili nešto naspram čega su Troloci delovali prirodno i dobro.

Gde?

Nebo mu se zakovitla u glavi; zemlja se prevrnu. Vukovi nisu znali za istok i zapad. Poznavali su kretanje sunca i meseca, smenjivanje godišnjih doba, obrise zemlje. Perin sve to rastumači. Jug. Ali bilo je još nečeg: žudnje da se ubijaju Troloci. Vukovi će dopustiti Mladom Biku da učestvuje u ubijanju. Može da povede i dvonoge s njihovim tvrdim kožama, ako želi. Ali Mladi Bik, Dim, Dva Jelena, Zimska Zora i ostatak čopora pronaći će Izopačene koji su se usudili da zađu u njihovu zemlju. Nejestivo meso i gorka krv peči će jezik, ali moraju biti ubijeni. Ubij ih. Ubij Izopačene.

Njihova srdžba ga je zarazila. Iskezio je zube i zakoračio da im se pridruži, da pojuri s njima u lovu, u ubijanju.

Uz veliki napor volje, prekide kontakt, izuzev sićušnog osećanja da su vukovi prisutni. Mogao je uprkos daljini između njih da pokaže pravo ka njima. Bilo mu je hladno. Ja sam čovek, ne vuk. Svetlost mi pomogla, ja jesam čovek!

„Jesi li dobro, Perine?“, upita Met prišavši. Zvučao je kao i uvek, neozbiljno – i odskora ogorčeno – ali izgledao je zabrinuto. „Samo mi još lo treba. Rand pobegao, a ti se razboleo. Ne znam gde ću ovde pronaći Mudrost da se postara za tebe. Mislim da imam malo vrbove kore u bisagama. Mogu da ti skuvam čaja, ako Ingtar dozvoli da se toliko zadržimo. Bilo bi dobro da ti skuvam jak.“

„Ja... Dobro sam, Mete.“ Otresavši se od svog prijatelja, pođe da pronađe Ingtara. Šijenarski lord pretraživao je tlo kod oboda, zajedno s Unom, Raganom i Masemom. Ostali se namrštiše na njega kada odvuče Ingtara u stranu. Postarao se da se udalje dovoljno da ih Uno i ostali ne čuju pre no što je progovorio. „Ne znam kuda su otišli Rand i ostali, ali Padan Fejn i Troloci – a pretpostavljam i ostatak Prijatelja Mraka – i dalje idu na jug.“

„A kako to znaš?“, upita Ingtar.

Perin duboko udahnu. „Rekli su mi vukovi.” Čekao je. Nije bio siguran šta. Možda smeh, prezir, optužbu da je Prijatelj Mraka ili lud. Namerno zadenu palčeve za pojas, dalje od sekire. Neću ubiti. Ne ponovo. Ako pokuša da me ubije kao Prijatelja Mraka, bežaću, ali nikoga više neću ubiti.

„Čuo sam za tako nešto“, polako reče Ingtar trenutak kasnije. „Glasine. Bio je Zaštitnik, čovek zvani Elijas Mačera. Neki su pričali da je u stanju da razgovara s vukovima. Nestao je pre mnogo godina.“ Primetio je, izgleda, nešto u Perinovim očima. „Poznaješ ga?“

„Poznajem ga“, ravnim glasom odgovori Perin. „On me je... Ne želim da pričam o tome. Nisam to tražio.“ To je i Rand rekao. Svetlosti, želeo bih da sam kod kuće i da radim u gazda Luhanovoj kovačnici.

„Ti vukovi“, reče Ingtar, „slediće za nas Prijatelje Mraka i Troloke?“ Perin klimnu. „Dobro. Povratiću Rog, šta god morao da učinim.“ Šijenarac okrznu pogledom Una i ostale, koji su i dalje tražili tragove. „Bolje da ne pričaš nikom drugom. U Krajinama se smatra da vukovi donose sreću. Troloci ih se boje. Ali opet, bolje da neko vreme ostane među nama. Neki od njih možda ne bi razumeli.“

„Najradije bih da niko drugi nikada ne sazna“, odgovori Perin.

„Reći ću im kako misliš da poseduješ Hurinov dar. To im je poznato, i s tim su opušteni. Neki su videli kako mrštiš nos u onom selu, i kod skele. Čuo sam šale o tvom nežnom nosu. Da. Drži nas danas na tragu, Uno će pronaći dovoljno njihovih tragova da potvrdi kako to jeste trag, i pre sumraka svi do jednog biće sigurni da si njuškalo. Ja ću da pronađem Rog.“ Baci pogled ka nebu i diže glas: „Gubimo vreme! Na konje!“

Na Perinovo iznenađenje, Sijenarci su izgleda prihvatili Ingtarovu priču. Nekolicina ih je bila sumnjičava – Masema je čak i pljunuo – ali Uno je zamišljeno klimnuo, a to je većini bilo dovoljno. Najteže je bilo ubediti Meta.

„Njuškalo? Ti? Ti ćeš po mirisu da pratiš ubice? Perine, poludeo si kao Rand. Ja sam jedini ostao pametan iz Emondovog Polja, pošto Egvena i Ninaeva kaskaju za Tar Valon da postanu...“ Zaustavi se, s nelagodom pogledavši Sijenarce.