Perin preuze Hurinovo mesto pored Ingtara, dok je mala kolona jahala na jug. Met nastavi da prosipa podrugljive primedbe sve dok Uno nije pronašao prve tragove Troloka i ljudi na konjima, ali Perin nije obraćao pažnju na njega. Iz petnih žila se trudio da zadrži vukove da ne jurnu i ne pobiju Troloke. Vukovima je samo bila bitna smrt Izopačenih; Prijatelji Mraka njima nisu bili ništa drugačiji od ostalih dvonogih. Perin je skoro mogao da zamisli Prijatelje Mraka kako beže na sve strane dok vukovi kolju Troloke. Beže s Rogom Valera i bodežom. A kada Troloci budu mrtvi, sumnjao je u mogućnost da zainteresuje vukove da prate ljude, čak i da je imao neku predstavu koga bi trebalo da prate. Sve vreme se raspravljao s njima, i znoj mu je orosio čelo mnogo pre no što je primio prve slike od kojih mu se prevrnuo stomak.
Zauzda konja. Ostali učiniše isto, pogledavši ga. Čekali su. On se zagleda pravo pred sebe, tiho i ogorčeno psujući.
Vukovi su bili u stanju da ubiju ljude, ali to im nije bio omiljeni plen. Kao prvo, vukovi su pamtili stare zajedničke odlaske u lov, a kao drugo, dvonogi su imali loš ukus. Vukovi su bili probirljiviji oko hrane no što je ranije verovao. Sem ako ne umiru od gladi, neće jesti lešine, a malo njih bi ubilo više no što mogu da pojedu. Ono što je Perin osetio kod vukova najbolje bi moglo da se opiše kao prezir. A onda dođoše slike. Video ih je jasnije no što je želeo. Tela muškaraca, žena i dece, nabacana na gomilu. Zemlja natopljena krvlju, izrovašena kopitima i prestravljenim pokušajima bekstva. Pokidano meso, odsečene glave. Okupljeni lešinari, belih krila umazanih crvenilom; krvave gole glave koje kidaju i proždiru. Prenuo se iz toga da ne bi povratio.
Iznad drveća u daljini razaznao je crne tačke kako lete, sleću, pa se ponovo uzdižu. Lešinari koji se bore oko jela.
„Tamo je nešto loše.“ Proguta pljuvačku, pogledavši Ingtara u oči. Kako da im to kaže, a da uklopi u priču da je njuškalo?
Uno poče tiho da psuje, a neki od ostalih Šijenaraca da mrmljaju sebi u bradu. Ali nikome ta izjava nije bila čudna. Lord Ingtar reče da je on njuškalo, a njuškala su mogla da osete ubijanje.
„A neko nas prati“, reče Ingtar.
Met se željno okrenu. „Možda je Rand. Znao sam da mi ne bi pobegao.“
Na severu su se dizali slabašni, raštrkani oblačići prašine. Konj je jurio preko retke trave. Sijenarci se raširiše, naperenih kopalja, osmatrajući u svim pravcima. Nije to bilo mesto gde se može biti opušten s nepoznatima.
Pojavi se tačka – konj i jahač; žena, koliko je Perin mogao da vidi, dugo pre no što je bilo ko drugi bio u stanju da razazna jahača. Brzo se približavala. Usporila je do kasa kada im se primakla, hladeči se jednom rukom. Punačka, proseda žena. Plašt joj beše privezan iza sedla. Nesigurno trepnu ka njima.
„To je jedna od Aes Sedai“, razočarano kaza Met. „Prepoznajem je, Verin.“
„Verin Sedai“, oštro reče Ingtar, a onda joj se pokloni iz sedla.
„Poslala me je Moiraina Sedai, lorde Ingtare“, izjavi Verin uz zadovoljan osmeh. „Mislila je da ću vam možda zatrebati. Kakvo je to galopiranje bilo. Mislila sam da vas neću sustići pre Kairhijena. Videli ste ono selo, naravno? Oh, to je bilo loše, zar ne? I onaj Mirdraal. Krovovi su bili pokriveni gavranovima i vranama, ali iako je bio mrtav, nijedan mu nije prišao. Ali sam zato morala da prođem kroz težinu Mračnoga u muvama, pre no što sam mogla da razaznam šta je u pitanju. Šteta što nisam imala vremena da ga spustim. Nikada nisam imala priliku da proučavam...“ Oči joj se iznenada suziše, a njeno odsutno ponašanje iščeznu kao dim. „Gde je Rand al’Tor?“
Ingtar se namršti. „Nestao, Verin Sedai. Sinoć, i to bez traga. On, Ogijer i Hurin, jedan od mojih ljudi.“
„Ogijer, lorde Ingtare? I tvoje njuškalo pošlo je s njim? Šta bi ta dvojica imala zajedničko s...“ Ingtar je zabezeknuto pogleda, a ona šmrknu. „Mislili ste da možete tako nešto da sakrijete?“ Ponovo šmrknu. „Njuškala. Kažeš, nestali?“
„Da, Verin Sedai.“ Ingtar je zvučao uznemireno. Nikada nije bilo lako otkriti da Aes Sedai znaju ono što pokušavaš od njih da sakriješ. Perin se samo nadao da Moiraina nije rekla ništa o njemu. „Ali imam... imam novo njuškalo.“ Šijenarski lord pokaza ka Perinu. „Ovaj čovek takođe ima tu sposobnost. Ne boj se, pronaći ću Rog Valera kao što se zakleh. Tvoje društvo biće dobrodošlo, Aes Sedai, ako želiš da nam se pridružiš.“ Na Perinovo iznenađenje, zvučao je kao da to ne želi zaista.
