Veliki lov полностью

Neko vreme Rand je jahao ćutke, uživajući u Seleninom prisustvu. S vremena na vreme, pogledao bi je krajičkom oka. Želeo je da može da razluči šta oseća prema njoj. Da li bi mogla da bude Aes Sedai, uprkos onome što je rekla? Neko koga je Moiraina poslala da ga gura niz put koji odgovara Aes Sedai? Moiraina ne bi mogla znati da će završiti u ovom čudnom svetu, a nijedna Aes Sedai ne bi pokušavala da otera onu zver štapom, kada bi mogla da je ubije ili odagna uz pomoć Moći. Dobro. Pošto je mislila da je lord, a niko ga u Kairhijenu nije znao, možda je neće razuveravati. Ona je svakako najlepša žena koju je ikada sreo, pametna i učena. A i mislila je da je hrabar; šta bi više čovek mogao da traži od žene? I to je ludilo. Kada bih ijednom mogao da se oženim, to bi bila Egvena. Ali ne mogu da zatražim od žene da se uda za čoveka koji će poludeti, i možda je povrediti. Ali Selena je tako lepa.

Primeti da ona sada posmatra njegov mač. Pripremio je u sebi govor. Ne, nije majstor sečiva, ali otac mu je dao mač. Tame. Svetlosti, zašto nisi zaista moj otac? Nemilosrdno uguši tu misao.

„Ono je bio veličanstven pogodak“, reče Selena.

„Ne, nisam...“, poče Rand, a onda trepnu. „Pogodak?“

„Da. Sićušna meta, ono oko, i to u pokretu, sa stotinu koraka. Neverovatan si s tim lukom.“

Rand se nelagodno promeškolji. „Ah... hvala. Otac me je tome naučio.“ Ispričao joj je o praznini, kako ga je Tam naučio da je koristi s lukom. Čak je uhvatio sebe kako joj priča o Lanu i mačevanju.

„Jedinstvo“, zadovoljno reče ona. Primeti njegov upitni pogled i dodade: „Tako se to zvalo... u nekim mestima. Jedinstvo. Da bi se u potpunosti savladala upotreba, najbolje je stalno biti obavijen time. Tako sam čula.“

Nije morao ni da pomisli šta ga je čekalo u praznini da bi znao kakav je njegov odgovor na to, ali reče samo: „Razmisliću o tome.“

„Uvek budi u toj tvojoj praznini, Rande al’Tore, i naći ćeš joj primene o kojima nisi ni sanjao.“

„Rekoh da ću razmisliti o tome.“ Ona ponovo zausti, ali on je prekide: „Svašta znaš. O praznini – ili Jedinstvu, kako je ti zoveš. O ovom svetu. Loijal stalno čita; pročitao je više knjiga no što sam ja ikada video, a on je video samo jedan odlomak o Kamenovima.“

Selena se ispravi u sedlu. Odjednom ga je podsetila na Moirainu i kraljicu Morgazu kada su ljute.

„Postoji knjiga napisana o ovim svetovima“, oštro odgovori ona. „Ogledala Točka. Vidiš, alantin nije video sve knjige koje postoje.“

„Zašto ga zoveš alantin? Nikada nisam čuo...“

„Putni Kamen kraj koga sam se probudila je tamo“, kaza Selena, pokazujući ka planinama, istočno od putanje kojom su se kretali. Rand shvati da mu nedostaju njeni osmesi i toplina. „Ako me odvedeš do njega, možeš me vratiti domu, kao što si obećao. Možemo stići do njega za sat vremena.“

Rand jedva i pogleda u pravcu u kome je pokazala. Upotrebiti Kamen – ona ga je nazvala Putni Kamen – značilo je usmeravati Moć, ako je hteo da je vrati u stvarni svet. „Hurine, šta je s tragom?“

„Najslabiji do sada, lorde Rande, ali još ga osećam.“ Njuškalo se na brzinu osmehnu i pokloni Seleni. „Čini mi se da počinje da skreće ka zapadu. Koliko se sećam od moje prošle posete Kairhijenu, ima nekoliko lakših prolaza kod vrha Bodeža.“

Rand uzdahnu. Fejn, ili neko od njegovih Prijatelja Mraka, mora da zna drugi način upotrebe Kamenova. Prijatelj Mraka ne bi mogao da upotrebi Moć. „Moram da sledim Rog, Selena.“

„Kako znaš da je tvoj dragoceni Rog u ovom svetu? Pođi sa mnom, Rande. Obećavam ti, pronaći ćeš svoju legendu. Pođi sa mnom.“

„Možeš i sama da upotrebiš Kamen, taj tvoj Putni Kamen“, besno joj odvrati. Pre no što mu reći napustiše usne, požele da ih nije izgovorio. Zašto mora stalno da priča o legendama? Tvrdoglavo, primora sebe da nastavi. „Nije te Putni Kamen sam ovamo doveo. Možeš ga upotrebiti da se vratiš. Odvešću te do njega, ali onda moram poći za Rogom.“

„Ja ne znam ništa o upotrebi Putnih Kamenova, Rande. Ako sam nešto uradila, ne znam šta je to bilo.“

Rand je pogleda. Sedela je u sedlu, pravih leđa i visoka, kraljevski kao i ranije, ali i nekako mekše. Ponosno, a opet ranjivo. Bio joj je potreban. Mislio je da je Ninaevinih godina – nešto starija od njega – ali shvati da je pogrešio. Po godinama je bila bliža njemu i prelepa. I bio joj je potreban. Pomisao, samo pomisao na prazninu blesnu mu u umu. I na svetlost. Saidin. Da bi upotrebio Putni Kamen, mora zaplivati po iskvarenosti.

„Ostani sa mnom, Selena“, kaza joj. „Pronaći ćemo Rog, i Metov bodež. Pronaći ćemo način da se vratimo. Obećavam ti. Samo ostani sa mnom.“