Veliki lov полностью

Rand je okrznu pogledom. „Pa, neće mi ponovo trebati, barem neko vreme.“ Šta se desilo? Hteo sam da... S užasom shvati da još to želi. Želeo je da se vrati u prazninu, da ponovo oseti kako ga ono svetlo ispunjava. Činilo mu se da je tada odista bio živ, čak i s mučninom, a da je ovo sada bilo puko oponašanje života. Ne, još gore. Bio je skoro živ, saznao šta biti živ znači. Samo treba da posegne ka saidinu...

„Ne ponovo“, promrmlja. Pogleda mrtve grolmove, pet čudovišnih telesina na zemlji. Više nisu opasni. „Sada možemo da...“

Negde iza mrtvih grolmova začu se poznati lavež nalik kašljanju. Začu ih se još, s istoka i zapada.

Rand podiže luk.

„Koliko ti je strela ostalo?“, odlučno upita Selena. „Možeš li da ubiješ dvadeset grolmova? Trideset? Stotinu? Moramo do Putnog Kamena.“

„U pravu je, Rande“, polako kaza Loijal. „Više nemaš izbora.“ Hurin je nestrpljivo gledao Randa. Začu se lavež desetine grolmova.

„Kamen“, nevoljno se složi Rand. Besno uzjaha, prebacivši luk preko ramena. „Vodi nas do tog Kamena, Selena.“

Klimnuvši, ona okrenu kobilu i potera je u kas. Rand i ostali pođoše za njom. Oni željno, a on na začelju. Sudeći po lavežu, progonilo ih je stotine grolmova. Zvučalo je kao da su grolmovi u polukrugu oko njih. Približavali su se iz svih pravaca, sem spreda.

Brzo i sigurno Selena ih povede kroz brda. Zemlja postade brdovitija, kako planine počeše. Padine behu sve strmije, tako da su konji morali da se upinju preko ispranih stena i retkog ubledelog žbunja po njima. Put je bivao sve teži, a zemljište sve strmije.

Nećemo uspeti, pomisli Rand kada se Riđan peti put okliznu uz kišu kamenja. Loijal je odbacio svoj bojni štap; ne bi mu koristio protiv grolmova, a samo ga je usporavao. Ogijer je odustao od jahanja. Jednom rukom se pomagao pri penjanju, a drugom vukao svog visokog konja za sobom. Čupava životinja ogromnih kopita bila je spora, ali brže se kretala kada Loijal nije jahao. Lavež grolmova za njima bivao je sve bliži.

A onda Selena zauzda konja i pokaza ka udolini u granitu ispod njih. Sve je bilo tu: sedam širokih raznobojnih stepenika oko bledog poda, i visoki kameni stub u sredini.

Ona sjaha i povede svoju kobilu u udolinu, niz stepenice do stuba. Nadnosio se nad njom. Okrenu se da pogleda Randa i ostale. Grolmovi glasno zalajaše kao da gunđaju. Na desetine njih. Blizu. „Uskoro će nas pronaći“, rekla je. „Moraš da upotrebiš Kamen, Rande. Ili da nekako pobiješ sve te grolmove.“

Rand uzdahnu, sjaha i povede Riđana u udolinu. Loijal i Hurin užurbano pođoše za njim. Nelagodno se zagleda u stub pokriven simbolima, Putni Kamen. Mora da može da usmerava, čak i ako to ne zna, inače ne bi bila ovde. Moć ne škodi ženama. „Doveo te je ovamo“, poče on, ali ona ga prekide.

„Znam šta je“, odlučno reče, „ali ne znam kako da ga koristim. Ti moraš uraditi ono što treba.“ Prstom pređe preko jednog simbola, većeg od ostalih. Trougao u krugu, okrenut vrhom nadole. „Ovo znači istinski svet, naš svet. Mislim da će pomoći ako ga zamisliš dok...“ Raširi ruke kao da nije baš bila sigurna šta on to treba da uradi.

„Uh... moj lorde?“, ponizno kaza Hurin. „Nema mnogo vremena.“ Osvrnu se preko ramena ka obodu udoline. Lajanje se začu glasnije. „Ti stvorovi će se svakog trena pojaviti.“ Loijal samo klimnu.

Udahnuvši duboko, Rand dodirnu simbol koji je Selena pokazala. Pogleda je kao da pita da li sve radi kako treba, ali ona je samo gledala. Nije se ni najmanje namrštila od brige. Uverena je da možeš da je spaseš. Moraš to. Njen miris ispuni mu nozdrve.

„Uh... moj lorde?“

Rand proguta pljuvačku i potraži prazninu. Ona dođe lako, obmotavši ga bez imalo truda. Praznina. Praznina, samo sa svetlošću, koja je treperila tako da mu se stomak okrenuo. Praznina i saidin. Čak i mučnina ode. Bio je jedno s Putnim Kamenom. Stub je bio gladak i pomalo sklizak na dodir, ali trougao u krugu bio je topao pod žigom na njegovom dlanu. Moram da ih vratim u bezbednost. Moram da ih vratim kući. Svetlost kao da zaplovi ka njemu, okruži ga, a on je... prihvati.

Ispuni ga svetlost. Ispuni ga vrelina. Video je Kamen, i ostale kako ga gledaju – Loijal i Hurin uznemireno, Selena sigurna da je može spasti – ali kao da nisu bili tu. Svetlo beše sve. Vrelina i svetlo natopili su mu udove kao voda suvi pesak. Ispunili ga. Simbol ga je pekao. Pokušao je da sve to upije, svu vrelinu, sve svetlo. Sve. Simbol...