Veliki lov полностью

„Mač?“, upita Amirlin. „Nikad nisam mislila da su mačevi naročito korisni – čak i ako si vešta s njima, dete, uvek će se naći muškaraca podjednako veštih, samo prilično snažnijih – ali ako želiš mač...“ Podiže ruku – Egvena iznenađeno udahnu, a čak i Ninaeva razrogači oči – i u njoj se pojavi mač. I sečivo i balčak behu neobično plavkastobeli. Delovao je nekako... hladno. „Načinjen od vazduha, dete, uz pomoć Vazduha. Vredi koliko i većina čeličnih sečiva, više od većine, ali i dalje od njega nema naročite koristi.“ Mač postade bodež. Nije bilo smanjivanja. Jednostavno, od jedne stvari pretvori se u drugu. Bodež se pretvori u maglu i nestade. Amirlin vrati svoju praznu ruku u krilo. „Ali i jedno i drugo traži više truda no što se isplati. Bolje je, i lakše, jednostavno nositi sa sobom dobar nož. Morate naučiti kada da koristite svoju sposobnost, ne samo kako. Kao i kada treba postupati kao bilo koja druga žena. Neka kovači prave noževe za čišćenje ribe. Ako Jednu moć prečesto upotrebljavate, možete da se naviknete na to. Tu je opasnost. Počnete da želite sve više, i pre ili posle povučete više no što možete da izdržite. A to vas može sagoreti kao sveću, ili...“

„Ako moram sve ovo da učim“, Ninaeva je ukočeno prekide, „radije bih učila nešto korisno. Sve ovo — ovo... Nateraj vazduh da zastruji, Ninaeva. Upali sveću, Ninaeva. Sada je ugasi. Ponovo je upali. Fuj!“

Egvena na trenutak sklopi oči. Molim te, Ninaeva. Molim te, pazi na svoju narav. Ugrize se za usne da to ne bi naglas rekla.

Amirlin neko vreme poćuta. „Korisno“, naposletku reče. „Nešto korisno. Htela si mač. Pretpostavimo da me čovek napadne mačem. Šta bih učinila? Nešto korisno, možeš biti sigurna. Čini mi se, ovo.“

Na trenutak, Egveni se učini da vidi sjaj oko žene na drugom kraju kreveta. A onda, vazduh kao da dobi gustinu. Koliko je Egvena mogla da vidi, ništa se nije promenilo, ali osećala je. Pokuša da podigne ruku. Nije se ni mrdnula, kao da je do vrata zakopana u zemlji. Ništa sem glave nije mogla da pomeri.

„Oslobodi me!“, graknu Ninaeva. Streljala je očima, a glava joj je letela s jedne strane na drugu, ali telo joj je bilo nepokretno poput statue. Egvena shvati da nije jedina zatočena. „Pusti me!“

„Korisno, zar ne? A to je samo Vazduh.“ Amirlin je govorila opušteno, kao da njih tri ćaskaju uz čaj. „Veliki čovek, mišićav i s mačem. A mač mu pomaže koliko i dlake na grudima.“

„Pusti me, kad ti kažem!“

„A ako mi se ne sviđa gde se on nalazi, pa, mogu da ga podignem.“ Ninaeva besno zaskviča dok se, i dalje u sedećem položaju, dizala u vazduh sve dok joj glava skoro ne dodirnu tavanicu. Amirlin se nasmeši. „Oduvek sam želela da upotrebim ovo da poletim. Zapisi kažu da su Aes Sedai mogle da lete u Dobu legendi, ali ne kažu kako. Sigurno ne ovako. Ne radi to tako. Mogla bi rukama da podigneš kovčeg svoje težine; izgledaš snažno. Ali kako god sebe da uhvatiš, ne možeš da se podigneš.“

Ninaeva je besno trzala glavom, ali nijedan drugi mišić nije joj se ni pomerio. „Svetlost te spalila, pusti me!“

Egvena snažno proguta knedlu, nadajući se da neće i nju podići. „Dakle“, nastavi Amirlin, „veliki, dlakavi čovek, i tako dalje. Ništa ne može da mi učini, dok ja njemu mogu šta god hoću. Ma, samo kad bih htela“ – nagnu se napred, držeći Ninaevu pogledom; osmeh joj iznenada nije više bio prijateljski – „mogla bih da ga obrnem naglavačke i isprašim po zadnjici. Baš kao...“ Iznenada, Amirlin polete unazad, tako snažno da joj se glava odbi o zid. Tu je i ostala, kao da je nešto pritiska.

Egveni se osušiše usta. Gledala je zaprepašćeno. Ovo se ne dešava. Ne dešava.

„Bile su u pravu“, reče Amirlin. Glas joj je bio nategnut, kao da joj je teško da diše. „Rekle su da brzo učiš. I da je potrebno da besniš da bi dospela do srca onoga što možeš.“ Udahnu s teškoćom. „Hoćemo li osloboditi jedna drugu, dete?“

Lebdeći u vazduhu usplamtelih očiju Ninaeva odvrati: „Smesta me pusti, ili ću...“ Odjednom, lice joj poprimi zapanjeni izraz gubitka. Usta joj se otvoriše, ali ni reč nije izustila.

Amirlin se pridiže u sedeći položaj, razmrdavajući ramena. „Još ne znaš sve, zar ne, dete? Ni stoti deo svega. Nisi ni pretpostavila da mogu da te odsečem od Istinskog izvora. I dalje osećaš da je prisutan, ali ne možeš ga dotaći ništa više no što riba može da dodirne mesec. Kada naučiš dovoljno da budeš primljena u puno sestrinstvo, nijedna žena neće moći sama da ti to učini. Što snažnija budeš postajala, više će Aes Sedai trebati da oko tebe postave štit protivno tvojoj volji. Misliš li sada da želiš da učiš?“ Ninaeva stisnu usne u tanku liniju i sumorno je pogleda pravo u oči. Amirlin uzdahnu. „Da imaš za dlaku manje potencijala, dete, poslala bih te kod Nadzornice polaznica i poručila da te zadrži tamo do kraja života. Ali dobićeš ono što zaslužuješ.“