„Primoran“, on tiho izusti. Gnevno. „Nikada do sada nisi upotrebila moju vezu da me primoraš. Mislio sam da to svim srcem ne odobravaš.“
„Da sam ostavila to tako, bio bi slobodan od svoje veze nakon moje smrti, i ni najsnažnija moja zapovest ne bi te držala. Neću ti dozvoliti da pogineš u nekom beskorisnom pokušaju da me osvetiš. I neću ti dozvoliti da se vratiš svom podjednako beskorisnom ličnom ratu u Pustoši. Rat koji nas dvoje vodimo isti je rat, samo ako bi to mogao tako da vidiš, i postaraću se da tvoja borba ima nekog smisla. Ni osveta, ni smrt u Pustoši neće to postići.“
„A da li predviđaš svoju smrt?“ Glas mu beše tih, a lice bezizražajno. I jedno i drugo nalik kamenu u okrutnoj mećavi. Videla ga je i ranije takvog, mnogo puta, obično kada je bio spreman da počini nasilje. „Jesi li nameravala da uradiš nešto, bez mene, zbog čega ćeš poginuti?“
„Iznenada mi je drago što u ovoj sobi nema nikakve bare“, promrmlja ona, a onda podiže ruke kada se on ukoči, uvređen zbog njenih olakih reči. „Svakoga dana vidim svoju smrt, kao i ti svoju. Kako bih mogla drugačije, sa zadatkom koji je svih ovih godina bio pred nama? Sada, kada se sve približava vrhuncu, moram pretpostaviti da je još verovatnija.“
On je neko vreme gledao svoje velike četvrtaste šake. „Nikada nisam ni pomislio“, polako reče, „da ja neću prvi umreti. Nekako, čak i kada je bilo najgore, uvek se činilo...“ Naglo protrlja šake. „Ako postoji mogućnost da budem poklonjen kao pas, voleo bih barem da znam kome ću biti dat.“
„Nikada na tebe nisam gledala kao na ljubimca“, oštro mu odgovori Moiraina, „niti Mirela.“
„Mirela.“ Namršti se. „Da, morala bi to da bude Zelena, ili neka devojčica tek primljena u puno sestrinstvo.“
„Ako Mirela može da drži svoja tri Gaidina u redu, možda može i s tobom da se nosi. Mada znam da bi volela da te zadrži, obećala je da će predati tvoju vezu drugoj, kada pronađe neku koja će ti više odgovarati.“
„Dakle. Ne ljubimac, već paket. Mirela treba da bude... staratelj! Moiraina, čak se ni Zelene tako ne odnose prema svojim Zaštitnicima. Nijedna Aes Sedai nije predala vezu svog Zaštitnika već četiri veka, a ti to nameravaš da učiniš dvaput!“
„Učinjeno je i nemam nameru da to raščinim.“
„Svetlost me oslepela, ako treba da idem iz ruke u ruku, imaš li barem neke predstave u čijoj ću završiti?“
„Ono što radim je za tvoje dobro, a možda i još nečije. Može biti da će Mirela pronaći devojčicu tek primljenu u sestrinstvo – zar nisi to rekao? – kojoj će trebati Zaštitnik prekaljen u bici, koji zna kako svet funkcioniše. Devojčica kojoj će možda trebati neko da je baci u baru. Imaš mnogo da pružiš, Lane, a gledati to protraćeno u neobeleženom grobu, ili prepušteno gavranovima, kada može otići ženi kojoj je potrebno, bilo bi gore od greha o kome Beli plaštovi trtljaju. Da, mislim da ćeš joj trebati.“
Lanove oči neznatno se raširiše; od njega, to je bilo kao kad bi neki drugi čovek izgubio dah od zaprepašćenja. Retko kada ga je videla tako iznenađenog. Dvaput je otvorio usta pre no što je progovorio. „A koju si imala na umu za ovo...“
Ona ga prekide. „Jesi li siguran da ti veza ne smeta, Lane Gaidine? Shvataš li zaista, tek sada, snagu te veze, njenu dubinu? Mogao bi da završiš s nekom napupelom Belom, svom u logici i bez srca, ili nekom mladom Smeđom, koja će o tebi misliti kao o nosaču njenih knjiga i skica. Mogu te predati kome hoću, kao paket – ili psa – a ti ne možeš ništa sem da odeš. Jesi li siguran da ne smeta?“
„Je li ovo bilo to?“, uzviknu on. Oči su mu plamtele kao plava vatra. Gnev. Prvi put je videla jasnu srdžbu urezanu na njegovom licu. „Je li sva ova priča bila samo iskušavanje – iskušavanje! – da vidiš možeš li izvesti da mi moja veza smeta? Posle sveg ovog vremena? Od dana kada sam ti se zakleo, jahao sam tamo gde si rekla, čak i kada sam mislio da je to glupo, čak i kada sam imao razloga da pođem u suprotnom smeru. Nikada ti nije bila potrebna moja veza da me primoraš. Na tvoju reč gledao sam kako ideš u opasnost i bio miran, a ništa više nisam želeo no da isučem mač i prošećem ti put do bezbednosti. Posle svega toga, ti me iskušavaš?“
„Nije to iskušavanje, Lane. Govorila sam jasno, a ne uvrnuto. I učinila sam ono što sam rekla. Ali u Fal Dari, počela sam da se pitam da li si još potpuno sa mnom.“ Umor joj dotače pogled.
