Veliki lov полностью

„Prvi put“, druga žena uzdahnu, „ne znam ni trunčicu više no što sam znala kao polaznica. Kći Noći i dalje je misterija kao da se zaista ogrnula tamom.“ Stade, zagledavši se u svoju solju, a kada diže pogled, pogleda Moirainu pravo u oči. „Lanfear je povezana sa Zmajem, Lijusom Terinom Telamonom. Moiraina, imaš li neki trag gde će Zmaj biti Ponovo rođen? Ili već jeste? Je li već došao?“

„Da imam“, ravnim glasom odgovori Moiraina, „da li bih bila ovde umesto u Beloj kuli? Amirlin zna koliko i ja, kunem se. Jeste li primile poziv od nje?“

„Ne, a pretpostavljam da bismo primile. Kada dođe vreme da se suočimo s Ponovorođenim Zmajem, Amirlin će morati da pozove svaku sestru, Prihvaćenu i svaku polaznicu koja sama može da upali sveću.“ Vandenin glas beše tih i zamišljen. „Uz takvu moć kakvom će on raspolagati, moramo ga nadvladati pre no što bude imao prilike da je upotrebi protiv nas. Pre no što poludi i uništi svet. A opet, prvo mu moramo dopustiti da se suoči s Mračnim.“ Nasmeja se ravnim glasom, kada vide izraz Moiraininog lica. „Ja nisam Crvena. Dovoljno sam proučavala Proročanstva da znam kako se ne smemo usuditi da ga pre toga smirimo. Ako uopšte možemo da ga smirimo. Znam baš kao i ti, kao i bilo koja sestra koju je briga da sazna, da pečati koji drže Mračnoga u Šajol Gulu slabe. Ilijanci su sazvali Veliki Lov na Rog. Lažnih Zmajeva na sve strane. A dvojica od njih, Logan i sada taj u Saldeji, mogu da usmeravaju. Kada su poslednji put Crvene u jednoj godini pronašle dva muškarca koji mogu da usmeravaju? Kada su poslednji put u pet godina našle jednog? Ja ne pamtim, a prilično sam starija od tebe. Znaci su svuda. Tarmon Gai’don se bliži. Mračni će se osloboditi. A Zmaj će se Ponovo roditi.“ Šolja zveknu kada je spusti. „Pretpostavljam da sam se stoga bojala da nisi naišla na neki trag.“

„On će doći“, odgovori Moiraina, „a mi ćemo učiniti što budemo morale.“

„Da mislim da će vredeti, izvukla bih Adeleasin nos iz njenih knjiga i pošla za Belu kulu. Ali drago mi je što sam ovde, a ne tamo. Možda ćemo imati vremena da završimo našu istoriju.“

„Nadam se da hoćete, sestro.“

Vandena ustade. „Pa, imam posla da završim pre spavanja. Ako nemaš više pitanja, ostaviću te tvom proučavanju.“ Ali stade i pokaza da ma koliko vremena provela s knjigama, i dalje pripada Zelenom Ađahu. „Trebalo bi da uradiš nešto u vezi s Lanom, Moiraina. Taj čovek kipti u sebi gore od Zmaj-planine. Pre ili posle, buknuće. Znala sam dovoljno muškaraca da prepoznam kada nekog muči žena. Vas dvoje ste dugo zajedno. Možda je konačno počeo na tebe da gleda ne samo kao na Aes Sedai, već i kao na ženu.“

„Lan me vidi onakvu kakva jesam, Vandena. Aes Sedai. I nadam se, i dalje njegova prijateljica.“

„Vi Plave. Uvek tako spremne da spasete svet, da izgubite sebe.“

Pošto sedokosa Aes Sedai ode, Moiraina uze plašt i, mrmljajući sebi u bradu, izađe u baštu. Nešto u onome što je Vandena rekla nije joj davalo mira, ali nije se mogla setiti šta je to bilo. Odgovor, ili nagoveštaj odgovora, na pitanje koje nije postavila – ali ni pitanja nije mogla da se seti.

Vrt beše mali, baš kao i kuća. Ali čak i na mesečini, pojačanoj žutom svetlošću s prozora kolibe, videlo se da je veoma uredan, s peščanim stazama između pravilnih leja cveća. Prebaci plašt preko ramena. Noć je bila pomalo hladna. Šta je odgovor, a šta pitanje?

Pesak zaškripa iza nje, i ona se okrenu, misleći da je to Lan.

Senovit oblik nejasno se video u mraku samo nekoliko koraka od nje. Senka koja je podsećala na previsokog čoveka umotanog u plašt. Ali mesec obasja bledo lice upalih obraza i prevelikih crnih očiju iznad napućenih crvenih usana. Plašt se otvori, raširivši se u ogromna krila šišmiša.

Znajući da je prekasno, ona se otvori saidaru, ali Draghkar poče da guče. Njegovo tiho brujanje ispuni je, rasuvši joj volju. Saidar skliznu dalje od nje. Osetila je neku nejasnu tugu dok je prilazila stvorenju; duboko gukanje koje ju je privlačilo potisnu to osećanje. Bele, bele šake – šake kao ljudske, ali s kandžama – posegoše za njom, a usne boje krvi iskri više se u parodiju osmeha, otkrivši oštre zube. Ali nejasno, sasvim nejasno, znala je da je neće ujesti. Boj se Draghkarovog poljupca. Kada te usne budu dodirnule njene, biće kao da je mrtva. Najpre će joj duša biti ispijena, a potom i život. Ko god da je pronađe, makar i u trenutku kada je Draghkar pusti, pronaći će leš bez ijednog znaka borbe, i hladan kao da je dva dana star. A ako budu došli pre njene smrti, pronaći će nešto još gore, nešto što neće više biti ona. Gukanje je privuče nadohvat tih bledih šaka, a Draghkar nagnu glavu ka njoj.

Oseti samo najmanje moguće iznenađenje kada sečivo mača prolete preko njenog ramena i zabi se Draghkaru u grudi. Samo se nešto više iznenadila kada drugi mač pređe preko njenog drugog ramena da zada udarac.

Omamljena, i uz vrtoglavicu, posmatrala je kao iz neke velike daljine kako stvorenje bi potisnuto dalje od nje. Ugleda Lana, potom i Džaema.