„Ja ću...“ Ninaeva iskorači iz luka i zaprepašćeno stade. Sve je bilo baš kao što se i sećala – srebrni ter’angreal, Aes Sedai, odaja – ali prisećanje beše nalik na udarac, iščilela sećanja navrla su joj u glavu. Izašla je iz istog luka kroz koji je i ušla.
Crvena sestra visoko podiže jedan od srebrnih putira i sunu hladnu, čistu vodu preko Ninaevine glave. „Oprana si od svih grehova koje si možda počinila“, svečanim glasom kaza Aes Sedai, „i onih počinjenih protiv tebe. Oprana si od svih zločina koje si možda počinila, i od onih počinjenih protiv tebe. Došla si nam oprana, čista i pročišćena, srcem i dušom.“
Ninaeva zadrhta dok joj je voda klizila niz telo i kapala na pod.
Uz osmeh pun olakšanja Šerijam je uze za ruku, ali glas Nadzornice polaznica nije odavao ni znaka prošlih briga. „Do sada je dobro. To što si se vratila je dobro. Zapamti svoj cilj, i sve će i dalje biti dobro.“ Crvenokosa je povede do drugog luka ter’angreala.
„Bilo je tako stvarno“, prošaputa Ninaeva. Mogla je svega da se seti, da se seti kako je usmeravala Jednu moć lako kao da maše rukom. Sećala se Aginora i onoga što je Izgubljeni želeo da joj uradi. Ponovo se stresla. „Da li je sve to bilo stvarno?“
„Niko ne zna“, odgovori Šerijam. „Pamtimo ga kao stvarno, a neke su izašle s pravim ranama koje su unutra zadobile. Druge su tamo bile posečene do kosti, a vratile se bez ijednog znaka na sebi. Sve je svaki put različito za svaku koja uđe. Drevni su govorili da postoji mnoštvo svetova. Možda ovaj ter’angreal vodi do nekih od njih. Ako je tako, to čini po pravilima vrlo strogim za nešto što služi da te prebaci s jednog mesta na drugo. Ja verujem da to nije stvarno. Ali zapamti, bilo da je ono što se dešava stvarno ili ne, opasnost je stvarna kao nož koji ti probada srce.“
„Usmeravala sam Moć. Bilo je tako lako.“ Šerijam se spotače. „To ne bi trebalo da je moguće. Ne bi trebalo čak ni da se sećaš da si to mogla.“ Osmotri Ninaevu. „A opet, nisi povređena. Još osećam sposobnost u tebi, snažnu kao što je i bila.“
„Zvučiš kao da je bilo opasno“, polako reče Ninaeva, a Šerijam je oklevala pre no što je odgovorila.
„Upozoravanje se smatra nepotrebnim, budući da ne bi trebalo da ga se možeš setiti, ali... Ovaj ter’angreal otkriven je tokom Troločkih ratova. Pronašli smo u arhivama zapise o njegovom ispitivanju. Prva sestra koja je ušla bila je zaštićena snažno koliko je to bilo moguće, budući da niko nije znao šta ter’angreal radi. Zadržala je svoja sećanja, i usmeravala Jednu moć kada je bila ugrožena. Izašla je sa sagorelom sposobnošću. Nije više bila u stanju da usmerava. Nije više mogla čak ni da oseti Istinski izvor. Druga koja je ušla takođe je bila zaštićena, i takođe na isti način uništena. Treća je ušla nezaštićena. Kada je ušla, ničeg se nije sećala, ali vratila se neozleđena. To je razlog zašto te unutra šaljemo bez ikakve zaštite. Ninaeva, ne smeš ponovo usmeravati u ter’angrealu. Znam da je teško setiti se bilo čega, ali pokušaj.“
Ninaeva proguta knedlu. Sećala se svega. Sećala se kako nije mogla da se seti. „Neću usmeravati“, reče.
Stigoše do sledećeg luka. Sva tri i dalje behu ispunjeni sjajem. Šerijam uputi Ninaevi poslednji pogled pun upozorenja, i ostavi je da sama stoji.
„Drugi put je za ono što jeste. Put nazad pojaviće se samo jednom. Budi nepokolebljiva.“
Ninaeva se zagleda u sjajni srebrni luk.
Ninaeva se iznenađeno zagleda u jednostavnu smeđu haljinu koju je nosila, a onda se trže. Zašto zuri u sopstvenu haljinu?
Osvrnuvši se oko sebe nasmeši se. Bila je na ivici Zelenila u Emondovom Polju, okružena kućama pokrivenim krovinom. Gostionica
Kada je ugledala gostionicu, osmeh joj se izgubi. Jasno se videlo da je zapuštena. Kreč je izbledeo, a kapci visili. Natruleli kraj jedne grede video se kroz rupu u crepu.
Vrata gostionice se otvoriše i izađe Cen Bjui. Kada je vide, stade u mestu. Stari pokrivač krovova bio je čvornovat kao hrastov koren, a pogled koji joj je uputio bio je podjednako prijateljski. „Dakle, vratila si se? Pa, možeš ponovo da odeš.“
